LAST KISS

Chapter 18- ' i'm a just..jealous? '

Ja: Ko me je zvao? - da je Teo ili Zak, nazvali bi me na moj telefon.

Mama: Tata te zvao. Rekao je da ga nazoveš kad se vratiš kuci. - kad je rekla 'tata' prevrnula je ocima. Oni nisu u dobrim odnosu kao neki kad se razvedu. I ne podnosim to.

Ja: Okej, samo drugi put bez prevrtanja očiju. Ti možda imaš nešto protiv njega, ali to ne znači da imam i ja. - nisam je valjda uvredila, ali istina. On je moj drugi roditelj i ja ga volim isto koliko i majku. Oni imaju nesuglastice medju sobom, ali ja nemam.

Mama: '...' -spustila je glavu.Pa znala sam.

Ja: Mamaa. - došla sam do nje i potapšala je po ramenu u znaku ohrabrenja.

Ja: Moraš i ti mene razumeti..nemoj biti tužna.

Mama:Uredu je. I ja nekad znam biti bezobrazna, izvini.

Ja: Izvinjenje prihvacenjo. - nasmejala se i izašla iz sobe. Šta kaže ono? Griz je gotov? Njamiii, ali ipak cu prvo pozvati tatu. Nedostaje mi. Ušla sam u imenik i našla ga te pritisla zelenu tipku na telefonu.Zvonilo je 5,6 puta i taman kad sam krenula da prekinem, javio se neki dečiji glas. Dečiji? #xXx:Haloo? - umiljat glasić.

#Ja: Koga sam dobila? -ovo me malo zabrinjava. Odkud se neko dete javlja da tatin telefon?!

#xXx: Ode je tefan, a koga cam ja dobio? -predopostavljam da se zove Stefan. Kako ima sladak glasić.

#Ja: Ti si dobio Hannu. Nego, jel kod kuće možda čika Jacob?

#Stefan: Jacobee, taži te teta Hannaa - odaljio je malo slušalicu i viknuo mome ocu. Cekaj, on je rekao teta? Ugh ali dobro, mali je, oprošteno mu je.

#Tata: Hanna, jesi ti kćeri? - ko da je bio preplašen, tako mu je glas zvučao.

#Ja: Da ja sam.. Umm, ko je Stefan?

#Tata: Pa..ovaj.. Objasnicu ti..Samo sam hteo nešto da te pitam..

#Ja: Pitaaj.. -nesigurno.. ko zna šta je sada.Možda ipak da sam ja otišla prvo pojesti griz?

#Tata: Mislio sam da sad kad dodje ovaj prolećni raspust, dodješ malo kod mene u Bradford...Mislim, ako želiš naravno..

#Ja: U Bradford? Paa, ne znam.. - a ne znam da l' da idem..Ali nedostaje mi punoo..

#Tata: Ne brini, ja cu ti poslati pare za put ako treba.

#Ja: Pa nije zbog para, imam i ja neke svoje uštedjevine.

#Tata: Onda, dolaziš?

#Ja: Što se tiče mene, ja bi došla. Ali moram i mamu prvo pitati..

#Tata: *čisto sumnjam da ce te pustiti* rekao je tiho, jedva da sam čula. Verovatno je to više za sebe rekao.

#Ja: Ja vas ne razumem, pobogu zašto se mrzite? Necu ni doći kad tako pričate. - govorila sam poprilično iznervirano. Pa dosadili su mi već.

#Tata: Izvini, neću više. Samo dodji, i meni nedostaješ..

#Ja: Okej. Ajde javiču ti se još. Idem.

#Tata:Ajde čujemo se onda.Baj. -prekinula sam. Aaaa, zaboravila sam napomenuti Stefana. Izašla sam iz svoje sobe i krenula u kuhinju po griz.Verovatno se već i ohladio. Ušla sam u kuhinju i ugledala mamu za stolom kako gleda negde u prazno. Kad me je primetila osmehnula mi se i pokazala rukom na griz. Sela sam za kuhinjski sto i promešala ga. Probala sam ga, pa i nije tako hladan. Super je naprotiv. Ja sam jela dok me je mama posmatrala nekako čudno. Otvori usta i onda zatvori. Kao da hoće da mi kaže nešto, a ne može.

Ja: Jel sve uredu mama? - upitala sam je dok sam u usta stavljala još jednu kašiku griza.

Mama: Jes-ste.. Nego, jesi zvala oca? -nesigurna je bila.