I give my soul to Devil✔

Chapter 14

Svanulo je jutro. Mi smo se spremili da idemo na to imanje s konjima.

-Mama Lola jel voliš konje?

Upitala me je Azra kada smo sjeli u automobil. Iznenadilo me je to što idemo samo nas troje. Čak ni Rik nije išao.

-Da jako volim konje.

Rekla sam Azri.

-Jel možemk krenuti? Jestel sve ponjeli?

Upitao je Aleksandar ponovno ignorirajući me pogledom. Vožnja je trajala oko dva sata. Ali meni i Azri se nije ćinilo kao nešto tako dugo. Večinu vremena smo prespavale. Došli smo. Odmah me je ovo imanje podsjetilo na jedno od onih u Španjolskoj.

-Stigli smo jeej!!!

Veselo se je derala malena Azra. Primjetila sam kako nam u susret ide neka starija gospođa. Kad smo izašli Aleksandar i ona su se zagrlili.

-Baka!!

Izderala se Azra i potrčala je da zagrli gospođu. Odmah sam znala da je to mama od Azrine pokojne majke.

-Sara ovo je Lola. Azrina dadilja.

Govorio je pokazivajući prema meni. Ona mi je pružila ruku u znak pozdrava.

-Drago mi je upoznati vas.

Rekla sam joj pružajući joj ruku.

-Djeco uđite unutra pripremit ću vam nešto za jesti.

Ušli smo i sjeli za stol.

-Dajte da vam pomognem.

Rekla sam Sari kad je ona poćela postavljati stol. Ona je pogledala Aleksandra kao da traži njegovo dopuštenje.

-Lola sjedi došla si u goste.

Nisam mogla vjerovati on je mene prekorio što sam ja htjela pomoći.

-Da u gostima sam i baš zbog toga ću se dići i pomoći.

Rekla sam i digla sam se. Primjetila sam ljutnju na Aleksandrovom licu. Ali isto tako i iznenađenje na Sarinom licu. Obje smo otišle u kuhinju.

-Imaš čvrst karakter. Podsječaš me na moju pokojnu kćer.

Govorila mi je Sara.

-Dal se on stalno ovako ponaša?

Upitala sam Saru ,a ona je odmah znala da ja mislim na Aleksandra .

-Nažalost je . Ali zapravo on je jako dobar dečko. Ali su mu dijagnosticirali neku bolest. Ne znam kako se toćno zove ali ima neki problema s živcima. Neki psihićki poremećaj. Jako lako pobjesni i napravi stvari koje nikada nevi napravio.

Govorila mi je Sara. Nikada nevi ni mogla predpostaviti takvo što.

-On je skoro svaku većer preplakao u krilu moje kćeri. Bilo mu je jako žao zbog svega što napravi u naletu toga ludila. Jel te ikad udario?

Upitala me je naposljedku.

-Da ,ali onda poslje toga izgleda kao da se pokaje zbog toga. Poslje se jako čudno ponaša. Nekoliko trenutaka bude dobar prema meni a već nekoliko sljedeći kao da me želi ubiti.

Sara me je zagrlila. Ne znam zbog ćega ali osjetila sam veliku povezanost prema njoj. Vjerovatno zbog toga što ona u meni vidi svoju pokojnu kćer , a ja u njoj svoju majku.

-Dobar tek .

Rekla je Sara kada smo postavile stol i kada smo krenuli jesti. Vjerovatno sada nakon ovoga razgovora s Sarom ,na Aleksandra ću gledati drugim oćima. Dali je moguće ipak mu oprostiti???