The Departed

The Departed Part 12.

The Departed

Part 12.

 

 

Nakon još nekoliko poziva,Victory se spremala da završi emisiju,dok je Harry,shvativši šta je zapravo uradio,i koliko je lakoveran bio,obuo svoje cipele i brzo došao do zgrade iz koje bi ona u vezi koje je toliko pogrešio,trebala da izađe.I eno je,prelepa crnokosa devojka koja je izgledala neverovatno rasejano večeras,izlazila je iz objekta pozdravivši se sa mišićavim čuvarem na koga je Harry bio pomalo ljubomoran,jer je mogao da viđa Victory svakog dana.Smatrao je to privilegijom.Ogromnom privilegijom.Napravila je nekoliko koraka gledajući da li na ulici ima taksija,kako bi došla kući i ušuškala se,po običaju prateći vesti.Harry u tom trenutku uzviknu njeno ime,i ona se okrenu ka njemu.Osmeh na njenom licu bio je jedan od najlepših osmeha koje je on imao priliku da vidi ikada u svom,činilo se,toliko jadnom i okrutnom životu,posebno u poslednje vreme.

Mahnula mu je  i krenula ka njemu sigurnim koracima,dok je on stajao u mestu,nesposoban da učini nešto.Samo je želeo da je posmatra i da ne brine ni o čemu.

’Harry!Šta ti radiš ovde?’

Sklonila je pramen koji joj je neposlušno padao preko lica,i zatim prekrstila ruke,nasmešivši se ponovo.

’Verujem da ti dugujem izvinjenje.’

Prošao je rukom kroz kosu,oblizavši donju usnu.Sada dolazi teži deo.

’Slušam.’

Rekla je,dok su njene oči prelazile preko Harryjevih kovrdža.Pomislila je da izgledaju veličanstveno,drugačije.Privlače je.Baš kao i on.Mislila je da ima nečeg misterioznog u njemu,zbog čega nije mogla da misli o uobičajnim stvarima.I zato je žudela za njim,za njegovom blizinom.Za njegovim rečima.Želela je da ga još bolje upozna.

’Što se tiče onoga danas...nisam trebao onako da odjurim,izvini.’

Victory je klimnula glavom.

’Nisi me ti uplašila,naprotiv,nikada nisam bio u prijatnijem društvu..’

Ona je mogla da se zakune da se zacrvenela,ali pokušala je da ne misli na to.

’Jason...’

Nešto ju je preseklo u stomaku i znala je da ovo ne zvuči dobro.Jason je zaljubljen u nju.Ko zna na šta je bio spreman kada su ostali sami.Harry je zastao prisećajući se Jasonovih reči.Šta je zapravo on rekao?Da se oni,’recimo druže,ako zna na šta misli’?

’Jason je rekao nešto i ja sam se uspaničio i otišao.’

Nije želeo da uništi njihovo ’prijateljstvo’ koliko god on hteo da ga Victory više nikada ne vidi,da više nikada ne priča sa njim,da ga više nikada ne pogleda,da ne radi sa njim...to su bile samo njegove želje,koje,ovog puta,nisu bile moguće.I zato nije rekao istinu.

’Šta je rekao?’

Pogledala ga je,kao da sumnja da nešto nije rekao.I bila je u pravu.Ali,da li je uvek najbolje po nas da saznamo istinu?Istina ponekad nije ono što smatramo dobrim za nas.

’Ne brini,ne verujem u to.’

’Nadam se.’

Iznervirano je rekla Victory,istovremeno poslavši poruku Jasonu da je nazove.

’Mogu li da te otpratim kući?’

Sa smeškom na licu,klimnula je glavom,razmišljajući o tome koliko će joj prijati da bude na svežem vazduhu a ne u nekom zagušljivom taksiju sa odvratnim mirisom pljeskavica koje je taksista ostavio na sedištu do njega prekjuče.A sigurno će joj i više prijati Harryjevo društvo,nego društvo napornih taksista koji žele da te ispitaju o svemu i svačemu,ili ti pričaju neke zanimljivosti koje tebe u tom trenutku uopšte ne zanimaju.Letnji povetarac obuhvatio je njena ramena,usmeravavši njen parfem ka Harryju,i još više ga uzdižući i opijajući.

’Kako si provela ostatak dana?’

Nervozno je upitao,usporavajući svoj korak.Primetio je da ide znatno brže kada je nervozan,pa devojka koju bi zapravo trebao da otprati kući,mučila se sa tim da ga sustigne.Slegnula je ramenima,prisećajući se svih onih trenutaka kada ju je hvatala panika zbog njega i kada je želela da zna zašto je samo onako pobegao.Takođe se prisetila poziva na početku emisije,koji joj je,pored Harryjevog dolaska kako bi joj se izvinio,gotovo obeležio ovo veče.Ali nije mu to rekla.

’Prijatno.Pomalo...sumorno,ali prijatno.’

Harry ju je zbunjeno pogledao,zapitavši se da li je bila sumorna zbog njega?Da li je previše rano da to pita?

’Zbog čega?Dan je prelep’

Podigao je pogled ka nebu koje je izgledalo veličanstveno.

’Nije do vremena.’

Tiho je izustila,dozvoljavajući svom telu da se još malo približi Harryjevom.

’Da li te je neko oneraspolžio?’

Odmahnula je glavom,a on slegnu ramenima.Do Victorynog stana je imalo još dosta da se pešači.

’Nije.Kako si ti proveo ostatak dana?Mislim,posle onog bežanja kao da sam ja neko čudovište?’

Nije to trebala da kaže.Nipošto.Ali izletelo joj je.Nije mogla da se suzdrži.Ako mu je i Jason nešto rekao,mogao je da je pita da li je to istina,osim ako on ne misli da mu ona to ne bi rekla.Iznenada,shvatila je,i prekinula Harryja u pola rečenice,koju,doduše,nije ni čula od jačine svojih misli.

’Da li ti je rekao da smo zajedno?’

Upitala je,možda je čak i preglasno izgovorila ovu rečenicu.

Harry je ćutao.Nije hteo da kaže ništa,ni da potvrdi,ni da demantuje.Ali,znao je da je ovo ćutanje potvrdan odgovor.

’Znači jeste?’

Victory je podigla obrve,ne mogavši da veruje u tišinu koju čuje sopstvenim ušima.

’Harry,možeš li mi odgovoriti?’

Pogledao je direktno u oči,odlučan da prestane da ćuti.No,reči nisu izlazile iz njegovih usta.Ako nešto kaže,odaće se.Znaće da je on bio taj koji je zvao radio,njen prvi slušalac.Stvarno mu to nije bilo potrebno,ne u ovom trenutku.

’Jason je dobar momak.’

Iako je bila pametna devojka,Victory nije povezivala misteriozni poziv na radiju sa Harryjem.Bila je previše očarana njegovom lepotom i karakterom.

’Okej.I dalje mi nisi odgovorio na pitanje?’

Odmahnuo je glavom,pokušavajući da je natera da zaboravi sve ovo.Ali ona neće zaboraviti.Možda će sada preći na drugu temu,da ne bi došla u neprijatnu situaciju,ali Victory nije takva.Ona je jedna od najupornijih osoba koje možete da sretnete,zato i uspeva u svemu u životu.Posle pola sata,već su bili na drugoj temi,jer je Harry pokušavao da izbegne sva njena pitanja.Konačno su došli do njene zgrade.Najbolja stvar ove večeri je bila to,što i kada je ona neraspoložena,on može bezbroj puta da je nasmeje.A zar ne tražimo svi takvu osobu?

’Pa,ja bih stvarno trebala da uđem unutra’