Dodir svile

18

Katarina je gledala kroz prozor zamišljeno,Ajse je stalno tražila nove vezove,bila je preumorana,zelala je izaći na ulicu prošetati upoznati grad..ali to je bilo nemoguće nije smela izaći bez dozvole Ayse ili pase.
Pasa se od sinoć kuci nije vraćao,a znala je ma koliko je Ayse  volela,ne bi ju pustila da izađe sama sa imanja.
Jezik jos uvek dobro poznavala nije,u ovolikom gradu sigurno bi se i izgubila.
Uzdahnula je i ponovo uzela vez i počela sa radom.

Lejla je sedela  u basti,Istanbul joj je prijao i vise no sto je mislila da ce.Osjećala se mnogo bolje,polako se počela oporavljati,po nekad bi joj se vratili u sjećanje stari dani koje bi rado zaboravila.Svaki put kada bi videla pasu u njemu bi videla svoga andjela,svoga čuvara,zaštitnika.

O kako je samo bila najivna.

Lejla je odrasla u jako tradicionalnoj porodici iz anadolije.Čitav život bila je podvrgnuta strogim pravilima i običajima.Naspram svega toga,zaljubila se.Zar je ljubav greh?
Bila je mlada,nekoliko slatkih reci, uspelo je da zarobi mlado devojacko srce.
Porodica nikada ne bi dala svoju cerku mezimucu za siromaha.Govorili su Lejla vara te,obmanjuje,nema tu ljubavi.Nije im verovala.
Pobegla je nije se zelala udati za čovjeka koga ne voli,njeno srce je pripadalo drugome,koga ona voli koji nju voli bar je ona tako mislila.
Kada si zaljubljen sve je lepo ziveo ti u palati ili u maloj trošnoj kućici,trazio je dokaz ljubavi znala je sta to znaci,dvoumila se,ali on je bio čovjek koga ona voli,trebali su se vjenčati,vrlo brzo postao bi njen muž.U naletu strasi,emocija koje mlado devojackk srce nije moglo odeti predala mu se,o kako se kasnije gorko kajala.Te noći mu se zaklela na vjernost,predala svoje najveće blago.Jos uvek u glavi joj odzvanjaju reci

-Lejla moja Lejla,neverujes mi..volis me hajde dokazi mi svoju ljubav..daj mi dokaz ljubavi...

A on nije ga bilo pobjegao je u toku noći ,uzeo sav njen nakit i pobegao.Njen svet se srušio.Proklinjala je njega sebe,jer je bila tako naivna glupa.
Vratila se kuci i pre no sto su shvatili da je nema,od sramote nije mogla pogledati u oči nikoga.Nije izlazila iz sobe,a pripreme za vjenčanje su bile u zavrsnoj fazi.Znala je sta ce biti, kada njen novopečeni muž sazna da nije devica,ubice je...u najboljem slučaju samo bi ju vratio roditeljima,osramoćenu,ali i kod roditelja bi našla zatvorena vrata.
Sramota je bila neizbježna,smrt je bila blizu ilo ce je ubiti muž i otac ili ce sama sebi presuditi.
Dobro se seca svega,te noci kada je krišom otišla Muradu.Izenadio se kada ju je video.Stajala je pred njim pognute glave,uplašena crveneci se od sramote, drhteci od onoga sto dolazi ubice je..niti jedan muškarac ne bi prešao preko toga da uzme devojku koja nije devica.Devojku koju je vec neko imao.

-ti ovde ovako kasno

Nije mogla zustaviti suze.

-nemoj me uzeti za ženu,ja tvoja žena ne mogu nikada biti..molim te..oprosti mi..ako nista drugo uzmi me za robinju samo neka ugled moje porodice ostane čist

-naše porodice su odlučile Lejla,čemu sve ovo.

-ubi me i resi me muka,ja sam zagresila,ja ti žena ne mogu biti

-zašto

-ja nisam devica

Krajickom oko gledala je u njega,lice mu se primenilo,nije mogla znati o čemu misli kao da je imao zastor preko očiju.Drhtala je i čekala da uzme sablju,ili da podigne ruku udari je..i samo je gledao u nju.
Ono sto nije znala da on nije bio šokiran njenom izjaviom koliko njenom hrabrosti da kaže tako nešto,teško je skupiti hrabrost i reci istinu posebno kada je u pitanju cast-cedonst jedne devojke.

