The Departed

The Departed Part 2.

The Departed

Part 2.

 

Preumorna,Victory je jedva dočekala da legne u svoj udobni krevet,kako bi zatvorila oči i mislila o svom životu.Problemi njenih vernih slušaoca su je toliko preokupirali,da nije imala vremena da razmisli o sebi,o njenim mukama.Već dugo nije imala nikoga posebnog uz nju,ko bi je podržavao i bio joj rame za plakanje u najmračnijim noćima.Roditelji su napustili ovaj svet još pre nekoliko godina,a bila je jedinica.Usamljenost je bilo nešto na šta je bila navikla.A ipak,njeno srce je i dalje kucalo istom snagom kao i pre.Naslonila se na debeli jastuk i pustila televiziju.Odsutno je odlutala u tuđe živote,u probleme države,pokušavajući da zanemari sve ostalo.Ali ipak,večerašnja emisija joj se motala po glavi.Prvo ona devojka,Savannah,da li joj se nešto desilo do sada?Šta ako su je opet povredili?Najviše je mrzela nepravdu i ljude koji nanose bol drugima bez trunke sramote,stida.Zatim,iznenađenje večeri je bio onaj momak koji nije želeo da se predstavi.Na šta je mislio,kada je rekao da ga očekuje surova sudbina?Da li će mu se nešto desiti?A onda,devojka sa kojom se mogla poistovetiti,Alison.Nadala se da će sve biti u redu,i da će postati jaka samostalna žena,kojoj niko ne može ništa.Ipak,mogla je samo da se nada.

’Večeras,mlada nada našeg društva,Victory,poznatija kao voditeljka radija Honest,najslušanijeg radija u Londonu,uspela je da otkrije još jednu žrtvu zlostavljanja.Naime,devojka po imenu Savannah javila se u njenoj emisiji i pristala da da svoju adresu,kako bi nasilnik,u ovom slučaju oba njena roditelja bili razotkriveni i njoj pružen mnogo bolji život.Savannah se zahvaljuje Victory i kaže da je ona bila svetlo koje joj je pomagalo u tamnim vremenima i da će joj se zauvek diviti.Još jednom je život spašen zahvaljujući mladoj devojci velikog srca!’

Čuvši ovo,usne joj se izviše u veliki osmeh.Gotovo je,još jednom je uspešno spasila nekoga.Još jedan život je spašen i ona je zaslužna.Oči joj se zatvoriše dok se smejala,i pokušavala da zadrži suze radosnice.Ta euforija,kada sazna da je nešto ispravno uradila,nije mogla da se meri ni sa čim što je ikada osetila.Živela je da pomaže drugima.Tako je verovala da njen život,jedan od milion života na ovoj planeti prepunoj zlobe,zavisti,patnje i bola,ima smisao i svrhu.

Znajući da je pružila sreću još jednom srcu,zatvorila je oči i utonula  u dubok san.

*****************************************

Probudila se,nasmejana,posle sinoćne večeri.sasvim raspoložena,ustala je iz kreveta,i obukla veselu letnju haljinu.Okrenula je broj svog omiljenog restorana i naručila uobičajno,nezdravu pljeskavicu i koka kolu.Svakog jutra budila se uz glasnu muziku komšije pored koga je živela,i često bi želela da odleti na neku drugu planetu kako ne bi morala da sluša tu melodiju,ali ovog puta,čak je i zapevala,pošto je napamet naučila svaku pesmu.Čudeći se tom svom postupku,otišla je da otvori vrata i uzme svoj doručak.

Na brzinu je pojela sve,i uzela ključeve od svog auta,kako bi mogla da se odveze do studija.Danas je imala puno posla,i nije znala kako će sve to da izvede.

Nakon dosadne gužve u saobraćaju,gde je provela još sat vremena kojih je mogla da iskoristi na mnogo bolje i lepše načine,dovezla se do studija,ispred koga su je čekali novinari,želeći da im odgovori na pitanja.Videvši to,pre nego što su oni videli nju,iskrala se na zadnji ulaz,i neprimećeno ušla u zgradu.

’Baš mi sve polazi za rukom danas’

Mislila je,dok je nasmejano prolazila pored sobe za snimanje u kojoj se nalazio njen kolega,Jason i puštao razne pesme,u međuvremenu obaveštavajući o stanju na putevima,vremenu i raznim stvarima koje joj trenutno nisu bile toliko zanimljive.

Ali,izgleda da je njemu ona danas bila posebno zanimljiva.

