Čekala je jako dugo kako bi mogla preprićati svoju priću nekome i sada je dobila priliku. Još kao malda je završila u lošoj situaciju . Ali on ju je izvukao iz problema . Ali za to je morala žrtvovati svoj život i sve do ćega joj je stalo. Hoćeli se...
Nakon što smo završili s ručko ja sam ponovno pomogla Sari da pospremi stol. Nakon toga je Aleksandar otišao do konja,a ja sam otišla uspavati malenu Azru.
-Mama Lola. Iskoriti priliku dok smo ovdje da normalno razgovasaš s mojim ocem.
Govorila mi je Azra. Zapravo prije bih rekla da me je savjetovala. Ubrzo je zaspala. A ja sam izašla van da potražim Aleksandra. Ubrzo sam ga pronašla kako se zabavlja s nekim konjem. Vidio me je.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
-Dođi ,vidi Lola ovoga konja sam dobio kad sam bio mali. Ja i konj smo zjedno odrastali.
Govorio mi je prilazeći mi.
-Dođi provest ću vas imanjem.
Rekao je pruživći mi ruku. Nisam previše ni razmišljala nego sam ga odmah primila za ruku . Neko vrijeme smo samo hodali držeći se za ruke. Bio je veoma ljep osjećaj.
-S obzirom koliko ste se ti i Sara jučer zadržale u kuhinji vjerujem da ti je rekla s kakvim problemom živim.
Pitao me je kada smo se zaustavili na planini s prekrasnim pogledom na cijelo imanje. Imanje je izgledalo ogromno, tako moćno.
-Da sve mi je rekla. Ali samo mi nije jasno zbog čega mi nisi ti to sam rekao. Možda bi te na neki naćin razumila. Čak bi s time opravdala neke tvoje postupke.
Rekla sam mu. Htjela sam da vidi da ima moju podršku.
-Lola za moje postupke nema opravdanja .
Rekao je i izvukao je svoju ruku iz moje. Kaje se. A to je najveća bol koju čovjek može nositi na sebi. Bol kajanja. Pogotovo kada znaš da si ti kriv što je nećiji život završio.
-Samo sam htjela da znaš da imaš moju podršku i da te se ja ne bojim.
Govorila sam mu ponovno primajući ga za ruku.
-Bilo bi najbolje da zaboravimo na međusobne osječaje.
Nisam mogla vjerovati da on to govori. Ovoga puta on je bio taj koji se je udaljio od mene.
-Zbog čega?Nije mi jasno ovo tvoje ponašanje.
Govoripa sam mu,prije rečeno derala sam se.
-Slušaj Fifi je trudna i ...
Ovoga puta ja njega nisam htjela pustiti da dovrši ,a već sam mu opalila šamar.
-Lola pretjeruješ.!
Izderao se na mene te je zamahnuo da mi vrati sa šamarom. Ali njegova pozornost bila privućena tetovažom.
-Hajde udari me!
Izderala sam se. Ali on je spustio ruku.
-Lola gubi mi se s očiju! Nemoj mi se više obratiti vezano uz osjećaje. Neželim ništa više od tebe.
Rekao je i ostavio me jebsamu na planini. A ja zbilja nisam znala što sam tako loše rekla. Neznam ćime sam zaslužila ovako njegovo ponašanje. Vratila sam se na imanje. Tamo je bio on igrajući se s Azrom.
-Dušo zar si ti plakala?
Upitala me je Sara. Aleksandar je također pogledao u mene.
-Dobro sam, samo sam se sjetila svojeg života prije svega ovoga.
Govorila sam Sari i poćela sam plakati.Malena Azra je odmah poćela plakati te he došla meni da me zagrli.
-Mama Lola molim te nemoj plakati,plakat ću i ja.
Govorila je brišeći svoje usne. Bilo mi je je žao stoga sam prestala plakati.
-Ljepotice ,gle ne plaćem više. Dobro sam.
Govorila sam joj brišući joj suze s lica. Aleksandar je i dalje stajao ispred mene razmišljajući dali da mi priđe ili ne. I nije. Možda je tako i bolje. Vrijeme je bilo da ga zaboravim. Odnosno svoje osjećaje prema njemu.
-Bit ću u svojoj sobi.
Rekla sam im ali ovoga puta sam pogledala u Aleksandra kako bi tražila njegovk dopuštenje . To ga je iznenadilo. Dopustio mi je klimanjem glave. Sve prisutne sam ostavila u šoku. Zaćula sam kucanje.
-Slobodno!
Rekla sam. Ušao je Aleksandar.
-Spremi se vraćamo se kući.
Rekao mi je s vrata. Izgledalo je kao da želi još nešto dodati ali sam ga prekinula .
-Kako VI kažete.
Ovoga puta sam ga ponovno iznenadila. Brzo smo se spremili i krenuli smo kući.
