LAST KISS

Can i hug you?

Teo: ''Pa..(ispustio je nekakav neobican zvuk).Sad i ja tebi moram reci nešto.'' - napravio je neki..čudan izraz lica. Nedefinisan. A šta to sada treba značiti? Hoce li se sad pošteno izderati na mene, udariti me, izvredjati? Iskreno, bojim se.. Znam,šta god da uradi, zaslužila sam. Ali, morala sam mu reći. Zar da sam ga pustila da živi u laži? Ne. Nisam takva.Zapravo ni sama ne znam kakva sam ja zapravo osoba.

Ja:"R-eci." - glas mi je malčice zadrhtao. Primetila sam da se njegova ruka približava meni i istog momenta sam se udaljila i trgla. Zar je krenuo da me udari?! *I sama si rekla da si zaslužila,bolje ti je da sada ćutiš i snosiš posledice* zašto je u posledje vreme uvek u pravu?

Teo:" Heej, pa što se plašiš od mene? Zar stvarno misliš da bi ikad podigao ruku na tebe? Znaš i sama da nisam takav.Vidi -uhvatio je moje dlanove i gledao me pravo u oči-, ono što sam hteo da ti kažem je to da sam ja sve znao." -Štaaa? Sve ovo je pričao tihim i nežnim glasom. Da ne znam za Zaka, rekla bih samoj sebi da sam luda jer ostavljam takvo nešto.

Ja:" Š-šta? Kako misliš, sve si znao?" - totalno sam zbunjena bila.

Teo:"Znao sam sve. Znao sam da više ne osecaš ništa prema meni. Znam i razlog toga. Znam i zbog koga je. Sve znam. I nemoj ni slucajno sebe kriviti. I ja sam pogrešio.Nisam ti pružao dovoljno ljubavi.Pravio sam glupe greške. Jedno vreme i udaljio od sebe. Sam sam kriv. I slušaj,malena, ja na tebe nisam ljut i nemoj da te to muči. -on je predivan, predivan. Naravno opet su suze zauzele mesto na mome licu. - Nemoj plakati,nema potrebe da plačeš zbog mene, nisam te vredan. -lagano me pomazio po licu.

Ja:"Ja ne znam šta da ti kažem.Nisi samo ti kriv, krivi smo oboje.Ti si stvarno predivan dečko,ponosna sam što sam imala jednog takvog. Ti si bio predobar prema meni, i sve to stoji ali..." - nisam ni dovrišila rečenicu, a on me je prekinuo:

Teo:"Ali, drugu polovinu tvog srca je sada zauzeo Zayn? Nemoj misliti da sam ljubomoran, sad normalno pričamo." -Zayn? Odkud mu to?

Ja:" Kako mislis Zayn? Odkud ti to uopšte? -pa nije nas valjda video zajedno? A daj.

Teo:" Ah, zaboravio sam ti reći.. Saslušaj me prvo, i molim te nemoj se ljutiti na Zayna. Pre nego što smo se našli ti i ja, pozvao sam Zayna da izadje. Izašli smo u kafić i porazgovarali kao već odrasli ljudi. Pričali smo,pričali i došli na temu-ti. Kroz njegovo prepričavanje o tebi, shvatio sam koliko mu ti zapravo značiš i koliko te voli. Nije bilo ljutnje nigde, zapravo Zayn mi se čini kao stvarno dobar dečko. Ako već nisam ja onaj koji te može usrećiti, skinuti zvezde sa neba, siguran sam da to on može i srećan sam što si zapala njemu, a ne nekom bezobraznim,drskim,bezosećajnim tipu. Nadam se da ćete oboje biti u srećni u vezi. Stvarno vam želim sve najbolje od srca, i znaj da mi se možeš obratiti ako ti ikad bude potrebna podrška, pomoć." - Ja tek sad vidim koliko je on zapravo dobar, zašto to ranije nisam primetila? Umesto da sad urla na mene, naziva me pogrdnim imenima, on mi daje podršku u svemu tome. Bolje nisam mogla ni zamisliti.

Ja:"Šta bih ja sad trebala prekomentarisati? Jednostvavno sam u šoku. Nisam mislila da ćeš biti tako...tako dobar prema meni. Mislila sam da ćeš urlati na mene i..ma znaš kako to već ide. Hvala ti veliko,znam da to nije dovoljno. Nadam se da ćeš i ti ubrzo naći neku bolju od mene, neku sa kim ćeš biti srećan do kraja životu." - a šta sam sad izlupala?

Teo:"Bolju neću naći,ali svejedno, hvala i tebi." - a srećića..

Ja:"Mogu li te zagrliti jednom?" -smešak na licu mu se pojavio, klimnuo je glavom i rekao ''naravno''. Obmotala sam ruke oko njega, i čvrsto ga zagrlila. Stvarno mu se ne mogu dovoljno zahvaliti. On je takodje uzvratio jedan čvrst zagriljaj. Razdvojili smo se.

Ja:"Nadam se da ćemo ostati drugari?" - Da li sam uopšte trebala postaviti ovo pitanje? Raskinuli smo pre nekoliko minuta, i ja mu još tražim da budemo drugari? Ali..Rekao je da mu se uvek mogu obratiti, što znači da nismo neprijatelji posle ovoga..hvala Bogu da nismo.

Teo:"Naravno,na to uvek računaj." - slatko mi je namignuo nakon čega sam se ja napokon nasmejala. Odavno se nisam tako osećala, ne znam ni kako da opišem taj osećaj. Znam samo da je dobar.

I evo nastavka, posle dugoog vremena. :D znam da je kratak, ali od sad će nastavci biti sve duži i duži. I kako vam se sada čini Leo? Ako još neko čita,neka ostavi komentar...i kažite da li želite da uopšte nastavim ovu priču, da li vam se svidja i tako too...

love ya ♥