The Departed

The departed Part 8.

The departed

Part 8.

Jutro je,a Victoryin telefon ne prestaje da zvoni.Pored užasne glavobolje,nije joj mnogo trebalo da ga  baci negde,jer je zvuk bio jako iritantan.Umesto toga,otvorila je oči,uspravila se,i uzela telefon,kako bi videla ko je ta osoba koja je tako očajnički treba.

Jason,naravno.Uzdahnula je,te ušla u prvu poruku.

’Victory,žao mi je,ono sinoć je bilo totalno neprofesionalno sa moje strane i voleo bih da mogu da..ne znam,da ponovim veče i da ne uradim isto.Samo mi se javi,i još jednom,izvini.Bio sam pijan a i..nije da mi se ne sviđaš,alkohol je samo malo više naglasio tu činjenicu.Opet,znam da ono nije ispravno.Žao mi je.javi se,molim te.’

’Zaboga,zar nije mogao da me pusti da malo odspavam?’

Govorila je sama za sebe,dok je okretala njegov broj.

’Halo?’

Jason se oglasio.

’Ja sam.’

Samouvereno,mada prilično pospano,rekla je Victory.

’Victory,ja...žao mi je.Znaš šta alkohol pravi od mene,a  i bez njega...’

’Razumem,ne brini.Uostalom,svi malo poludimo od alkohola.’

Nasmejala se,sećajući se Harryja.Nije ni slutila da on,na drugom kraju grada,u svom krevetu,takođe ne može da prekine da misli o njoj.Da li je previše rano da joj pošalje poruku,da li će to biti napadno?Da li da sačeka još malo?

’Očajan sam u ovim ljubavnim stvarima.’

Priznao je sam sebi.I ne znajući šta da radi,gledao je u njen broj na ekranu svog mobilnog telefona,priželjkujući da joj čuje glas.Priželjkivao je on i da joj sve kaže,ali tako bi završio nešto što,nadao se,još nije ni počelo,a želi da počne na najlepši mogući način.

Sa momcima u kući nije imao nikakav odnos,oni su bili hladnokrvne,okorele ubice kojima nije bilo stalo ni do čega.A on se plašio da će i on to postati vremenom,ako ne uspe da se izbavi odavde,što je nemoguće,barem trenutno.

’Sačekaću još malo.’

Smirivao je sam sebe,polako ustajući iz kreveta i navlačeći belu košulju na sebe,pokušavajući da izgleda...elegantno?Otišao je do kupatila,obavio sve što treba i odmah je osetio glad.

Ušao je u dnevni boravak,gde su ostali već doručkovali.Međutim,nisu mu poželeli ni dobro jutro,samo su ga presekli pogledom.

’Dobro jutro i vama’

Ironično je izustio,te uzeo parče pite koja je stajala na stolu.Na sebi je osećao poglede koji su ga osuđivali i videlo se da on nije poželjan na ovom mestu,pa je,završivši sa jelom,otišao do obližnjeg parka,jer je želeo malo samoće.Prijao mu je ovaj letnji dan.Telefon mu je i dalje stajao  u džepu,i on,kada je njegova nestrpljivost konačno pobedila,okrenu Victorin broj,očekivajući da čuje njen glas koji neprestano izaziva osmeh na njegovom licu.

Videvši da joj telefon zvoni,Victory nervozno skoči sa kreveta,jer joj je bilo dosta svega i samo je želela još petnaest minuta sna.Plus,pretpostavljala je da je zove Jason,a njega joj je bilo i previše za ovo jutro.

’Jasone,u redu je,ne moraš više da zoveš’

Tišina.

’Jasone?’

Sa druge strane linije,neko se nasmeja.

’Izvini ako si očekivala nekog drugog,ali ovde Harry...ako me se sećaš’

Harry joj reče,srećan što je uspeo da je dobije i što se javila.Nadao se da nije prenaglio sa odlukom da je nazove,sa obzirom da je jutro.

Victory se na trenutak nasmeja,shvativši koliki je u stvari kreten ispala.Zatim se ugrize za donju usnu,nameravavši da progovori.

’Oh,Harry,izvini.Celog jutra..’

’U redu je..ne moraš da mi objašnjavaš.’

Smireno je rekao,iako je bio sve,samo ne smiren.

’Pa,Harry,šta ima?’

Ona se vrati nazad u krevet,zaklopivši oči.

’Od sinoć ništa novo.Nego,da li imaš neke planove danas?Možda je malo rano ali..da li želiš na kafu sa mnom?Pošto sam sinoć morao da odem u pola razgovora,a stvarno nije bilo do mene...okej,sada brbljam.’

Nasmejao se.Ona se takođe zakikota.

’Pa,šta kažeš?’

Neizvesnost ga je ubijala.

’Danas imam jako pretrpan raspored..’

’Oh..’

Harry se namršti.Nije očekivao ovako hladno odbijanje.Mislio je da su simpatije od sinoć bile obostrane..ili je to bio alkohol?

’Ali sigurna sam da mogu da te ubacim negde,između..’

Srce poče ubrzano da mu lupa,i bio je siguran da niko nije bio toliko srećan kao on u tom trenutku.

’Kada ti odgovara,Victory?’

Svideo joj se način na koji je izgovarao njeno ime.Kao da je najlepše na svetu,kao da je ispunjeno emocijama.Niko nikada nije izgovarao njeno ime na taj način.

’Ugh,možda..oko dva,tri?’

’U tri?Čuo sam da je onaj novi kafić jako popularan,pa šta kažeš?’

’Vidimo se  u tri,Harry’

Harry.Odjednom,njegovo ime je postalo najlepše na svetu.Niko nikada nije izgovarao njegovo ime na takav način.

Prekinuo je vezu,i osećao se..predivno.Novo.Prijatno.Skoro da je zaboravio sve što je uradio.A to mu je i trebalo.Neko sa kim može da zaboravi sve pogrešne odluke,sve užasne stvari koje je do sada uradio,i koje će tek raditi,sve dok ne smirli način da prekine.Iako nije mogao da joj kaže sve,iako je bilo rano za bilo šta,pobogu,pa tek su se upoznali sinoć,malo porazgovarali,nije mogao da naredi srcu da se ne nada.Ne,nije mogao to da uradi.Mozak razmišlja racionalno,ali srce,srce ne,ono igra po svojim pravilima.I ovog puta,ovog puta je igralo u ritmu njenog imena.