The Departed
Part 3.
Sedela je u maloj kancelariji,pretrpana brojnim pismima obožavaoca,na koje je danas trebalo da odgovori.Mnogi bi joj govorili da ne mora sve sama,ali ona je osećala obavezu prema svima koji ih šalju.Osećala se uzvišeno,kada je čitala sve te pohvale.U ruku je uzela crvenu kovertu,na kojoj je bilo nacrtano prelepo srce.Ta boja ju je odmah privukla.
’Draga Victory..’
Pisalo je jedva čitljivim dečijim rukopisom.
’Moja mama i ja slušamo te svake večeri,ali se ne usuđujemo da te pozovemo.Treba da vidiš njen osmeh dok sluša tvoje savete.Ti si ta kojoj trebamo da zahvalimo,zahvaljujući tebi ona je dobila hrabrost da prijavi mog oca zbog nasilja.Do tada sam svake večeri morala da slušam bol i vriske dok ju je on udarao,ali sada se sve promenilo.Sada smo u sigurnoj kući,i ovde svi lepo brinu o nama.Mamin osmeh se promenio i sada se čini iskrenijim.Da nije tebe,ko zna šta bi se desilo.Imaš puno pozdrava odavde i svi jedva čekamo da čujemo tvoj glas uveče.
Hvala ti što postojiš
With love,
Linda’
Oči su joj zasuzile i jedna suza se spustila niz njene obraze.Govorila je sebi kako mora da prestane da bude ovako emotivna oko svega,ali nije mogla.Volela je to što može da pomaže drugima i sama je sebi zbog toga bila posebna.
*********************************************
Najsrećnija je kada zna da je njeno vreme,vreme da se njen glas čuje.Da London progovori.Već odavno je naučila da nije sve savršeno kako izgleda.Da ovaj grad u kome namerava da provede ostatak svog života nije ni blizu tako divan kako se mnogima čini.Na ulicama vladaju razne misterije i kriminal,koga se svi plaše,pa ga i ne spominju,u strepnji da im se nešto ne dogodi.Ali ona se nije plašila.Mislila je da će njena rešenost i odlučnost da napravi promenu,i da bude svetlo u tami,promeniti sve.Jednim delom,bila je u pravu.Ipak,nije mogla sve to odjednom.Trebalo joj je strpljenja.Jer,kako kažu,za ono nemoguće je samo potrebno više vremena.
Stavila je svoje slušalice i objavila početak emisije,te počela da govori,i svi su je pomno slušali.
’Dobro veče Londone,kako ste večeras?Kao i svake večeri,ovde Victory i moja emisija Honestly..pa,ko će to da bude najiskreniji prema svima nama večeras,ima li takvih?Pre toga bih želela da pozdravim devojčicu Lindu i njenu mamu,kojoj nažalost ne znam ime,i da im kažem da se divim njihovoj hrabrosti.Svaka čast!A sada...da li je neko raspoložen da malo prodrmamo stvari?Slušamo Jessie J,Domino.Uživajte,pa se vraćamo’
Napravila je brz pokret rukom i muzika je počela.Razmišljala je o tome šta će joj ovo veče doneti.Gledala je ka zvezdanom nebu,poželevši da dotakne jednu od tih sjajnih zvezda.No,ubrzo se vratila u surovu realnost,punu problema koji je čekaju.
’Pa,evo nas opet.Ko večeras ima tu čast da probije led?Da li čujem nekoga ili?’
U istom momentu,glas devojčice,koja je,činilo se,plakala,odjekivao je studiom.
’Da li sam dobila Victory?’
’Da,devojčice,pričaš sa Victory.Šta te muči večeras?’
Upitala je,zainteresovano,osluškujući svaki zvuk oko sebe,kako ne bi propustila bilo koju reč koju ova devojčica,činilo se,izuzetno klonulog duha izgovara.
’Ovde Molly.Ovaj,ja...’
’Da?’
’Ja upravo držim žilet u ruci i želim da se ubijem.’
Victoryne oči su se razrogačila i ona odjednom još ozbiljnije shvati ovu situaciju.
’Molly..da li možeš da spustiš taj hladni deo metala i da razgovaraš sa mnom..mislim da bi ti bilo lakše,kada porazgovaraš sa nekim?’
Sa druge strane linije čulo se ispuštanje metala na pločice njenog kupatila.
’Slušam te.’
Uznemireno je izustila devojčica.
’Da li si...da li si uzela nešto pre nego što je žilet završio..’
’Pilule.dosta pilula.I očekujem da prorade svake sekunde.Ovo je moj način da se oprostim sa porodicom i da im kažem da mi je žao što sam potpuno razočarenje za njih,bila i ostala.’
’Možeš li da mi kažeš adresu?’
Rekla je,rukama pokazavši ostalima koji su se našli tu,da pozovu hitnu pomoć,dok ona izvuče adresu.jedan od saradnika ju je poslušao i uzeo telefon u ruke.
’Zašto bih?Pa da me spasite?Rekla sam ti,ne želim više da živim.’
’Molly,pomisli na sve sretne trenutke u tvom životu.Sigurno ih ima.Da li želiš da ih sve uništiš,tako što ćeš da okončaš svoj život?’
Napetost se mogla osetiti u vazduhu.Victory je disala duboko,pokušavajući da smiri samu sebe,kako bi mogla da pomogne ovoj devojci.
’Adresa je (.......zamislite sad neku adresu)..’
Nakon ovoga,čuo se jedan veliki tresak,i veza se prekinula.Dobro je znala o čemu se radi.Tablete deluju i ona će ukoliko hitna pomoć brzo ne stigne,umreti.Jedan život će biti oduzet,a ona nije mogla da uradi ništa drugo osim ovoga što je uradila.Nije bila sigurna u to da li će hitna stići na vreme...sve je vuklo ka tome da je devojka već i sada mrtva.
’Um..izvinite zbog ove tišine,imali smo,kao što ste i čuli..krizni slučaj.Ako Mollini roditelji ovo čuju nekim slučajem,idite kući,odmah,a ja moram da vam pustim jednu pesmu sada,kako bih mogla da se priberem,nisam ni ja supermen’
Melodija se začula i Victory je istrčala iz studija,do kupatila gde se nekoliko puta zapljusnula sa hladnom vodom.Ovo nije mogla da izbegne,jednom je nešto ovako moralo da se desi,govorila je sama sebi.Ali danas,danas joj je bio tako savršen dan,da ga je nešto moralo pokvariti.Osećala je kako joj srce ubrzano lupa i nije bila sigurna da li će joj večeras biti bolje,jer adrenalin je sve više i više prožimao unutrašnjost njenog tela.
’Victory,moraš se vratiti u studio,pesma se završava’
Izgovorila je jedno ’aha’ i vratila se nazad u studio.
Nije mogla da zvuči onako kako je trebalo.Nije mogla da bude vesela kada je znala da se jedan život verovatno ugasio.
’Malo sam se osvežila..’
Rekla je bez trunke radosti.
’I nastavljamo dalje...da li još neko ima potrebu da razgovara sa mnom?’
***********************znam da su ovi prvi nastavci pomalo dosadni,ali neophodno je da vas prvo uvedem u radnju.Obradovali su me komentari na proslom nastavku i nadam se da cete i ovaj prokomentarisati.Zelela bih da se zahvalim JokiSalvatore11,zato sto procita bukvalno svaku moju pricu i uvek ostavlja komentar.Hvala ti!
YOU ARE READING
The Departed
FanfictionWho are you,when nobody's looking? -A serial killer,truly in love with you.