The Departed

The Departed Part 11.

The Departed

Part 11.

 

 

Celog dana,Victory nije mogla a da ne misli o Harryjevom odlasku.Telefon joj je uvek bio pri ruci,kako bi mogla da odgovori na poruku,poziv,ali stizale su sve moguće poruke od svih mogućih osoba,osim od one koju je očekivala i najviše želela.Nekoliko puta je odlučno uzela telefon i ušla u kontakte,gledajući  u Harryjev broj,i želevši da ga nazove i čuje od njega objašnjenje zašto nije ostao makar da se pozdravi,jer su joj Jasonove reči bile i više nego nemoguće.Ali,opet,ona nije poznavala harryja,koliko god on bio prijatna osoba.Oklevala je,ali je na kraju njena radoznala pobedila i napokon je uhvatila samu sebe kako drži telefon i čuje onaj ’tu-tu’ zvuk sa druge strane linije.Sa druge strane,harry je ležao u krevetu,takođe razmišljajući o njoj,ali bez ikakve hrabrosti da je pozove.Šta ako je ono što Jason priča stvarno tačno?Iz misli ga je trglo već dobro poznato zvono njegovog telefona.Činilo mu se da je sav vazduh nestao iz prostorije kada je na ekranu ugledao ime osobe od koje je maločas pobegao.Victory.Brzim korakom je došao do prozora,razmišljajući da li da joj odgovori na poziv,ali dobro je znao da nije spreman da razgovara sa njom,nakon onoga što je čuo.Tako da joj je odbio poziv i usmerio je na govornu poštu.Ako ništa,moći će da preslušava njenu poruku iznova i iznova dok mu njen glas ne dođe glave.Što se verovatno,gluposti,sigurno neće desiti,barem u skorije vreme.

’Ovde harry.Znate šta da radite posle zvučnog signala.Obećavam,javiću se.’

Njegov prijatan glas joj je ispunio uši,odmah zatim,nateravši je da se zapita zašto joj nije odgovorio na poziv.Možda telefon nije kod njega?Ili nije želeo da joj odgovori?Svejedno,zvučalo bi grozno kada bi sada spustila slušalicu.Zvučni signal je odavno prošao i ona shvati da već nekoliko sekundi ćuti.Odmahnula je glavom i nasmejala se.

’Um...ja sam.Samo sam htela da..Ovo je očajno,Victory je,izvini.Ona od koje si pobegao danas,pa,žao mi je što sam te,nesvesno,uplašila.To mi nije bila namera,i izvini zbog Jasona,veruj mi da ga nisam zvala,on ima tako običaje da se pojavljuje gde sam ja i...i sada previše pričam,opet izvini.U svakom slučaju,nazovi me.Mislim,ako želiš.To je to.Pa,ćao harry.Nadam se da ćeš me pozvati.’

Prekinula je poziv,prekoravajući samu sebe.

’Ja sam?Stvarno Victory?I brbljaš o Jasonu?Dođavola sa mnom.’

Govorila je samoj sebi dok je iznervirano petljala po papirima koje je trebalo da pročita ali..pa,nije.Jednostavno,danas joj nije bio dan za to.Danas joj nije bio dan ni za šta,a uskoro se bližila emisija u kojoj bi ona trebalo da popravi dan nekome.Iskreno,nije znala šta će da uradi.Harry je iščekivao trenutak kada će se uključiti u emisiju.I mada je znao da su to privatne stvari,i da neće reći ništa,morao je da pokuša.Nije imao apsolutno ništa da izgubi.Ostali u kući su primetili da nije raspoložen i da je bolje da sve što imaju večeras obave sami,jer će ovako rizikovati da im on uništi sve.Kako i ne bi,kada ne može da se usredsredi ni na šta,osim na nju?Sedeo je,osluškujući tišinu koja ga je okruživala i potpuno ignorišući dozivanje između momaka sa kojima je živeo,kako bi konačno mogli da odu.Njemu bi bilo drago da odu,zaista.Želeo je malo mira,malo samoće,i malo prostora.I malo vremena da osluškuje Victoryn glas.Možda to i nije bio najlepši glas na svetu,mnoge bi iritirao,neki ljudi bi ga možda čak i smatrali odvratnim,ne bi mogli da ga slušaju,ali on ne.Jer svi znamo koliko ne primećujemo mane osobe u koju se zaljubimo.Kao da te mane ispare,dok god letimo tri metra iznad neba u zanosu,i ne možemo da prestanemo.

’Zdravo svima!Nadam se da ste imali lep dan’

Rekla je to sa nekom dozom tuge u glasu,činilo se Harryju.Da li sam ja uzrok,pomislio je.

’I nadam se da ste spremni da se iskreno požalite kako bih ja pokušala da vam pomognem.Pa,ja ne ujedam,bar ne večeras.Naš prvi slušalac je...’

I pre nego što je uspeo bilo šta da uradi,bio je uključen u program.

’Ovde misteriozni dečko,koji te uporno zove.’

Zvučao je ozbiljno.Ona se nasmešila.

’Večeras ti razgovaraš sa mnom prvi,ha?E pa nemam više nameru da ispitujem ko si,da znaš.’

Zagrizla je donju usnu,očekujući dalji odgovor.

’Mogu li onda ja tebi da postavljam pitanja?’

Uzdahnuvši,podigla je ruke i izustila jedno ’oh,ma nek’ ide život’,na šta je Harry,sa druge strane linije,nastavio da govori,kako bi što pre došao do teme koju želi dobro da ispita.

’Pa...imaš li dečka?’

Strpljivo ju je upitao,očekujući iskren odgovor.

’Stvarno te to interesuje?Hm,ne,nemam.’

Odlučno je izustila.nije znala zašto,ali kada je rekao ’dečka’ pomislila je na harryja.Koji joj,još nije uzvratio poziv,naravno.

’A šta je sa Jasonom?Izgleda mi da ste bliski...’

’Ne.Nemam ništa sa Jasonom.’

Već je uspeo da je iznervira.

’Jesi li sigurna?A ono na zabavi?Da niste,znaš,prijatelji sa povlasticama?’

’Ma šta si ti...ne,ja nemam ništa sa njim.Vidi,mi samo radimo zajedno.Nema potrebe za ovakvim pitanjima,jer...shvatio si.’

Naslonila se na neudobnu stolicu i promeškoljila se.Kako se usuđuje?Ko je to bio?Pa teško bi bilo da sazna,jer ju je videlo i previše ljudi.Mogla je samo da se nada da su videli i njenu reakciju.

’Slušaj,pošto očigledno da vidim šta želiš da znaš,slobodna sam.I moraš da budeš prokleto fenomenalan da to promeniš.A sada...oh,ovo te ne bih ni pitala,ali teraju me,pa moram da pitam svakog,i ne vidim razlog zašto bi ti bio izuzetak.’

Harry stavi ruku preko lica,shvatajući koliki je samo idiot bio što je poverovao Jasonu.

’Došli smo do dela kada me pitaš ko sam kada niko ne gleda?’

’Da,vidiš kako znaš?’

Nasmejala se.Harry obliza usne,ne znajući šta da kaže.

’Iskreno?’

’O tome se i radi u ovoj emisiji,zar ne?’

’Neko ko je pogrešio.Izvini,ispravka,neko ko greši i dalje.’

Čudno,pomisli Victory.Zašto mora da bude ovoliko misteriozan,mislila je u sebi.

’Interesantan si ti tip.’

’Nemaš pojma koliko.’