Chapter 6

544 29 0
                                    

Da bih se smirila Rik me je odveo u boravak i dao mi je vode. Nikako zvuk eksplozije nisam mogle izbaciti iz glave.

-Jel možeš nam sad reći što se točno dogodilo?

Upitao je Aleksandar ulazeći u boravak. Ja sam počela prepričavati.

-Kažeš Pamelin otac?

Zamislio se Aleksandar.

-Rik okupi ljude, neka budu spremni  za napad. Osvetit ću tvoju majku i tetu.

Rekao je puneći pištolj metcima.

-O Bože moj otac.  Sigurno je utučen. Ostavila sam ga samog.

Počela sam se derati. Došao je Rik s nekim ljudima.

-Rik odvezi Loludo njenog oca i dovezi ih ovdje. Živit će neko vrijeme ovdje s nama.

Uputili smo se do automobila. Ušli smo i krenuli. Usput sam vidjela kako Aleksandar i njegovi ljudi svaki s pištoljem u ruci izlaze iz kuće i ulaze u svoje aute.

-Zar je ono danas bila prava suza kod Aleksandra?

Upitala sam Rika dok smo išli prema mome ocu.

-Pa zapravo on je zapravo jako osjetljiv na temu o samoubojstvu.

Odgovorio mi je Rik vozeći.

-Nemoj mi reći da mu je žena....

Nisam ni stigla dovršiti, a već sam vodila svoga oca. Izletila sam iz auta.

-Gdje si bila??

Upitao me je moj otac.

-Dođi tata,nek policija i vatrogasci urade svoje. Mi ćemo jedno vrijeme provesti kod moga šefa.

Rekla sam ocu i zajedno smo se odvezli do Aleksandrove kuće. Došli smo a tamo je već bio Aleksandar sa svojim ljudima.

-Gospodine dobrodošli u moj dom. Primite moju sućut.

Rekao je Aleksandar mome ocu.

-Zahvaljujem. Nebih htjeo biti nepristojan ali ako biste mi mogli reći gdje mi je soba.

Rekao je moj otac. Aleksandar ga je uputio do sobe.

-Lola možemo li razgovarati?

Upitao me je Aleksandar.

-Nisam raspoložena za svađu, molim te ne danas.

Govorila sam mu.

-S obzirom da je sad pre opasno da dovodum Azru na imanje a na setu nema posla bit ćeš mi od pomoći da me savjetuješ na kraju dana.

Govorio mi je Aleksandar.

-Slušaj razgovarati ćemo sutra. Mama mi je danas umrla.

Rekla sam a suze su mi curile niz lice.

-Kako želiš.  Ti ćeš spavati u drugoj gostinjskoj sobi odmah je uz moju.

Rekao je Aleksandar. Juro je svanulo. Bilo je tmurno. Danas je bio sprovod. Nisam bila dovoljno snažna za to.  Bila je strašna i sama pomisao na to da ću danas gledati kako majkino tijelo odlažu pod zemlju.

-Lola jesil spremna?

Upitao me je moj otac.

-Ne niti ću ikad biti.

Rekla sam i počela plakati.

-Slušaj me dušo za koje  dan ću nam nabaviti karte i ponovno se vraćamo kući u španjolsku.

Rekao je moj otac i baš je u tome trenu Aleksandar ušao. Došao je da kaže da he vrijeme za polazak na groblje. Hodali smo svi u jednoj procesiji. Nije mi bilo dobro, pa sam se malo zaustavila postrance.

-Nadam se da ja neću morati tvome ocu govoriti da ti ostaješ ovdje samnom.

Rekao je Aleksandar koji se je pojavio niodkud iza mene.

-Kako se usuđuješ bilo što govoriti mi sad.  Ako si zaboravio moja majka je ovdje zbog tebe.

Rekla sam mu.

-Ja se ne osjećam krivim.

Rekao je potpuno ravnodušno i ponovno me je ostavio u šoku.

I give my soul to Devil✔Donde viven las historias. Descúbrelo ahora