-molim te prosti mi je,nisam

-neki te je povredio

Sela je na krevet

-sve cu ti reci samo molim te ne moj..moja porodica

Klminuo je glavom,jos uvek šokiran i iznandjen saznanjem.

-volela sam i bila prevarena, moja ljubav bila je prava a njegova samo laz,zelja za bogatstvom...pobjegla sam,iskortio me je i otišao ostvaljjuco samu.

Govorila je tiho i polako

Rekao joj je da ide.Nista nije znala dva dana,kada je čula da ce se vjenčanje obaviti nije vjerovala,pitala se kako,zasto?

Dosla je noć zbog koje je toliko strepela,sedeo je na krevetu i čekao je.Nije znala zašto ju je uzeo za ženu,priznala mu je istinu.Samo je zelala što pre da se ovo okonča, jednim potezom je skinula haljinu koja je pala na pod stajala je i čekala,plakajuci..
Čula je kako ustaje i ide ka njoj,drhtala je moleći boga da joj pomogde.Osjetila je svilu na svojoj koži,ogrnuo ju je zbunjeno je  pogledala u njega iznenadjena.Uzeo ju je za ruku i pokazao da sedme

-ne moraš raditi nešto,sto ne zelis ja te povrediti neću

-zašto si me oženio posle svega

Obrisao joj je suze

-ono sto si ti uradila niko ne bi mogao Lejla,priznati takvo nešto,povesti sama sebe u smrt,tvoja iskrenost me je zadivila,očarala.Možda izgledam tako ali ja nisam kao drugi,ja na tebe nisam gledao Lejle kao svojinu koja bi ove noci postala moja zbog kapljice krvi,dokaza.Nisam oduševljen bas,na neki način jeste važno,ali pre svega jednom muškarcu treba čast da bude jer je ženi..

Klmnula je glavom

-a ne to da smatra pobednom i dokazom muškosti.Ti vredna jesi ne zbog učenosti,vec zbog svoje duše,iskrenosti, casti....mogla si čitati i sada ko zna sta bi bilo.Ali nisi,rekla si pa kako bilo,ako ideš  u smrt onda idees.Ne smatraj to tvojim grhom,njegov je greh ti si se samo zaljubila Lejla,ljubav greh nije..

Pomilovao ju ie po obrazu i ustao kada ga je uzela za ruku i poljubila.

-hvala vam pasa

Pogledala ga je u oči nesigurno

-ostani

Bojala se jeste,bol i strah su ovladavali njo me sjećajući se tvog stora kome ime bije zelala spomenuti.Ali Murad je odklonio sve,strah koju je on joj naneo,ucinio da se osjeća voljeno,poželjno.
U nekim trenutcima se osjećala kao izdajica zbog obećanja koje je dala,ali i on je preksruo svoje.A ona nije zelala biti kao on djubre,zivotnija,necoveek

Trgla se iz sjećanja kada je ugledala Murada.

-Lejla,dobro si

-pasa

-ne ustaj sedi

Seo je kraj nje i pomilovao je po licu

-zamišljena si

-da li ti se gadim

Podigao je obrvu,i nezno je pomilovao po licu

-Lejla,moja bela golubice znaš i sama da nikada ali nikada to ne bih ni pomislio a kamo li rekao

Uzela je njegovu ruku i nezno poljubila jednu pa drugu

-ti si moja svjetlost u tami pasa,moja andjeo,zaštitnik svaki dan zahvaljujem bogu jer si me uzao ovakvu kakva sam,oprostio sve.

Uzeo joj je ruku i poljubio je

-Lejla ako ko treba zahvaliti bogu,onda ja treba da zahavljujm jer ima ženu poput tebe,prijatelj,savetnika. Kome uvek mogu da se poverim,oslojim na njega

Čvrsto je stegla ruku i pogledala ga

-pasa ucinices nešto za mene

Osmehnuo se i klimnuo glacom