College Love

Chapter 22

Petak

Dylan P.O.V

Rose, Harry, Vanessa i ja ulazimo u skolu i ja odmah grlim Rose jer znam da ce se jebeni Carlos pojaviti negdje iza ugla i opet reci da je nesto iskrsnulo ili da ju profesor zove i ona ce otici. Tako je bilo prosla dva dana. Suzdrzavao sam se svim mogucim silama da Carlosa ne zadavim golim rukama svaki put kad nas je prekinuo dok smo pricali, grlili se ili ljubili.

"Zasto me sada grlis?"-upita me zbunjeno.

"Vidjet ces"-promrljam mrzovoljno, a par minuta kasnije Carlos se pojavi. Sta sam vam rekao?

"Eto zato"-rekao sam i pokazao prstom prema idiotu koji se nasmijeseno kretao prema nama. Osjetio sam kako me Rose hvata za podlakticu i okrece prema sebi.

"Dylan, znas da nisam ja kriva. Jos par dana i obecavam da cu ti sve nadoknaditi, samo da zavrsim taj program koji sam pocela i odem na takmicenje i kraj"-tuzno kaze i ugrize se za usnu.

"Okej je, znam da nisi ti kriva, ali mi je krivo sto vec treci dan sa tobom ne mogu sklopiti ni dvije recenice da se onaj kreten ne pojavi, a kamoli nesto drugo"-odgovorim mrzovoljno.

"Znam i mene nervira, ali on mi je kolega koji isto ide na takmicenje tako da moram razvijati prijateljske odnose sa njim"-prevrne ocima na ove zadnje rijeci i tako mi izmami osmijeh na lice.

"Nadam se da su samo prijateljski odnosi"-kazem zafrkantskim tonom, a ona napravi zgadjenu facu.

"Fuuj, znas da ga ne bih dotakla ni izoliranim stapom"-odgovori tiho jer se onaj sve vise priblizavao. Povucem ju u jos jedan zagrljaj i ostavim sitni poljubac na njezinim usnama, a onaj se kreten nakaslje.

"Profesor nas treba"-obrati se Rose, a ja prevrnem ocima.

"Vidimo se Dylan"-promrlja i namigne mi sa osmijehom.

"Veceras u osam budi spremna, ni slucajno nemoj kasniti"-kazem joj prijetecim tonom, a onda se nasmijem. Klimne glavom, a kreten ju doslovno povuce za ruku kako bi krenula.

"Lakse malo idiotu"-proderem se malo jer su vec bili malo odmakli. Cujem Rose-in glasan smijeh, a onaj nista. Idiot glupi.

Rose P.O.V

Pritisnem tipku 'Finish' a na mom licu se pojavi ogroman osmijeh. Zavrsila sam program. Woah, konacno i to je gotovo. Sada je tri popodne sto znaci da imam jos pet sati do dejta. Odlicno, meni treba mozda dva sata da se spremim tako da cu imati i slobodnog vremena koje cu provesti sa Vanessom. Fale mi oni nasi dugi razgovori. Moramo jedan citav dan odvojiti samo za nas dvije, bez one dvojice. Iako ce mi biti tesko, jer sam se toliko navikla na njihovo drustvo i ne znam kako provodim ove dane u kojima sam doslovno odvojena od njih. Vidjam ih jedino prije skole, a Vanessu i poslije skole, ali samo na kratko jer obje brzo zaspimo zbog umora. A sada, sada sam zavrsila sa ovim programom i konacno cu moci nadoknaditi svo vrijeme koje nisam mogla provoditi sa njima. Trebam im predloziti da odemo negdje sutra, na neki izlet mozda.

"Profesore, ja sam zavrsila"-ponosno kazem.

"Svaka cast, Quinn"-dodje do mene.

"Samo da ja to pregledam"-udje u program i pokrene ga. Sve radi bas onako kako i treba i moj osmijeh je samo jos veci.

"Cestitam ti, ovo je odlicno! I da, ti neces morati izlaziti na ispit iz programiranja, zavrsila si sa programiranjem za ovu godinu"-zahvalim mu se.

"Je li mogu ja sada ici?"-upitam.

"Ali, rekla si da ces mi pom.."-Carlosa koji me pokusao zaustaviti u mojoj namjeri da odem, prekine profesor.

"Naravno da mozes ici, zvati cemo te opet dva dana prije takmicenja samo kako bi prosli kroz neka pitanja i onda idemo na takmicenje i to je to, kraj"-