College Love

Chapter 28

Dylan P.O.V 

"Hajde Harry, javi se"-po peti put ga zovem na telefon, ali se taj idiot ne javlja.

"Dovraga!"-iznervirano bacim telefon na krevet kada mi glupa sekretarica kaže da nije dostupan. Shvatio sam i sam da nije dostupan. Ma gdje je on? Božić je, mora biti kod kuće. Uzmem telefon i zadnji put odlučim pokušati. Nakon što tri put odzvoni konačno zacujem njegov glas.

"Hvala Bogu!"-proderem se u slušalicu.

"Au, ne deri se idiotu! Šta je, šta hoćeš?"-upita.

"Jesi slobodan?"-

"Dylan, Božić je, puna je kuća i upravo mi je za nogu zakačena Evie, pa eto, ako ti smatraš slobodnim, onda jesam slobodan"

"Oh, zar je mala Evie tu?"-upitam sjetivši se male petogodisnjakinje koja je opsjednuta Harry-em. Mislim da ga voli više od Gemme.

"Da, jest."-odgovori mi uz uzdah. "Ev, molim te sjedi na krevet, samo da završim sa razgovorom pa ćemo se, obećavam, igrati barbika."-molecivim glasom joj kaže.

"O hvala ti Bože"-uzdahne kada se, pretpostavljam, odmakne od njega. "Tu sam opet, konačno me pustila malo, pričaj, šta je bilo?"-ponovo se meni obrati.  

"Ma nema veze..razmišljao sam da odemo prosetati, svi su tu i mama ne prestaje pričati o Rose i sada me svi ispituju o njoj, a ja nemam pojma šta više da im kažem i sada sam im rekao da moram do toaleta, drugacije me ne bi ni pustili.."-iznervirano prolazim rukom kroz kosu dok shvatam koliko sam ju poželio, i koliko mi fali ona i njene ruke oko mog vrata i usne na mojima..moram prestati. "..ali nema veze, ostani sa Evie, izboriti ću se nekako sa njima"-prozborim.

"Mogu se izvući nekako, smisliti ću neki izgovor"-kaže mi.

"Ne, ne nemoj, ostani, bit ću ja okej"

"Jesi siguran?"-upita

"Jesam.."-odgovorim. "Lažem. Nisam siguran, ali bit ću okej, smisliti ću nešto ili ću ih sve otjerati do vraga"-prepravim se.

"Hajde Hevi, hajdeee"-čuo sam piskutavi glasić male Evie kako ga doziva, zbog čega se mahinalno nasmijem.

"Sačekaj Evie"-odgovori joj nježno. "Čekaj malo"-kaže meni. "Ev, želiš li ići sa mnom i Dylanom prošetati?"-upita ju, a moj osmijeh se još više razvuče kada shvatim kakvog prijatelja imam.  "DAAA"- Evie glasno vrisne. "Hajde otrči pitati mamu, a ja ću se spremiti"-kaže joj, a nakon što zacujem i kako se vrata zatvaraju, Harry mi se obrati: "Hajde, spremi se, imati ćemo društvo, ali bolje išta nego nista".

"Hvala ti stari"-promrljam, a nakon što se pozdravimo, poklopim. Provirim u hodnik i vidim da li ima koga, a onda kada shvatim da je zrak čist, sjurim se niz stepenice, sa vješalice uzmem jaknu i šal.

"Idem prošetati malo!"-proderem se sa vrata, a prije nego neko uspije krenuti za mnom zalupim vratima i preskočim živu ogradu, te se nadjem u Harry-evom dvorištu. Sakrijem se iza ograde kako me neko od mojih ne bi primijetio, a telefon koji mi je i dalje bio u ruci strpam u dzep. Nakon dvije minute Harry izadje sa Evie u naručju i zbunjeno me pogleda, a Evie vrisne i kaže mu da ju spusti. Prije nego joj uspije reći da pazi preko leda, ona se već našla u mom zagrljaju.

"Hej mala"-pozdravim ju i poljubim njen mali slatki nosić.

"Nisam vise mava, znas sad sam vevikaaa cuva"- još uvijek ne zna izgovoriti r i l, tako da što god kaže zvuči preslatko.

"Oh, izvini, velika curo"- prepravim se, a ona se zakikoće i prekrije lice rukama.

"Hajde vas dvoje, smrzavam se"- Harry promrlja, a ja se podignem sa Evie u naručju i krenemo.