I give my soul to Devil✔

Chapter 11

Jo sam neko vrijeme bila u sobi s malenom. Dok je ona spavala ja sam razmiljala o smislu svoga ivota. Shvatila sam da ga ba i nemam. Čula sam kucanje. Brzo sam otvorila vrata kako se mala ne bi probudila.

-Večera je spremna.

Bio je to Aleksandar.

-Ja neću nita jesti, a mala spava tako da neće ni ona.

Govorila sam uopće ne gledajući ga.

-Ako sam rekao da je večera spremna to znači da te očekujem dolje na večeri.

Dodao je ljutito i arogantno , a zatim je izaao iz sobe. Nisam nita vie ni očekivala od njega. Ponovno obujem svoje kone čizmice i spustim se dolje. Za stolom su sjedili Aleksandar i Fifi. Neto su se smjekali jedno drugome a kada sam ja dola odmah su se uozbiljili.

-elim da me upie u kolu da zavrim zadnju godinu.

Rekla sam kada sam sjela za stol, na to me Aleksandar iznenađeno pogledao. Ali ne znam dali zbog toga to sam mu se obratila ili zbog toga to elim u kolu. U svakom slučaju sam ga iznenadila.

-To ne dolazi u obzir.

Rekao je.

- Ma ne , nema ne. Ja to zahtijevam, inače ću otići i nikada me vie neće vidjeti barem ne ivu.

Tek kada sam zavrila rečenicu shvatila sam koliko sam pogrijeila. Aleksandar ka da je podivljao, pogled mu se zacrnio. Odgurnuo je sto u stranu kako bi lake doao do mene. A onda mi je svom snagom opalio amar. Vijerovatno sam i zasluila. Pala sam sa stolice. Osjetila sam kako mi se krv slijeva niz usnicu. Sve mi se vrtjelo od udarca, stoga se nisam odmah digla. Osjetila sam kako me netko podie s poda. Bio je to Rik. Aleksandar je jo stajao ispred mene, kada me je Rik pogledao on je malo gledao malo u moju raskrvarenu usnicu pa malo u svoju ruku.

-Molim te idemo van.

Rekla sam Riku. A zatim smo izali. Čula sam izlazeći kako Aleksandar razbija neke stvari , a Fifi ga pokuava smiriti. Sjeli smo na stepenice ispred kuće.

-Rik zar i tebi Aleksandar prijeti ? Zbog čega trpi njegovo ponaanje?

Upitala sam Rika dok mi je davao maramicu da obriem krv.

-Trpim ga.....zato to...to je on moj s-sin.

Teko je izgovarao svaku riječ. A ja nisam mogla vijerovat to to on govori.

- Molim! Ali kako ?

Ispitivala sam ga, primijetila sam kako mu niz lice cure suze. Bio je jako tuan.

-On to ne zna , a neće ni znati ni saznati. On misli da su mu roditelji umrli , a da sam ga ja pronaao i posvojio. Zapravo samo je njegova majka umrla i ostavila ga je meni na brigu. A ja sam odlučio da mu ne kaem dam sam mu ja otac.

Govorio je teko. Tek kada mi je sve to rekao meni je bilo jasno zbog čega ga on cijelo vrijeme trpi. Kada sam pogleda prema nebu vidjela sam kako Aleksandar stoji na svome balkonu , i kako gleda u nas.

- Idem ja u krevet, tvoja je tajna sigurna sa mnom.

Rekla sam i otila sam u svoju sobu.

-Mama Lola , mogu li spavati s tobom?

Upitala me je Azra , ba kada sam legla u krevet. Rekla sam joj da moe. Srećom bio je mrak u sobi pa nije vidjela moju usnicu. Nisam ba joj htjela predočavati kakva joj je budala otac. Iako sam sigurna da ona to već jako dobro zna.