I give my soul to Devil✔

Chapter 8

Jutro je svanulo. Izašla sam iz sobe i uputila sam se prema oćevoj sobi . Kada sam došla kod sobe ,već  s ulazni vrata sam primjetila da moj otac nije tamo . Spustila sam se dolje i izašla sam van. Tamo me je otac čekao s koferima.

-Papa?

Dozvala sam ga .

-Dušo čekao sam te . Hajde idemo , vraćamo se u Španjolsku.

Rekao je stavljajući kofere u automobil. Kada sam pogledala prema Aleksandrovom balkonu mogla sam jasno vidjeti kako me on zove da dođem u njegov ured .

-Čekaj tata ,odmah se vraćam .

Rekla sam mu ,a zatim sam se trkom uputila do Aleksandrovog ureda .

-Molim te dopusti mi da odem s ocem . Samo dok ne navršim 18 godina . A onda ću ti se vratit . Molim te .

Govorila sam Aleksandru koji je još uvjek stajao na balkonu ,okrenutim leđima .

-Aleksandar molim te . Samo mi treba malo vremena . Sve ću riješiti . Vratit ću ti se .

I dalje sam molila Aleksandra .

-Eto vidiš Lola . Kada sam ti jednom pokazao dobru stranu ,sada je cijelo vrijeme oćekuješ .

Govorio je ispijajući svoj viski .

-Stvarno mi nije jasno dušo što izvodiš , zbog tebe smo propustili let . Ali sljedeći nećemo propustit. Imaš 1.5h do idućeg.

Govorio je moj otac unoseći naše kofere s vana .

-Pametna si Lola , ali nemožeš dovjeka kasnit na letove. Moraš mu reći da ostaješ.

Aleksandar je prokomentirao kad je moj otac otišao u svoju sobu.

-Aleksandar slušaj zbilja ti obećavam . Vratit ću se na svoj 18.rodendan .

Odlućila sam da neću cmoljit i pokazala sam mu svoju odraslu i ozbiljnu stranu .

-Do većeras. I nemamo se više o ćemu raspravljat. Sad izlazi .

Rekao mi je i doslovno me je izbacio iz svoga ureda . Bila sam bespomoćna . Kako da ubjedim oca da me ovdje samu ostavi i da ode. Otišla sam do svoga oca .

-Tata, možemo li razgovarati?

Upitala sam ga,a on je sjedio na svome krevetu s maminom slikom u rukama .

-Naravno Lolić. Neznam što bi ućinio da i ti nisi izašla onaj dan samnom van. Ostala bi u kući , a ja bi ostao i bez tebe.

Nakon tih njegovih rijeći samo mi je bilo jos teže. Kako da mu kažem da ode i da me ostavi samu ovdje .

-Tata moraš otići bez mene ..ja ne želim ići.

Nekako sam to uspjela reći i izletjela sam iz sobe . A ispred sobe je stajo Aleksandar .

-Ti nemaš ni malo srama?

Upitala sam ga i istrćala sam u vrt. Gledala sam u djeojke ove oko mene. Sve su gledale u fotoaparat i smješile se .
Nevjerovatno kako ih tako male stvari vesele . Dok sam ih tako promatrala iz kuće se ćuo hitac iz pištolja . Kao da je neko upravo pucao u mene . Uhvatio me je iznenadan nalet adrenalina . U sekundi sam se našla u kući . Nisam mogla vjerovat što sam vidjela ispred sebe . Moj otac ležao je na podu prekriven krvlju. Iznad njega stajao je Aleksandar s pištoljem uperenim u tjelo moga oca . Nisam ni zvuka ispustila . Samo sam pala na koljena i gledala beživotno tijelo moga oca .

-Riješite se tijela!

Izderao se ravnodušno Aleksandar svojim zaposlenicima .

-Lola dušo odvest ću te u sobu .. molim te reci jesi dobro?

Odveo me Rik u sobu. A ja sam si prpremila vruću kupku . Kada sam sjela u nju uhvatio me je nekontrolirani plać. Nisam se mogla smiriti . U tako kratkom vremenu sam ostala bez cijele svoje obitelji . Samo zbog jednog čovjeka , a sada sam osuđena biti u njegovoj kući. Moj život je mućenje .

---------------------------------------------------------------

Evo još jedno poglavlje je gotovo .....ovo mi je jedna od draži prića koje pišem  ....događat će se još puno puno zapleta ......zanimaju me neki vaši utisci o prići ....zahvaljujem se onima koji čitaju ....volim vas sve .....nabacite i koji komentar ....😚😚😚😚😚