I give my soul to Devil✔

Chapter 23

Sačekala sam oko 2h da budem sivurna da su svi zaspali. Uputila sam se do Aleksandrove sobe. Prvo sam se dvoumila, ali onoga trenutka kada sam povukla kvaku , znala sam da nema povratka. Ušla sam. Aleksandar je ležao u svome krevetu i sigurno već čvrsto spavao.

-Aleksandar?

Prošaptala sam drmajući mu nogu. Još sam par puta morala zazvati njegovo ime nebi li on reagirao.

-Ha što ?

Govorio je u polusnu. Bio je zbilja zbunjen. Samo nisam bila sigurna dali zbog toga što sam ga probudila ili zbog toga što sam se nalazila u njegovoj sobi.

-Lola što radiš u mojoj sobi malena?

Upitao me. Izgledao je tako nevino.

-Zar ti smetam?

Da...igrala sam na kartu šarma.

-Ne...mislim moš ti i spavat kod mene.

Rekao je uz onaj svoj vražji smješak. Znala sam da se je razbudio.

-Ok drago mi je da si se razbudio.

Rekla sam mu.

-A sad ćeš mi reći što Rafi hoće!!

Rekla sam mu a on se razočarao jer je mislio da sam u njegovoj sobi zbog njega.

-Gle nije baš dobro tako da ću ti reći sutra. Poznavajući tebe nečeš ni oka sklopit.

Govorio je češući se po glavi . To je izgledalo nekako slatko.

-ALEKSANDAR INZISTIRAM!!!!

Bila sam ustrajna.

-Ufff. Najvjerovatnije će te deportirati natrag u Španjolsku.

Naposljetku je ipak izustio. A meni nije bilo ni malo lakše. Zažalila sam uopče što sam pitala.

-Molim, kako ,zar je to moguče?!??

Upitala sam i počela plakati.

-Rekao sam ti da ću ti reči suta.

Rekao je Aleksandar izlazeći iz kreveta i prilazeći mi.

-Hej hej ne plaći....

Govorio je grleći me. Nije mi ni palo na pamet da se bunim. Štoviše i ja sam njega zagrlila. Bio mi je potpora. Ono što mi sad i najviše treba.

-Hvala što si mi rekao. Ostavit ću te da spavaš sad.

Rekla sam i krenula sam izaći iz sobe.

-Šta ćeš ti sad?

Upitao me prijenegoli sam izašla. Rekla sam mu da idem van malo prošetati a on je odlućio poći samnom. Zajedno smo tiho izašli. Neko vrijeme smo šutjeli. Sjedili smo na stepenicama ispred kuće. Bila je vruća ljetna noć.

-Dali postoji mogučnost da ja ipak ostanem ovdje?

Upitala sam a Aleksandar izgleda da nije očekivao to pitanje.

-Zar ti ovo nije prilika da napokon pobjegneš od mene.

Upitao me.

-Ne neželim bježati od tebe. Želim biti ovdje sviđa mi se ovdje. Sviđa mi se biti s tobom.

Rekla sam a on se nekako zacrvenio? Zar je to moguče?

-Pa zapravo postoji naćin da dobiješ zelenu kartu da ostaneš ovdje. Ali nisam siguran hoće li ti se svidjeti.

Rekao je.

-Ma nebitno. Ako mi je to jedini naćin želim ga znati.

Rekla sam.

-Moraš se vjenčati za mene.

Nabrzinu je rekao čekajući moju reakciju.

-Ok obavimo to nabrzinu i u tajnosti.

Nabrzinu sam rekla.

-Ti mislis da će oni povjerovati da osoba popud mene ima tajno vjenčanje. Odmah će skužiti da glumimo. Moramo imati spektakularne zaruke i nezabkracno vjenčanje.

Rekao je i zamislio se je.

-Ti smjeraš nešto.

Rekla sam sumljičavo.

-Da ženice.

Rekao mi je smješeći mi se. Bilo je to jako ćudno za čuti ali neprocjenjivo. Legli smo na ležaljke pored bazena. Gledali smo se. Nije bilo onako neugodno. Bilo je posebno. Iz naši očiju zraćila je ona davno izgubljena ljubav.
_________________________________________

I evo ga još jedan napokon moj nastavak.....trudit ću se da budu češći. Nadam se da će vam se svidjeti..❤❤ ostavite mi neki komm da vidim kako vam se do sada sviđa knjiga....a i ako hocete zavirite u moju novu knjigu....zove se OPORUKA...

Vote i commm❤❤❤...