The Departed

The Departed Part 6.

The Departed

Part 6.

 

’Znači,on je sledeći.’

Harry je gledao sliku sledeće žrtve.

’Da.’

Hladno je izustio Niall,pogledavši prema njemu.U Harryjevim očima se mogla videti nesigurnost.Večeras ponovo ubija.

’Gde živi?’

Zainteresovano je upitao.

’Pa,momci,upadamo na zabavu.I onda izvodimo našeg još uvek živog mrtvaka i završavamo sa tim.’

Liamova ruka pala je na Harryjevo rame.

’Tačnije,naša mlada nada završava sa tim’

Nasmešio se.Po mislima kovrdžavog tipa pored Liama vrzmalo se pitanje kako oni uspevaju da se smeju svemu tome?

’Dakle,momci,lepo se obucite.’

Izustio je Louis.Harry je klimnuo glavom,te izašao napolje.Nije voleo skučenost kuće u kojoj se nalaze.Sve mu je bilo tako zagušljivo od prevara,laži i krvi.Kao da su svi zidovi bili crveni,od tečnosti života koju su prosuli ubijanjem.Tako da mu je svež vazduh uvek dobrodošao.Naime,večeras upadaju na zabavu nekog tipa kako bi ubili jednog od gostiju.Sa stilom,mislio je.

U svom stanu,Victory je preturala po ormanu,tražeći kombinaciju za večeras.Njoj i nije bilo toliko bitno šta će da obuče,ali sigurno ne bi volela da se pojavi u nekoj krpi ili tako nečemu.Više joj je stalo do lepog provoda,nego do toga.

’Ovo će poslužiti.’

Rekla je gledajući u predivnu haljinu  koju već dugo nije oblačila.Prelepa,bela haljina u kojoj je izgledala kao anđeo na zemlji.Što i jeste,hipotetički govoreći.Samo anđeo ima tu moć da pomogne gomili ljudi i da ne traži ništa za uzvrat.Takve osobe obično najviše vrede.Ne znajući šta da radi,sada kada je pronašla haljinu,skuvala je sebi čaj,nadajući se da će je malo smiriti.Miris nane prostirao se kroz čitav stan,i njoj je to bilo očaravajuće,prosto ju je omamljivao.

Sat vremena pred zabavu,Victory je bila ispred ogledala,obuvajući svoje bele cipele,i misleći šta da uradi sa svojom kosom.Svakoga dana bila joj je potpuno raščupana i divlja,niko je nije mogao ukrotiti,a i ona ju je volela takvu.Mnogi imaju većih problema nego što je moja kosa,pa neću da budem toliko sebična i da mislim samo o tome,govorila je samoj sebi.Ali,večeras je želela da nešto uradi sa njom.

’Možda sam da je isfeniram i ukovrdžam nekoliko pramenova.’

Promumlala je,namrštivši se dok je pozirala ispred velikog ogledala,kao stvorenog za nju.

Složivši se sama sa svojim mislima,počela je da se sređuje.Za nekih pola sata,kosa joj je bila gotova,i ona je u ruke uzela karmin i ajlajner,kako bi naglasila njene prelepe tamne oči.

’Taksi!’

Povikala je,i jedno vozilo zaustavilo se ispred nje.Ušla je i rekla adresu.Pogled joj je odlutao do prozora.Ljudi su brzo hodali trotoarom,neki pozdravljajući se međusobno,neki gunđajući zbog obaveza a neki svađajući se sa drugim prolaznicima.Nikada nije videla potrebu da se sa nekim raspravlja na sred ulice,bila je sigurna u svoj karakter i u to da se sve može rešiti razgovorom,na lep način.Ali naravno,ne misle svi tako.Da misle,gde bi nam bio kraj?

Harry je,sa druge strane grada,strpljivo hodao ka večerašnjoj destinaciji.I nije žurio,verovatno zbog toga što nije želeo da ubije još jednu osobu i postane još veće čudovište.Da postane osoba koje se svi plaše,a u dubini duše,on to uopšte nije ni bio.Samo je morao da igra po pravilima koje su mu nametnuli drugi,da bi opstao.Gledao je na to kao borbu za sopstveni život.I bio je u pravu.Možda ga sada i ne bi bilo da nije prolio krv one porodice sinoć?

Ali,ono što oboje nisu znali,jeste da je ovo veče tek početak.Oboje su bili spremni za ovo veče,jedan na jedan,a drugi na drugi način.Samo,šta će se desiti kada se po prvi put ukrste ova dva sveta?Kada se po prvi put pogledaju,kada po prvi put osete prisustvo jedno drugoga?

Muzika se čula već i izvan velike vile u kojoj se zabava održavala.Victory je optimistično pogledala gužvu koja je tek ulazila  unutra.Jason je stajao na vratima,i čim ju je ugledao,prišao joj je,uhvativši je za ruku.

’Lepa haljina.’

Victory se nasmešila,iskreno se nadavši da ne namerava da ostvari svoje želje sa njom večeras,jer bi morala okrutno da ga odbije.Ovde je samo da se malo provede,a zatim se vraća kući.

’Hvala ti.’

Pogledala je oko sebe,međutim nije videla nikog poznatog.

’Želiš li da uđeš unutra?’

’Ne vidim nikog poznatog...’

Zastala je kada je začula njegov glas.

’Oh,da naravno.’

Pogled je spustila na svoje cipele.

U međuvremenu,petorica momaka našla se ispred te iste vile.

’Okej,momci,do dvanaest sati se zabavljamo.A onda,onda nas posao zove.’

Samouvereno je rekao Zayn.Harry je pogledao oko sebe,no nije video nikoga dostojnog njegove pažnje.Samo je jedna devojka u beloj haljini ulazila u vilu,dok se gužva pred njom rašćišćavala.Polako je hodao ka ulazu,i bez problema ušao unutra,iako mu ime nije bilo na spisku.Došao je do bara,gde je naručio jedan viski.Biće lakše ako sam polupijan,mislio je.

Oh,ali nije znao.Ne,nikako nije mogao da zna da će mu ovo piće promeniti život.

’Jedna čaša tekile,molim vas.’

Anđeoski glas koji bi prepoznao svuda,začuo se pored njega.Harryju piće zasta u grlu i on se okrenu ka prelepoj devojci koja je imala veliki osmeh na licu.Nije ni sanjao da će je ovde sresti,ali desilo se.

’Victory!’

Promumlao je,a ona se na to okrenu prema njemu,pogledavši ga.U njenoj glavi on je bio prelepi momak,koga vidi prvi put u životu.Pored činjenice da joj se trenutno učinilo da je upravo izgovorio njeno ime.

’Izvini,da li si mene pozvao?’

Njen glas odzvanjao je Harryjevim ušima.Njegovo srce je lupalo sve brže i brže i plašio se da će se u svakom trenutku srušiti na hladni pod ove ogromne kuće.No,umesto toga,nasmešio se najlepše što može,i počeo da razgovara sa njom.

’Pa da,ti si ona poznata voditeljka?’

Da,a on,draga Victory,on je tip koga zapravo najviše mrziš,ubica.Kako bi ti to mogla da znaš,dušo?