The Departed

The Departed Part 4.

The Departed

Part 4.

 

Negde daleko,sa druge strane grada,jedan visoki mišićavi momak sedeo je mirno,slušajući glas devojke koji ga u poslednje vreme neizmerno privlači.Nije znao šta toliko posebno vidi u njoj.Oni su dva različita sveta,i nije mu bilo dozvoljeno da gaji ikakva osećanja prema njoj.Posebno ne sada,sada kada tek treba da uradi nešto  o čemu mu zavisi čitav život.Ipak,nečeg je bilo u njenom glasu,što mu nije dalo mira.

’Harry,opet slušaš taj glupi radio?’

Miris cigarete ispunio je prostoriju dok je crni dečak seo pored Harryja.

’Ćuti.’

Polako je uzeo telefon i iskucao broj radio stanice.Zvao je i sinoć,ali morao je ponovo da razgovara sa njom.

’Zvaćeš je?Ma daj,Harry,ti nisi ovo.Uskoro izlazimo,očekuje nas novi posao,a znaš da nije dobro kada uključiš osećanja  u svoj život.Dobro znaš šta večeras treba da uradiš.’

Dvoumio se,ali je na kraju stisnuo zeleno dugme,očekivajući da začuje njen glas i da porazgovara sa njom.Niko nije znao da je sa njom razgovarao i sinoć,to je zadržao za sebe.Zayn odmahnu glavom i znatiželjno osta tu gde je bio,gledajući u Harryja.Znao je da je život kojim oni žive okrutan i da ne trpi nikakva osećanja a njemu se činilo da Harry počinje da oseća nešto.Isto tako,očigledno je bilo da ona neće želeti ništa sa njim.Nakon svega,on će biti kriminalac počevši od večeras,a ona je nedužna devojka koja se bori protic takvih ljudi.Nije logično,ne bi mogli da imaju ikakvu budućnost,zar ne?

Iz tih misli ga je trgnuo Harryjev glas i osmeh koji je on imao na licu.Retko kada je imao priliku da vidi Harryja kako se smeje.Posebno ovako iskreno.

Victory je uzdahnula,kada je muški glas sa kojim je razgovarala i sinoć dospeo do studija.

’Zdravo ponovo,anonimni momče.Šta se dešava večeras?’

I dalje potresena,razgovarala je sa njim.

’Spremam se da napravim izbor svog života’

’Oh,stvarno?’

’Da.A kako se ti osećaš večeras?’

Victory je oblizala svoje usne.

’Moja osećanja su zanemarljiva.’

’Kako to?’

Harry je začuđeno upita.

’Ovde smo da razgovaramo o tvojim osećanjima.’

’Ali zašto ne o tvojim osećanjima?Osećanja nijednog ljudskog bića nisu zanemarljiva,zar to ti ne govoriš?’

’A kako se ti osećaš?’

Skretala je temu.

’Ja ne smem da osećam.’

Dah joj je zastao u grlu.Ko je ovaj momak koji neprestano zove i želi da razgovara sa njom?

’A možeš li da mi kažeš barem ko si ti?’

’Ja sam još jedna izgubljena duša na ovoj zemlji,koja je prisiljena da radi nešto što joj ne prija.’

’Dakle,ne želiš da mi odgovoriš?’

’Moram da idem,Victory.Imaš lepo ime.’

’Zbogom,misteriozni čoveče.’

Činilo se kao da je uspeo da je oraspoloži.

’Do sutra uveče,Victory.’

Veza se prekinula i zadnje reči su se neprestano vrtele po njenoj glavi.

Harry se osmehnuo,nastavljajući da osluškuje tišinu koja je zavladala u radiju.Učinilo mu se da je na trenutak čuo njen smeh.

’Hajde Harry,vreme je.’

Zaynova ruka se našla na njegovom ramenu,i on nerado klimnu glavom,znajući šta sledi.Ustao je,i uzeo jaknu koja je stajala na krevetu,pošavši za Zaynom.U ruci mu je za nekoliko sekundi bilo hladno oružje,pištolj,nešto sa čime će se ubrzo stalo sretati,nešto što će mu postati surova svakodnevnica.Ispred njega su se našli četvorica momaka,slične građe kao njegove.Zayn,plavokosi Niall,Louis,i Liam.Zayn je bio najsuroviji od njih i bio je,na neki način,lepak koji drži sve nas zajedno.

