Chapter six-I think it's over between us

304 13 8
                                    

A onda je Zak došao do mene i nežno me je krenuo poljubiti. Verovatno ste se ponadali da u usta ali nije. U obraz,naravno. Čim mi se bio približio, sva sam se naježila, kao da...NE HANNA! Ugh.. Kad me je poljubio čula sam meni poznat glas.

Teo: ANNA? -VIKNUO JE IZNENADJENO A UJEDNO I IZNERVIRANO.

Ja: T-teo? Nije ono što misli-Š..Veruj mi. -pomalo nesigurno

Teo: Molim? Ti očekuješ da ti verujem a vidi šta radiš? Prvo pričaš sa njim, onda dolazi kod tebe, i poljubi te? -derao se. Krenula sam nešto progovoriti ali me je Zak prekunuo :

Zak: Hej polako! Kao prvo nemoj vikati na nju, na devojku se ne viče. Kao drugo nije ona ništa kriva. Ti si nešto pogrešno shvatio. Ona i ja nismo ništa više sem prijatelja. Ne možeš joj zabraniti da se druži sa mnom. Umesto da se tu dernjaš na nju, mogao si ranije doći i izviniti joj se. - Hvala ti Zak. Mislim da će se stanje samo pogoršati. 

Teo: Ma ko si ti da mi govoriš šta da radim? - gledao ga je u oči sa puno mržnje. Ovo ne vodi nikuda.

Zak: Za razliku od tebe ja sam... -ovo više nikuda ne vodi, prekinula sam ga:

Ja: DOSTA! PRESTANITE SE SVADJATI! TEO, ZAR MI STVARNO NIŠTA NE VERUJEŠ? ZAR STVARNO NEMAŠ NIMALO POVERENJA U MENE? 

Teo: Za razliku od tebe ja ne šetam sa drugim devojkama. - brzo je rekao a onda tek shvatio šta zapravo.

Ja: Molim? Šta si rekao? -ovo stvarno nisam očekivala. Povredio me je.

Teo: Čula si me. 

Zak: PAZI KAKO PRIČAŠ SA NJOM KRETENU JEDAN! - I njemu je već bilo dosta. Zapravo, ne stajem na njegovo stranu, zbog njega se to i desilo. 

Teo je pokazao prostom na Zaka i rekao: Ja i ti još nismo završili.

Okrenuo se i otišao. Počela sam plakati, ovo se ne dešava. Gde je onaj stari Teo? Hoću ga nazad. Zak je došao do mene i rukama me uhvatio za ramena rekavši:

Zak: Hanna, jesi li dobro? Nemoj plakati. - zabrinuto

Ja: Zašto si se morao pojaviti u mom životu? Zašto zaboga? Sve se ovo desilo zbog tebe! - počela sam još više plakati, i udarati ga u prsa.

Zak: Hanna! Smiri se! 

Ja: Idi molim te, samo idi.

Zak: Ali Hanna...

Ja: IDI! -viknula sam i uletela unutra zalupivši mu vrata ispred nosa.Naslonila sam se na vrata, čučnula dole i plakala.Ali stvarno, odkako se on pojavio, ja i Teo se samo svadjamo. Zbog njega je ovo sve. Ali, nije samo on kriv. I Teo je, i ja. Razočarala sam se u Tea, zar takvo nešto da kaže? Zar mi on više nimalo ne veruje? Verovatno bi i ja takvo nešto pomislila kad bi videla da je poljubio neku curu, ali prvo bi ga SMIRENO pitala za objašnjenje, a ne odma urlala na njega i govorila mu svašta. Mama je došla i videla me takvu. Kao i svaka majka, i ona se zabrinula pa me je odma pitala:

Mama: Kćeri, jesi li dobro? 

Brzo sam počela brisati suze i klimati glavom.

Mama: Pa šta se dešava? Gde je gospodin?

Ja: Mama molim te... Spava mi se.

Mama: Ahh.. Dobro, idi lezi malo a onda mi ispričaj, naravno ako želiš. - potvrdno sam klimnula glavom i otišla gore u svoju sobu. Stvarno ću leći a kad se probudim, nadam se da se više neću sećati današnje glupe razprave. Legla sam a ubrzo i zaspala. 

Probudila sam sam se. Spavala sam čitava 3 časa. Divno, sada je 20:15h, nema šanse da večeras uspem zaspati pre 12... 

Odma nakon 1 munit, setila sam se današnjeg dana.. Ma jednostavno, neću se više nervirati. Vreme će učiniti svoje. Videćemo šta će dalje biti. Uključila sam mobilni, no na njemu sam imala 5 poruka i 2 poziva. Pa šta je ovo? Sve su bile od Zaka tipa da li sam dobro, da mi se izvinjava i tako to. Dok od Tea nisam dobila niti jednu. Izgleda da sad vidim kome je stalo. Napisala sam Zaku poruku: ''Hej, ma dobro sam. Spavala sam, pa zato nisam mogla ranije.. Izviniti ti, izlgleda da sam i ja preterala danas. ''  Ubrzo je stigao odgovor: '' Hvala Bogu, uplašio sam se za tebe. Izvini ti, nisam se trebao mešati, izgleda da si bila u pravu. '' Na šta misli? Napisala sam: '' A u vezi čega? '' 

Čekala sam 2 minuta, a onda je napisao: '' Pa to kad si rekla da od kad sam se ja pojavio u tvom životu, sve sam upropastio... '' Ah glupa Hanna! Napisala sam mu: '' Vidi, nisam tako mislila. To sam rekla u toku besa, nisam znala šta govorim. Sem toga, nisi samo ti kriv već svi mi. Teo mi ne veruje, šta tu da se priča dalje? .''

On: '' I šta je sada sa vama do kraja? ''

Ja: ''Mislim da je gotovo medju nama... ''.- da, gotovo je.

On: '' Hanna, stvarno izvini.. Možda je on došao da ti se izvini, ali onda sam ja sve  upropastio poljubitivši te. ''

Ja: '' Prestani da se izvinjavaš. Ta tema je završena. Ne želim više pričati o tome, važi? ''

On:'' Oh, okaaay... Onda, da li to znači da mi opraštaš? ''

Ja:''Naravno da da, Iako se tu i nema šta oprostiti, nisi samo ti kriv. ''

On: '' Hvala ti Hanna,mnogoo <3 ''

Ja: '' ;) '' - nismo se više ništa dopisivali.

Neko mi je pokucao na vrata. Otvorila sam ih, to je bila mama. U ruci je držala buket cveća, usput smeškaujući se. 

Mama: Ovo je za tebe. - pružila mi je buket.

Ja: Od koga je? - značajno sam je pogledala. 

Mama: Pogledaj sama. -nasmejala se a onda otišla. Divota. Buket prelepo miriše. Mmmm..Na njemu je bio papirić na kom je pisalo... 

I evo ga nastavaaak konačno :D Nadam se da vam se svidja. :) 

Čitajte, a mogli bi ste i po neki komentar ostaviti :)

LAST KISSWhere stories live. Discover now