I give my soul to Devil✔

Chepter 20

Nakon već nekoliko Aleksandrovi seansi s psihijatrom ,shvatila sam koliko stvari kreču na bolje. Zapravo između mene i Aleksandra. Što smo se ja i on više zbližavali on i Fifi su se sve više svađali. Nisam ni sama mogla vjerovati kako je vrijeme brzo prolazilo. Došao je i moj 18-ti rođendan. Nakon što sam se na brzinu obukla spustila sam se dolje da potražim Aleksandra. Bio je u uredu. Sva sreća pa sam ga srela samog.

-Možemo li danas ići na groblje mojim roditeljima? Mislim sad odmah.

Upitala sam Aleksandra.

-Naravno samo reci Riku on će te odmah odvesti.

Rekao je i nastavio je prebirati po svojim papirima.

-Ali ja želim da idemo sami ti i ja.

Rekla sam. Imala sam ideju kako bih ga testirala dali se je uistinu promjenio.

-Lola dali je sve uredu?

Ostavio je papire i pogledao je u mene.

-Naravno.

Odgovorila sam mu a on je pristao da ide samnom. Naravno Fifi ga je mrko pogledala. Još pogotovo kada joj je rekao da idemo mi sami. Aleksandar je otišao po auto . A ja sam primila poziv.

-Bok Azra kako si?

Bila je to malena.

-Super sam. Želim ti najsretniji rođendannn!!!

Govorila je s druge strane slušalice. Iznenadila me je. Još smo neko vrijeme prićale i završile smo s razgovorom.

-Lola dali je sve uredu?

Upitao me je Aleksandar kada je zaustavio automobil kako bi ja mogla ući.

-Da ćula sam se s Azrom, pa me je to malo uzdrmalo.

Obrisao mi je suze s lica. Ubrzo smo stigli na groblje , a mene  je nešto steglo oko srca. Samo odjednom nisam imala kontrolu nad svojim suzama.

-Lola molim te nemoj.

Govorio je Aleksandar koji je stajao oko 3m iza mene. Ne kažem ništa nego mu samo pružim ruku. On me primi za nj i približi se meni.

-Voljela bi kada bi mi ispunio jednu želju.

Govorila sam i dalje držeći ga za ruku.

-Želim da sada ispred mene se ispričaš mojim roditeljima i da im obečaš da češ postati bolja osoba. Bar zbog mene.

Prvo me je gledao u čudu.

-Ja tražim vaš oprost ,ali ne samo vaš nego i od svih osoba kojima sam ja uskratio priliku za život. A pogotovo se ispričavam tebi Lola. Zbog toga što sam ti zagorčao život.

Govorio je s parvim kajanjem u glasu. Slušala sam ga. Upijala sam svaku njegovu rijeć. Za mene više ništa ne postoji on je bio središte moga svijeta. Sva ona mržnja pretvorila se u dragocijenu ljubav.

-Aleksandar ovo što si sada napravio za mene, bolji poklon za moj rođendan nisam mogla poželjeti.

Rekla sam a on me je iznenađeno pogledao.

-Rođendan?Lola želim ti sretan rođendan.

Privukao me je sebi i čvrsto me je zagrlio.

-Želim ti pripremiti nešto posebno većeras. Molim te dopusti mi.

Šapnuo dok smo stajali zagrljeni na groblju. Htjela sam samo da moji roditelji znaju da sam sretna.

-Hajdemo.

Rekla sam nakon nekoliko minuta. Krenuli smo. Prvo smo bili u restoranu a zatim me je odveo u park. Sjeli smo ispod našeg drveta. Tamo gdje mi je prvi put pokazao svoju ljudskost , svoju dobrotu. Ležali smo u tišini i gledali smo zvjezde. Nakon toga smo se vratili kući.

-Oho vratili su se golupćići. Moj zarućnik i njegova kurvica.

Govorila je Fifi. Nastala je oštra prepirka cijela je kuća se tresla. Najgori dio svađe je bio kada je Fifi ošamarila Aleksandra. Htjeo joj je vratiti ali odustao je kada je vidio strah na mome licu.

-Pa ona tebe mjenja. Više nisi ni upola muškarac kakav si prije bio.

Govorila je , a noge su joj se spetljale.

-Pazi!!!!

Rafi se je proderao kada je vidio da Fifi pada s kata gdje se odvijala svađa.