Lost In Your Soul

Opet spašena.

Dan za danom,vreme je prolazilo.Usresredila sam se na predavanja.Stvarno sam želela da ovo uspe.Želela sam da postanem neko.Da me ljudi cene.Nisam više htela da zavisim od svojih roditelja i da ikome polažem račune.Trudila sam se i donekle mi je išlo.
A i stvari sa Lucasom su postale bolje.Valjda,nismo se ni puno vidjali.Ali sta znam išlo je.Sve manje je bio kreten prema meni.A može se reći da sam mu ja donekle popustila.Od Aleca nije bilo ni traga.Drago mi je,ne bih mogla da podnesem tog arogantnog kretena.

Još jedan dan pun obaveza je tu.
Mrzovoljno ustajem iz kreveta i obavljam jutarnju higijenu.
Odlazim u kuhinju po jutrarnju kafu,kafa vraća u život.
Lucas je bio u kuhinji i spremao neki sendvič.
-Hoćeš ti jedan?
Ne,zašto bi ti meni pravio sendvič?
Hej rekla sam da sam postala blaža, ipak živimo zajedno ali nije baš i da se slažemo.
Popila sam kafu i krenula da se spremam za fax.
Obukla sam blede farmerice i crnu bluzicu sa cvetnim printom.Kosu sam vezala u neurednu pundju.
Danas sam morala da ponesem ranac jer sam imala gomilu knjiga.
Ako mi je kičma preživela u srednjoj ovde neće.
Čovek bi pomislio,pa to je fax treba ti hemijska i jedna sveska.Jeste,treba prvog dana.
Lukas me je pitao u koliko su mi predavanja.
Pošto su nam se poklopila, odlučili smo da idemo zajedno.
Mislim,šta me košta i onako imam 10min hoda dok se ne nadjem sa Terezom.Pa neću umreti za 10 minuta.Osim toga,već sam utvrdila da Lucas nije psihopata.Inače Lucas ide na PMF,na kome su održavana većina mojih predavanja tako da nam je odredište bilo isto.

-Hej,hoćeš da ti ponesem torbu?
Amm,ne treba.Šta sam ja nesposobna to je samo torba?-rekla sam to iako me je bol u ledjima ubijao.
-Okej samo sam pitao.
Ostatak puta je prošao u neprijatnoj tišini.Par puta su nam se sreli pogledi,što nije moralo da znači ništa.Mislim bolje da gledam u njega nego u perveznog dekicu koji je išao sa druge strane ulice i uporno mi namigivao.Fuj.

Kada smo stigli ubrzo sam ugledala Terezu te smo se uputile ka sali.
-Hej,jel' to Lucas?-zainteresovano je pitala.
Aham,što?
-Pa nekako je sladak.
Ma tvoj je.Ne želim više ništa sa njim.A i okej je dečko mislim da bi ti se svidao.Mada malo je kreten.

-Čekaj kako misliš ništa više?Jel' bilo nešto izmedju vas?
Ah,Tereza..Hajde kasnimo
!-pokušala sam da izbegnem temu.Neprijatno mi je da pričam o tome,i onako se ničega ne sećam.

Imali smo pauzu izmedju dva predavanja pa smo odlučile da izađemo malo na vazduh.
Tereza je odmah zapalila.Pušila je.To me jedino nerviralo kod nje.Davila se u tom dimu.Samo sam jednom probala cigaretu.I to nije bilo zbog društva,već čisto da vidim koja je fora sa tim.
Tada,i više nikada.
Videla sam da se ka nama kretala grupa momaka.Glumili su neku bandu opasnih momaka,zapravo su samo izgledali tako.
Hmm,šta će on ovde?
Samo mi je to falilo,kao da već nemam dovoljno problema.

Nemo sam gledala Aleca kako se odvaja od svoje grupice sluga i korača prema meni.
Nema sumnje,to je bio on.

Kretao se prema meni nekim smekerskim hodom,na sebi je imao crne farmerice i belu majicu a preko svega bajkersku jaknu.Nosio je i najnovije Rayban naočare za sunce.
Došao je do klupe na kojoj smo sedele Tereza i ja.Naslonio se jednom rukom na zid:

-Ćao Freyice,možemo li da popričamo?-progovorio je tihim i umirujućim glasom da sam se pomalo pogubila.
Tereza me je gurnula.

-Pre svega skini te naočare kada pričaš sa mnom,nepristojno je.Drugo,nemam ja šta da pricam sa tobom!-bila sam drska.

-Hajde mila,ne želimo da pravimo probleme u sred bela dana.Terry,skloni se draga,hoćeš li?

Na sta je Tereza ustala i otišla u nepoznatom pravcu.Seo je do mene.Terry?Koji kurac?Odakle on zna Terezu?

-Hoćeš li na piće sa mnom,biće vrlo zabavno.Obećavam.-idalje tiho i laskavo.Krenuo je svojim rukom ka mojoj kosi.Uhvatila sam ga za ruku u stegla što sam jače mogla.Na to se on samo nasmejao.
Verovatno,ga nije ni zabolelo.
Iznenada se ispred mene stvorio Lucas.
Alec je ustao,sada vec iznerviran.Skinuo je naočare i pogledao Lucasa tačno u oči.

-Luke,nije lepo da prekidaš nečiji razgovor.
-Skloni se od nje.
U redu je Luke.Imam situaciju pod kontrolom.-rekla sam.
Namerno sam rekla Luke iako ga nikad nisam tako zvala,samo da bih iznervirala Aleca.

Na to je Lucas podigao jednu obrvu.

-Poslednji put,Lucas.Drugog neće biti-vratio se u svoju grupicu i nestao.
Lucas je krenuo ka ulazu.

Lukas,čekaj..-progovorila sam.

Hvala ti.Valjda...-rekla sam to.

Nije bilo lako.Pre bih pojela žabu,nego da pogazim svoj ponos.Ali uradila sam to.Da nije bilo njega,ja ne znam šta bih radila.

-Nema problema.
-zagrlio me je.

Uzvatila sam mu zagrljaj.Ne znam zašto.Jednostavno,trebalo mi je to.
Stajali smo tako par sekund.

-Trebala bih da krenem.Tereza me sigurno traži.Moram svašta da raščistim sa njom.

-Ćao Freyice!
Hej ne zovi me tako,kretenu!

Šta li je Alec radio ovde?I zašto je Lucas uleteo onako?Nije valjda da mu je stalo do mene.
Vratila sam se u salu.
"Terry" mora dosta toga da mi objasni.
****
Novi deo je tu.Imam manjak inspiracije ali sam ipak odlučila da ga izbacim.
Ostavite vote i comm.
Ly.❤