Rose P.O.V.
"Rose je varala. Ukrala je moju ideju. Ja sam zasluzio prvo mjesto."- sokirano sam pogledala i malo je falilo da mi pehar ispadne.
"Oprosti mladicu, ali bilo je nemoguce varati"- profesor iz komisije je uljudno odgovorio Carlosu.
"O da, itekako je bilo moguce"-rekao je ostro.
"Molim te, pojasni"-profesor iz komisije ga je zainteresirano upitao, dok smo profesor i ja, a i ostatak prisutnih posmatrali ovu situaciju sirom otvorenih ociju.
"Ukrala je postavku zadatka"-rekao je odlucno.
"Mladicu, bili ste odvojeni jedno od drugog, ona je bila na jednom kraju prostorije, a ti na drugom."
"Hakirala je moj laptop"
"Oh, to je jos manje moguce. Prvo, laptopi nisu imali pristup internetu, a drugo, laptopi su jako dobro zasticeni, tako da nije mogla da provali u tvoj laptop. Zao mi je, ali trebao bi biti zadovoljan sa trecim mjestom"-namrsteno mu je rekao.
"To nije fer! Vi lazete! Sigurn..."
"E pa, sad je dosta! Ako ne zelis izgubiti to trece mjesto, bolje bi ti bilo da zasutis"
"Carlose"- pored mene je zarezao profesor.
"Ali.."-ocajno je krenuo Carlos.
"Tisina"-prekinuo ga je ponovo, a onda ga zgrabio za ruku i izletio iz dvorane.
"Oprostite na ovome"-tiho sam rekla,a onda i ja izasla. Woah, taj lik nije normalan. Pogledala sam u pehar u rukama i odmah se ucrtao osmijeh na mom licu. Hej, moram javiti Vanessi i Dylanu i Harryu! Brzo sam izvukla mobitel iz dzepa i pritisnula tipku za brzo biranje, a na ekranu od mobitela se odmah pojavila Vanessina slika kao i broj. Pritisnula sam tipku za zvanje, te mobitel prislonila na uho.
"Hej"-cula sam Vanessin izmoreni glas.
"Hej V, jesi dobro?"-upitala sam namrsteno iako me ona nije mogla vidjeti.
"Mhm, samo sam malo umorna"-promrljala je. "Sta ima, jesu bili rezultati?"-upitala je.
"Da...nisam bila ni medju prva tri"-odglumila sam tugu, a ustvari sam jedva zaustavljala smijeh.
"Oh, jesi sigurna? Da nije greska? Cini se nemogucim da nisi usla ni medju prva tri"-zacudjeno je govorila.
"Salim se budalo! Prva sam"-vrisnula sam u mobitel.
"Mah, znala sam to"-rekla je lezerno. "Cestitam bitch, bilo je i ocekivano! A sada, nazalost moram ici, predavanje pocinje za minutu. Saljem ti puno pusa!"-radosno je rekla.
"Pozdravi je, pozdravi je!"-cula sam jos neciji glas zbog cega sam se namrstila.
"Dylan te pozdr... I LJUBIM TE LJUBAVIIII!"- Dylan ju je prekinuo u pola recenice, deruci se kao budala. Moj osmijeh se jos vise prosirio licem.
"Ljubim i ja njega, vidimo se za par sati!"-rekla sam, a nakon sto mi je otpozdravila, poklopila sam. Profesor je vukao Carlosa za ruku, a ja sam lagano iza njih hodala i divila se peharu. Sjela sam u auto zajedno sa profesorom i Carlosom.
"Carlos jesi li ti normalan? Otkud tebi ideja da je Rose ukrala od tebe ideju?"- upitao je profesor ljuto.
"Nije fer. Ja vec drugu godinu idem na takmicenje i uvijek osvojim trece mjesto, a ona dode nije kako treba ni srednju zavrsila i zauzme prvo mjesto."- rekao je iznervirano gledajuci u profesora. Mene nije ni pogledao.
"Rose je bolja od tebe i to moras shvatiti. Odmah da si se izvinuo."-
"Nema potrebe za izvinjenjem ionako mi to izvinjenje nista ne znaci."- rekla sam i stavila slusalice u usi. Nagela sam se na prozor i zaspala. Cijeli put sam prespavala i cim smo dosli pred skolu odmah sam se uputila ka sobi. Bilo je pola 1 kada smo dosli, Vanessa sigurno spava. Otkljucala sam sobu i polahko na prstima sa peharom u rukama krenula prema ormaricu da ostavim ga. Svaki put kada zbog moje tezine cuje se pod, stala sam pa tek nakon 5 minuta ponovo krenula. Taman kada sam dosla kod ormarica upalilo se svijetlo.
YOU ARE READING
College Love
FanfictionDvije cure koje su dosle u London kako bi se skolovale i ostvarile svoje snove i makar tako vratile dug koji su imale prema svojim porodicama koje su sve uradile za njih. Dva momka koji se svim snagama trude da zavrse taj fakultet, ali im ne ide...