Sudbina ih spojila

Poseban..

Zagrlila sam ga, iako ne znam zašto, mislila sam da je to prava stvar koja bi ga sada oraspolozila. I jeste. Nasmijao se čim sam ga privukla sebi i zagrlila.
"Ti si stvarno posebna", rekao je kroz smijeh.
"I ti si, mislim da si jedini muškarac kog sam pustila u kuću dok nikoga od mojih nema.", govorila sam mu, takođe, kroz smijeh.
"Volim te", promrmljao je.
"Šta?", upitala sam začuđeno.
Odmaknuo se od mene i ponovio, "Volim te, ti si jedina koja mi je prisla i prihvatila me ovakvog kakav sam. Iako se znamo tek nekoliko sati, zaljubio sam se.", nasmijao se.
"Ne bih da te povrijedim. Još mi je rano za sve. Ipak, kao što si rekao, znamo se tek nekoliko sati."
Zazvonio je telefon i prepao nas oboje. Smijali smo se kao ludi.
"Ćuti, mama je. Ne smije te čuti."
Javila sam se, "Reci, mama?"
"Znaš, Emma. Večeras nećemo moći doći, ni nekoliko dana još. Teta je umrla nažalost. Moramo ostati sa njenima. Ali.. ako te je strah doći ćemo nekako..", zabrinuto je rekla.
"Ne brini za mene, mama. Dobro sam. Jako mi je zao zbog tete. Ostani sa njima, samo mi javi kada krenete."
"Uredu, ajde sad na spavanje."
"Uredu, mama. Laku noć."
Prekinula sam.
"Mama je, kao što si čuo. Moram na spavanje. Oni neće dolaziti nekoliko dana. Teta je umrla.", zaplakala sam.
"Hoćeš da ja ostanem večeras? Mislim, ako te je strah..", rekao je Zayn.
Jecajuci sam odgovorila, "Ako želiš, ali ne moraš."
"Ostat ću.", tužno se nasmijao i zagrlio me.
U tom zagrljaju sam se osjećala sigurno i zaštićeno.
"Dođi samnom", odmakla sam se, "pokazat ću ti sobu u kojoj ćeš spavati".
"Mogu li sa tobom, mala?", upitao je.
Jednostavno sam se osjećala sigurno i mislila sam da je to ispravno.
"Može", rekla sam stidljivim glasom.
Otišla sam u sobu i upalila svjetlo. Našla sam pidzamu i presvukla se. "Možeš doći.", rekla sam mu, "Evo možeš spavati ovdje a ja ću u drugu sobu."
"Ne moraš. Možemo ovdje zajedno.", nasmijao se.
"Ali.. Ti si.."
"Ne brini ništa", rekao je tiho, "ništa ti neću uraditi.", nasmijao se.

...............,.,.,.,...,..,.,..,,..,.,.,.,.,..,.,.,.,.,.,.,.,.,.,........

Legli smo u krevet u 00:30. Do tada smo pričali o prošlosti, njegovom životu. Mom životu. O svemu što se dogodilo i što bi moglo da se dogodi.
"Laku noć", rekla sam mu i okrenula se na drugu stranu.
"Laku noć. Sačekaj sekundi.", ustao je, a ja sam se okrenula.
"Reci?"
Poljubio me u obraz i polako krenuo prema usnama.
"Stani.", odmakla sam se, "Sve je prebrzo.. Izvini."
"Ne, izvini ti. Ja sam kriv. Laku noć.", legao je i okrenuo se.
Nisam spavala do 03:00, kada se on okrenuo. Ugledala sam prelijepo lice. Bio je savršen čak i dok spava. Tako rascupan bio je prelijep. Nikada me niko nije toliko privlačio.