’A u studio nam je upravo ušla naša zvezda.Dame i gospodo,Victory je u studiju.Želiš li nam se pridružiti,Victory?’

Ona se iskreno nasmeja i prebaci jedan pramen njene nestašne tamne kose iza uva,dok je drugom rukom otvarala teška vrata,kako bi došla do Jasona.

’I za nekoliko sekundi,priključiće nam se,i vi ćete joj postavljati pitanja...dobro,i ja ću,ali daću šansu i vama..broj znate..’

Izgovorio je,pa se nasmejao.Stavila sam slušalice,te mu dala znak da ću da počnem da pričam.

’Pa zdravo,Jason me je lepo sada uhvatio na kvarno pa ću se malo zadržati.Želim samo da pozdravim ove novinare dole,sa porukom da me nikada neće uhvatiti’

Zakikotala se,i dala Jasonu reč.

’Victory,čuli smo da si spasila jednu devojku,još jednu u nizu,pa kako ti uspeva,pored svih tih ličnih obaveza,dečka i ostalog?’

Victory ga je zbunjeno pogledala a on nije menjao izraz lica.Oblizala je usne,u nameri da odgovori na ovo pitanje,koje kad je malo bolje razmislila,i nije bilo čudno.Jer,znala je da se dopada Jasonu već duže vreme.Ali nije želela da bude sa njim.Imala je utisak da on nije bio za nju.I znala je da je tako bolje.

’Jasone,ti dobro znaš da ja nemam dečka,ne pravi se lud.Ah,pa što se toga tiče,posao koji ja radim je bitna stvar i stavljam ga na prvo mesto,u ovom periodu mog života’

Jasonov osmeh je na trenutak nestao,da bi se ponovo pojavio kada je odlučio da Victory upita još nešto.

’Da li nameravaš da nađeš nekoga posebnog?’

Uzdahnula je,dajući mu do znanja da ne želi više da odgovara na ovakva pitanja.

’Možda..možda,ali ne trenutno.’

’Da vidimo da li ima nekoga ko bi te upitao još nešto..da li neko želi da se uključi?’

Victory je pogledala ka svojim prstima.Tako krhki,nežni,ali opet sposobni za mnogo stvari.I mnogo toga je postigla sa svojim rukama.Sa svojom ambicioznošću,mudrosti.To joj niko nije mogao oduzeti.Sve je sama postigla.Nikoga nije primoravala da joj pomaže,jednostavno,bila je ponosna i samostalna.I uspela je.Bar tako misli,bar misli da je ovo vrhunac njenog života.U stvari,ona i ne zna šta joj sledi.Mada,nije sada vreme za to.Ne još.

’Da,ovde Savannah’

Osmeh joj se ponovo vratio na lice kada je čula znatno veseliji glas devojčice kojoj je sinoć pomogla.

’Samo želim još jednom da se zahvalim Victory jer mi je pomogla kao niko nikada.Ja sam u (rekla je adresu doma u kome se nalazi) i očekivaću je,ako želi da me poseti.A,što se tiče njenog dečka,mislim da je jasno da si zaljubljen u nju,Jasone.’

Jason se nasmejao i krenuo da odgovori na pitanje.

’Hvala puno što si to objavila široj javnosti Savannah,meni se čini da nije bilo toliko očigledno?’

Ironično je izustio,i dao reč Victory,koja je strpljivo čekala na svoj red.

’Savannah!Drago mi je da te ponovo čujem,dušo!Hvala Bogu pa smo uspele i omogućile ti normalan život,i nadam se da ćeš završiti u boljoj porodici,ne sumnjam u to.Pokušaću da te posetim i da konačno vidim sa kim sam do sada razgovarala.I imaš ogromni pozdrav od Jasona,i od mene,naravno.’

Spustila je slušalicu,i Victory je ponovo bila vedra.Mahnula je Jasonu,dajući mu znak da ima posla oko pisama koja su pristigla.

Dan je dugačak,a ovo je tek početak.

Početak još jednog dana u kome će pomoći mnogima koji u njoj vide jedinu nadu.

********************Pa,nova priča.Harry se još nije pojavio ali iznenadiće vas.Htela bih da malo prokomentarišete,jer mi to stvarno znači,i tako mi ukazujete na neke greške kojih ja verovatno nisam svesna,tako da,kritike su uvek dobrodošle.Mislim da ne tražim mnogo,samo izrazite sopstveno mišljenje.Hvala vam u svakom slučaju.Volim vas.