I give my soul to Devil✔

Cahapter 29.

Kada smo došli pred kuću nakon puta tamo nas je dočekao Rik.

-Odkud vi prije?

Upitao nas je s osmjehom na licu. Naravno čovjek nije znao što se dogodilo.

-Tata možemo li razgovarati?

Upitao ga je potpuno ozbiljno Aleksandar. Jadan Rik. Ja sam tu vidjela priliku i odmah sam otišla u policisku stanicu.

-Gospođo kako vam možemo pomoći?

Upitao me je policajac.

-Želim prijaviti maltretiranje i silovanje.

Napočetku mi je bilo teško govoriti ali kasije su rijeći same od sebe izlazile. Samo su mi rekli da ostanem u postaji dok ga oni ne privedu. Iz nekog razloga nisam osječala nikakvo olakšanje. Nakon 1h vidjela sam kako ga uvode s lisicama na rukama. Oči su mu bile suzne i krvave. I za njega je to bilo jako teško. Meni su samo rekli da mogu ići kući. Ja sam se požurila. Tamo su uz Rika bile i Azra i Sara.

-Jadno djete moje....tako mi je žao.

Rekla mi je Sara zagrlivši me.

-Nisam znala što drugo da napravim. Žao mi je Azra.

Rekla sam malenoj i zagrlila sam je.

-Ne brini bit cu ja dobro.

Ubrzo smo dobili poziv da će se odrzati suđenje. Iskreno bilo me je strah. Došlo je i suđenje. Oboje smo reki što se dogodilo tu većer.

-Donjeo sam odluku. Molim vas dignite se da kažem svoju presudu.

Rekao je sudac a mene je nešto u prsima zabolilo.

-Proglašavam Aleksandra krivim. I os uđujem ga na 4god zatvora radi silovanja i maltretiranja. Bez prava na jamčevinu.

Nisam se nadala takvoj kazni.

-S obzirom na pretrpljenu bol, pitam vas gos.Lola dali želite da sudski poništimo vaš brak?

Iznenada me upita sudac. Aleksandar je stiskao šake. Bio mi je okrenut leđima.

-Ne.

Rekla  sam i svi su me iznenađeno pogledali. Ali ovoga puta i on. Nasmješio mi se je. Uz bol.

-Jeste li sigurni?

Upitao me je još jednom

-Da jesam.

Suđenje je bilo gotovo. Plačena mu je zatvorska terapija koja če mu pomoči.

-Lola jesi li dobro?

Upitala me je Sara kada smo se vratili kući.

-Bit ću...

Rekla sam i uputila sam se Azri.

-I koliko je godina dobio?

Upitala je mirno.

-Azra slušaj...

Krenula sam govoriti.

-Pitala sam koliko?

Bila je uporna.

-4godine.

Samo sam izustila.

-Obečaješ da me ti nečeš ostaviti?

Upitala me je .

-Nikada!

Rekla sam joj i zagrlile smo se.

-Hočeš li mu ikada oprostit?

Pitala me je .

-Nakon ovoga što je napravio danas za mene hoću. Već jesam.

Rekla sam joj.

-Hvala ti.

Rekla mi je i još smo neko vrijeme sjedile zajedno u njenoj sobi.

_________________________________________
Ljudeki moji bližimo se kraju priće....😭😭😭😭😢😢😢😢😢...volila bih da mi kažete kakvom se završetku nadate ....
Volim vasss😍😍