’Da li si spreman,Harry?’

Upitao je Louis,dok je Harryju  u glavi još uvek odzvanjao Victorin glas.Promumlao je jedno tiho ’mhm’ i krenuo za četvoricom samouverenih tipova,stavljajući pištolj ispod jakne.Hodali su ka mestu gde će on,Harry Styles,sin velikog ubice koji nikada nije uhvaćen i sada živi lagodno,sa željom da Harry nastavi ono što je on radio,ili će ga ubiti,počiniti svoj prvi zločin i zauvek uništiti bilo koju šansu za normalan život.Jednim metkom,sve će biti prokockano.

’Harry,sačekaćeš ovde’

Rekao je Zayn,kada su stigli na adresu.Ispred njih,bila je ogromna kuća.Harryjeve oči nisu mogle prestati da gledaju u nju.Nekoliko minuta kasnije,vrata su se otvorila sa velikim treskom.Ispred njega stajala je nedužna mala devojčica,tamne kose i očiju,u kojima su se iznova i iznova skupljale suze.Vrištala je,i otimala se,ali nije mogla da se odupre Liamovim snažnim rukama.Bila je previše mala da bi shvatila šta joj se dešava,mada,znala je da nije reč o nečemu dobrom.Za njom,bespomoćno su dovukli njenu majku i oca.

’Poštedi nas,molim te’

Oči njene majke gledale su Harryja koji nije znao kako će da izvede ono što treba.Mogao je da vidi sve u tim očima,bol,patnju,žalost ove porodice koja snosi posledice mržnje njegovog oca.Malena devojčica čvrsto zagrli njenu majku,dok je ova utešno pomazi po kosi,ne prestajući da plače.Otac je stajao sa strane,bespomoćno gledajući svoje sve,pokušavajući da spreči teror koji će se desiti,ali nije mu uspevalo.

’Prvo malenu.Poštedi je muka’

Hladni glas plavog momka dao je znak Harryju da počne.On izvuče pištolj iz ruke,osećajući srce kako želi da mu iskoči iz grudi.Adrenalin je prolazio kroz njegovu krv,i on podiže ruku u pravcu glave male devojčice koja prestade da plače,i zažmuri,kao da će je manje boleti ako ne vidi šta će se desiti.

’Hajde,Harry.’

Požurivao ga je Zayn.Osećanja su se mešala u Harryjevom srcu i on najzad skupi hrabrost te jednim pokretom povuče okidač,i metak završi u glavi devojčice.Ona pada unazad,a majka vrisnu i zajeca,videvši da je njeno dete mrtvo,jednim metkom u glavu.Sada je bio red na njenu majku.Harry se odjednom oseti jako ranjivo i čudno,dok je gledao krv kako se sliva niz lice male devojčice čije beživotno telo je sada ležalo na zelenoj travi,dok je majka pokušavala da je zagrli.Ta crvena boja bila je u pravom kontrastu sa tenom malene.

’Harry,ako nastaviš ovako,uhvatiće nas’

On napravi još jedan brz pokret prstom,i metak odlete pravo u glavu majke,čije se oči istog trenutka zatvoriše.Činilo mu se kao da on oseća bol gubitka ove porodice,gubitka još tri života na ovoj planeti.Ona pade unazad,baš kao i njena ćerka,i prestade da diše,napuštajući ovaj svet.

’Biće on dobar’

Sa osmehom na licu reče Zayn,gledajući u Harryja,koji je sada trebao da dovrši posao.

’Hajde,drugar,još samo njega,pa idemo na piće’

Izusti Liam.Harry nije reagovao,već je samo pogledao ka sledećoj žrtvi,i sledeće što se čulo bio je pucanj iz njegovog pištolja.Gotovo je.Napravio je svoj izbor.Sada nema povratka,zar ne?

Louis ga prodrma i zatim trčeći napustiše ovo imanje.