Last First Kiss [ZAVRŠENA]

PART~2

Otvorila sam oci. Pogledala sam oko sebe. Shvatila sam da se nalazim u skolskoj ambulati. Nicega se nisam mogla sjetiti. Zatim sam osjetila neciju ruku na mojoj.

"Sestro!! Budna je!!"Prepoznala sam Joshov glas."Bailey, jesi dobro? Uplasla si me!"

"Tebe? Otkad je tebi stalo do mene? Sigurno neka oklada sa prijateljima.. Jako dobro glumis Josh, iskreno."Gledao me zbunjeno, a ja sam izvukla ruku iz njegove. U to je dosla bolnicarka.

"Decko, mozes li molim te izaci?"Zamolila je Josha. Josh je odlazio gledajuci u mene pogledom punim razocaranja. Onda se okrenuo, pognuo glavu i izasao. Ja sam jos malo pricala s bolnicarkom u vezi mog pada. Rekla je da nije nista ozbiljno. Samo stres. Moram se malo opustiti i ne biti toliko napeta. Preporucila mi je da ostanem jos malo lezati ali ja nisam htjela. Rekla sam joj da imam nekog posla za obaviti. Naravno mislila sam na posjet ravnatelju. Moja torba je bila na stolu kraj kreveta. Uzela sam je i krenula u ravnateljev ured. Nisam znala sta cu mu reci pretpostavljala sam da ce improvizacija biti dovoljna.

--

Kucnula sam i cula "naprijed", zatim usla i zatvorila vrata za sobom. Unutra je bio, naravno, ravnatelj ali i profa iz biologije i Josh. Ravnatelj mi je pokazao slobodnu stolicu da sjednem.

"Baylie Hatway. Imas li mi sto za reci?"

"Ovisi na sto misite gospodine."Ovo je bilo glupo ali stvarno nisam znala sta cu reci. Onda se tu ubacila profa..

" Drsko mi je rekla da sam ja nitko i nista i da nemam pravo njoj govoriti da suti."

"Jeli to istina Hatway?"Upitao me ravnatelj.

"Naravno da je istina, ja nebih lagala!"Histericno je izustila profa. Ravnatelj je samo pogledao i dao znak da suti.

"Gospodine, onda nije znala sta prica. Nemojte joj zamjeriti."Josh se ubacio.

"Tko si ti u cijeloj ovoj prici?"Upitao je ravnatelj

"Da, tko si ti u cijeloj ovoj prici?"Upitala sam i ja sarkasticno. On me opet pogledao nekako cudno.

"On je bio sa njom dok mi je to govorila i pricao je sa njom otkad je sat poceo."Opet se profa uspricala.

"Tko ti je razednica?"Upitao me ravnatelj.

"Profesorica iz engleskog. Nije u skoli danas."

"Molim vas ostavite me nasamo sa njom."Rekao je ravnatelj.

Kad su profa i Josh izasli ostala sam sama s ravnateljem.

"Zasto si to napravila?"

"Iskreno, nemam dobro obrazlozenje za to. Znam da nije bilo pristojno od mene. Ovih dana mi se događaju neke stvari... Stvarno nisam mislila ono sto sam rekla..."Tiho sam odgovorila.

"Shvacas da si pogrijesila?"Lagano sam kimnula glavom."Necu ti zvati roditelje, ni raditi neku veliku strku sto se tice svega ovoga, ali ako se opet dogodi nesto slicno, zovem roditelje."

"U redu gospodine, nece se ponoviti! Hvala vam!"Uzela sam svoju torbu i tiho izasla iz ravnateljevog ureda. Prvi sat je vec zavrsio pa sam otisla na drugi. Matematika. Usla sam u razred. Svi su gledali u mene. Trenutak sam stala a onda krenula na svoje mjesto.

"Kasnis Hatway!"rekla mi je profa.

"Znam profesorice. Bila sam kod ravnatelja."Malo se zacudila a onda nastavila pisati zadatke po ploci.

--

Cijeli dan sam izbjegavala Josha. Znala sam da je to jos jedna njegova glupost ili mu je netko dao izazov da uopce prica samnom. A mozda je samo htio vidjet kako zivi ona druga polovica ljudi koji nisu tako sretni sa svojim zivotom. Ali mene nece iskoristavat!

Nisam bila od volje za pisanje zadace pa sam otisla na facebook, na kojem nisam bila jako dugo. Imala sam jednu poruku wow. Rodica Mary. Pita me sta ima nova kod mene. Odgovorila sam "nista". Bas kad sam se htjela odjavit dobila sam jos jednu poruku. Vjerojatno opet od nje, inace ne odgovara tako brzo. To nije bila poruka od nje. To je bio Josh.

"Moramo pricati. Nemoj me odmah blokati".

"Nemamo mi o cemu pricati. Jos jedna stvar, neces nikome reci za ono sto mi se dogodilo u hodniku!"

"Naravno da necu reci, pa to je tvoja stvar, ali molim te dopusti mi da pricamo."

"Hajde, hajde reci sto imas...."

"Sada?"

"A ne! Za 15 dana!"

"Em..ok.. Pa shvatio sam nesto ovih dana...."

"Da se nevrti sve oko tebe?"

"I to..ali i jos nesto. Svi su te poceli izbjegavati bez nekog posebnog razloga, mislim, njihov razlog je taj sto si osamarila Nicole i rekla joj neke rjeci.."

"Napravila sam to jer sam imala povod za to. Nitko me ne razumije, nitko ne razumije zasto sam to napravila. Nitko nezna kakva je Nicole zapravo osoba!"

"Pa bas zato, zato sam zelio pricati s tobom. Da mi kazes cijelu pricu. Znam kako je to kad te netko ignorira a nezna polak toga o tebi. Dogodilo mi se isto i nezelim da se itko osjeca tako. Meni je pomogao moj brat, izvukao me iz sve te depresije. Ja zelim tebi pomoci. Naravno ako zelis. Znam da nismo u nekim dobrim odnosima i zelim to popraviti."Ostavio me bez rijeci. Nisam imala pojma da on ovako razmislja.

"Oh, oprosti. Nisam znala sve to. Mislila sam da je ovo jos jedna tvoja neslana sala."

"Haha, vjeruj i ja bih to mislio na tvom mjestu. Pa, sto kazes, zelis da ti pomognem?"

"Pa, nisam ovo ocekivala od tebe, ali ok. A kako mi mislis pomoci."

"Druzit cemo se i smijat da ti se popravi raspolozenje. Zaboravit ces na sve ostalo. Imat ce svoj zivot."

"Ako kazes tako..hvala.."

"Nema na cemu. Vidimo se sutra prije skole?"

"Bit cu iza skole na zidicu"

"OK vidimo se!"

"bok"

Zavrsila sam razgovor sa Joshom i odjavila se sa facea. Sad mi je sve jasnije. Ipak se nije htio zezati samnom. Cudno je kad ti neko kaze da mu je stalo. Cudno, ali lijepo.

-

-

-

-

Evo i drugog djela. Nadam se da vam se sviđa. Ako vam nesto nije jasno komentirajte. Samo zelim znati da neko cita pricu i da mu se sviđa. Treci dio cu postaviti veceras :)