The Departed

The departed Part 1.

The departed

Part 1.

 

‘Evo nas ponovo,pratite radio Honest i ja ću vam večeras,kao i svake večeri u ovo vreme pomagati sa vašim problemima.Moje ime je Victory,i ovde sam da vas saslušam?Pa,ko će prvi?Oh,umalo da zaboravim.Pre svega,moram da vam pustim jedan neverovatan remix našeg anonimnog slušaoca,pa,uživajte,a onda,onda vi pričate.’

Smiren i izuzetno zvonak glas čuo se širom Londona.Svi su,u ovim kasnim večernjim satima pratili radio Honest i Victorinu emisiju Honestly,u kome izuzetna mlada devojka pomaže svima koji se usude da svoju tajnu podele sa njom i celim gradom.Victory je strpljivo gledala oko sebe dok joj je u ušima odzvanjala melodija koja se polako ali sigurno,bližila kraju.

’I,sigurna sam da vam se svidela ova fenomenalna stvar,a sada,za sve one koji su se sada uključili,a znam da ih ima,želim vam dobro veče i još bolje raspoloženje.Sada,ko je bio toliko hrabar da večeras probije led?’

Nekoliko sekundi je prošlo,i onda se u emisiju uključila potpuno nova osoba.

’Dobro veče Victory.’

Victory se nasmešila i zainteresovano naslonila glavu na jednu ruku,dok joj je kosa neuredno padala.

’Dobro veče i tebi,anonimna devojko’

Glas sa druge strane je postao veseliji.Oduvek se ponosila osobinom da može da oraspoloži ljude,i zato je i odabrala ovaj posao.

’Mogu li da znam tvoje ime?’

’Naravno.Savannah.’

’Oh,Savannah,prelepo ime.Šta te muči večeras,Savannah?’

Devojka je uzdahnula,i zatim počela da priča.

’Pa,imam porodičnih problema.Znaš,ja sam usvojena,i izgleda da me otac baš i ne voli.’

Victorin osmeh iznenada nesta sa lica,shvatajući ozbiljnost problema ove devojke.

’Možeš li malo detaljnije da mi objasniš..ako,ako ti to nije potresno?’

’Jednostavno,izbegava me,stalno me udara,i viče na mene,osećam se kao da ću poludeti.Pomišljam na samoubistvo..možeš li mi pomoći?’

Victory obliza usne,spremna da nastavi razgovor.

’Znaš,to je jako ozbiljan problem.I naravno da mogu da ti pomognem,ali zamoliću te da redakciji ostaviš adresu,kako bi mi mogli da preduzmemo nešto ozbiljnije.Vidi,sigurna sam da si ti savršena devojka i da bi te svaka normalna osoba zavolela.To što te udara...da li si ga nekada prijavila?’

Glas sa druge strane je zadrhtao i činilo se kao da devojka plače.

’Ne...pokušala sam ali mi majka preti..i ja ne znam šta da radim,izgubljena sam.’

’Saslušaj me.Obriši suze,i podigni glavu.Niko nema pravo da te maltretira i ti to znaš.Niko nije vredan tih tvojih suza.Neko iz redakcije će zvati policiju i sve će biti u redu,izdrži još samo večeras,nadam se da se ništa neće desiti.i ne pomišljaj na samoubistvo,ne oduzimaj sebi život.Živeti je lepo,ne prestaj zbog nekoga.Ja ne znam šta još da ti kažem,ali moraš uvek  da veruješ u sebe,u bolje sutra.Sada ću te proslediti redakciji,pa ćemo preduzeti dalje mere.Hvala što si zvala,lepotice,drži se,Savannah.I samo još jedno pitanje...ko si ti kada niko ne gleda?’

’Hm..nesigurna devojka velikog srca.’

Poziv je prosleđen redakciji i Victory je duboko udahnula vazduh koji joj se činio zagušljivijim nego ikada.Ti problemi sa kojima se ona nosi ovde,strašni su.Mnogi ljudi ne bi mogli da podnesu teret koji ona ima svakog dana.

’Pa...da li imamo još nekog ko bi želeo da se uključi?’

Muški glas začuo se studiom.

’Zdravo Victory.’

’Zdravo misteriozni dečako.Želiš li nam otkriti identitet?’

’Mislim da to nije neophodno.’

Zbunjena,Victory je nastavila da priča sa njim.

’Pa,šta tebe muči večeras?’

Nekoliko sekundi tišine preovladalo je.

’Život.’

’Malo detaljnije,ili?’

Upitala je,zainteresovano.

’Pa,jednostavno je.’

Slušala ga je,kao da joj je život zavisio od toga.Znala je da sluša ljude,što je bilo jako bitno za ovaj posao.

’Da li bi ti uradila nešto samo zbog toga što je tvoja porodica imala običaj da to radi?’

’Poslušala bih svoje srce,zašto?’

’Znači ne bi?’

’Zar nisi ovde ti taj koji treba da priča o sebi,a ne da zapitkuje mene?’

Nekoliko pramenova padoše joj na lice,i ona ih brzim pokretom vrati gde su i bili.

’Zar ne moram i ja o tebi nešto da znam?’

’Tajanstveni dečače..’

Osmehnula se.

’Šta imaš da kažeš ovde?’

’Samo da sam malo...izgubljen.’

’Aha...a ko si ti,kada niko ne gleda?’

Nameravala je da završi ovaj beznadežan razgovor,jer je smatrala da ima mnogo više ljudi kojima zapravo treba pomoć.A nije ni slutila,da je ovaj sa kojim sada razgovara,najbespomoćniji od svih.

’Uplašeni momak,koga očekuje surova sudbina’

Veza se prekinula.Victory je gledala u jednu tačku,pokušavajući da sklopi sve što je do sada čula.

’Okej ljudi,još neko,pa idemo na muziku,da malo ulepšamo svet?’

Još jedna devojka se javila,i Victory se vratila u stvarnost i dalje u glavi premotavajući prethodni poziv.Ovo joj se do sada nije dešavalo.

’Victory,ovde Alison.’

’Alison,šta te muči večeras?’

Strpljivo je upitala.

’Moj život.Škola,loše ocene.Prijatelji.Usamljena sam.Želim da umrem.’

’Oh.’

Njene oči su se zatvorile dok je kružnim pokretima trljala slepoočnice,smišljajući kako da pomogne ovoj devojci.

’Da li si pokušala to da promeniš?U slučaju da nisi,probaj.Ako jesi,znam da je srednja škola jako surova.Loše ocene se uvek mogu popraviti,ako see trudiš duži vremenski period.A prijatelji...naćićeš sigurno nekoga vrednog tvog truda.Samo pokaži pravu sebe.Znam kako je skrivati se iza visokih zidova u srednjoj školi...’

Prisećala se zlostavljanja koje se njoj dešavalo svakoga dana,i zamalo nije ispustila suzu.

’Veruj mi,i ja sam se skrivala.Slične smo i više nego što misliš.Usamljena nećeš biti ako se samo potrudiš da ljudima pokažeš samu sebe.A za ovo zadnje,mislim da svako to poželi barem jednom u životu.Ali,učini mi uslugu,i nemoj da radiš to sebi.Ako ti je dar života dat,nemoj da ga oduzimaš.Neki se bore za njega.Jednog dana ćeš se sećati svega ovoga i bićeš ponosna na sve što si postala sada.’

’Hvala,Victory.’

’Nema na čemu,lepotice.’