The departed
Part 9.
Victory je nestrpljivo čekala ispred kafića u kome je trebala da se nađe sa Harryjem,dok je on,što je bilo čudno,zapravo,kasnio već deset minuta.Već je počela da razmišlja o tome kako neće ni doći i kako bi trebalo da ode kući,i da se spremi za večerašnju emisiju.Taman kada je odmahnula glavom i krenula nazad,glas dečka sa kojim je trebala da provede ovo prelepo sunčano popodne,odjeknuo je ulicom.
’Victory!’
Okrenula se,i videvši prelepog dečka u beloj košulji koji se naprosto izdvajao iz mase ljudi,zastala je,tako da su sunčevi zraci padali na njenu prelepu kosu i činili je lepšom nego ikada.Za nekoliko trenutaka,Harry je stajao ispred nje,smešeći se,a njoj je bilo čudno to što joj je sada bio čak i lepši nego sinoć.
’Harry.Zamalo da..’
’Znam,znam..’
Zadihano je izgovorio.On je do ovde trčao,zaključila je Victory i nasmejala se.
’Izvini.Imao sam neka posla...’
U stvari,posvađao se sa ’ekipom’ zato što nije želeo da im kaže gde ide,a ovi su se previše prepali da ih ovaj ne oda.Razumljivo.Kada si ubica,poželiš malo da pripaziš na ljude oko sebe.
’Ma nema veze.Hoćeš li da uđemo unutra?’
Klimnuo je glavom i pošao za njom.Zamalo mu nije pobegla,mislio je.Da je stigao neki minut kasnije,otišla bi.Kafić je bio pun,i jedva da su uspeli da nađu mesto.Ali njemu to nije bilo bitno.On je tu,pored nje.
’Baš je toplo ovde’
Izustila je Victory,ne skidajući pogled sa Harryja.On se nasmeši i pozva konobara.Osećao se nervozno,kao da radi sve pogrešno.
’Meni ćete jednu kafu,bez šećera.A dami...’
Dami?Victory se nasmejala.
’Isto.’
Izustila je,naslonivši se na stolicu.
’Pa,Victory..’
Zavodljivo se nasmešio i naslonio laktovima na sto.
’Gde smo mi ono stali sinoć?’
Ona rastršavi kosu i pogleda ga direktno u oči.Harry nikada nije video lepše oči,nežne i pune osećanja,brige.
’Ne znam,ali danas je novi dan...pa,šta bi želeo da znaš o meni,kada si me već pozvao?’
Zainteresovano ga upita,namrštivši se.
Oh,pa postojalo je mnogo stvari koje je on želeo da zna o njoj.Koja je joj je omiljena boja,pesma,film..a najviše,želeo je da sazna kog su ukusa njene ljupke usne čiji ga osmeh uvek iznova i iznova očarava.
’Šta voliš da radiš?’
Victory je htela nešto da izusti ali ih u tom trenutku prekinu konobar sa njihovom porudžbinom,koju je Harry sam platio,i odbijao svaku Victoryinu ponudu,da ona plati pola i slično.
’Hm,ne znam,zapravo za sada sam fokusirana na moju emisiju i pomaganje ljudima.A ti?’
Uzimajući jedan gutalj tople kafe,slegnuo je ramenima.
’Pa,nisam se još uvek pronašao.Ali,nadam se da će vremenom i to doći na svoje mesto.’
’Jesi li probao sa pevanjem?’
Zbunjeno ju je pogledao.
’Pevanjem?Oh,ne.Odakle ti ta ideja?’
Ona odmahnu glavom i nasmeja se.
’Ne znam..izgleda da mi se sviđa tvoj glas.’
’Stvarno,Victory?’
I sviđa mi se način na koji izgovaraš moje ime.Ali to je već malo previše za danas,mislila je.
’Mhm.’
’A šta je ono što najviše mrziš?’
’Uh,to je teško’
Pogledala je oko sebe,igrajući se sa pramenom njene kose.
’Nepravdu.’
Zatim je vratila pogled na Harryja.
’Ubice.Tugu.Bol...pa ljude uglavnom.’
’Nisu svi ljudi takvi.’
Rekao je,znajući da je on to što ona mrzi.Okrutan,zao.Ubica,bez imalo srca prema svojim nedužnim žrtvama.I nije mogao to da promeni.Ali može da je spreči da sazna.To je,zapravo,i jedina stvar koju on može da uradi.Da je drži dalje od te strane svog života.Bolje i po nju,i po njega,mislio je.Jer,kada bi ona saznala...pa,svi znamo šta bi se desilo.
’Naravno da nisu!’
Nasmejala se,naslonivši se na sto.Bila mu je bliža nego ikada.
’Mislim,ti sigurno nisi serijski ubica bez trunke osećanja!’
Srce je počelo ubrzano da mu lupa.Ovo je užasno,pomislio je.
’Jesi li?’
Victory ga upita,kada je videla da nije dobijala nikakav odgovor.On se nasmeja,želeći da nije pokrenuo ovu temu,jer ne voli da laže.Pogotovo osobu prema kojoj počinje da gaji osećanja.To ga je ubijalo.
’Naravno da nisam.’
Izgovorio je,podignuvši ruke u znak odbrane.
’Hvala Bogu,već sam pomislila da ćeš izvaditi pištolj ili tako nešto.’
’Pištolj?Ma ne baratam ja tim stvarima baš najbolje’
Ona htede nešto da kaže,ali je prekinu muški glas.
’Da li to devojka priča o pištoljima?’
Jason je stajao iza nje,a Harry ga je već streljao pogledom.I da je imao pištolj,ko zna da li bi ga upotrebio do sada?
’Jasone.’
Victory ustade i zagrli ga.
’Da te upoznam’
Ona nije bila baš presrećna zbog Jasona.Želela je da bude još malo sama,sa Harryjem.Ali,izgleda da je to u ovom trenutku,na njenu ogromnu žalost,nemoguće.Uvek nešto iskrsne,zar ne?
’Jasone,Harry Styles.Harry,Jason.’
Jason ispruži ruku,a Harryjev stisak je bio malo prejak.
’Jaka ruka.’
Izusti Jason.Harry se nasmeja.
’Zar nije?’
YOU ARE READING
The Departed
FanfictionWho are you,when nobody's looking? -A serial killer,truly in love with you.