Lost In Your Soul

Ti si moje Sunce.

Auto se zaustavio ispred nekog parka.Koliko sam videla.A nisam videla mnogo,jer su stakla bila zatamljena.Alec je izašao i otvorio mi vrata.Moje telo se naježilo od hladnog naleta vetra,ili je to bio sam strah koji je govorio kroz moje telo.
Uzeo me je za ruku i vodio popočlanom stazom.Iako je mesto na kome smo se zasigurno bio park sve svetiljke su bile pogašene.Ubrzo smo došli do jednog paviljona.On je bio jedina stvar koja je davala ovom parku život.Bio je osvetljenem lampicama koje su me malo podsecale na one božićne koje stavljamo na jelku.Put do paviljona bio je posut laticama crvene ruže.A u paviljonu se nalazio sto sa postavljenom vecerom.Kako smo se kretali ka paviljonu nisam znala šta da mislim.
Jel' ovo sve za mene?Ovo kao treba da bude sastanak?
A ja mislila da će da me kidnapuje.
Zapravo to i tako ide.Prvo je sve lepo kao u nekoj bajci,navedu te da misliš da si sigurna.Opustiš se,popiješ neku čašu vina.Radi reda.A onda konobar iznese neki skupoceni šampanjac u kome je zapravo neka droga.
I bum ode sve u kurac.
Sve je bilo kao u filmu.Samo što ovo nije bio film.I ja neću biti neka glupaca koja će nasesti na ovo.
Iz misli me je prekinuo mladić koji je odnekud pojavio i počeo da svira violinu.Prepoznala sam ga.To je bio Dominik,ono vece je bio u našem stanu kad i Alec.Alec mi je izmakao stolicu kao pravi džentlmen.
Ubrzo je došao konobar koji nam je nasuo vino.A ne,ja ovo ne pijem.Na stolu je bilo dosta hrane.Iako sam priznajem umirala od gladi,nisam ništa takla.Šta ako i tu ima neke droge?Nisam smela da isprobavam.
Alec se samo misteriozno smeškao:
-Freya,nisi pipnula večeru.Pojedi nešto.

Nisam gladna,hvala.

-Ali tvoj stomak govori drugacije.
Istina creva su mi zakrčala.Posramila se opasno.Ako je to moguće u ovom stanju.

-Ne hvala.Zaista sam okej.
Odmahnuo je glavom i bukvalno mi je gurno jagodu umocenu u cokoladu u usta.Bila je preukusna.A i nisam baš mogla da ispljunem.

-Vidim da se bojiš.
Rekao je.

-Ne bojim te se.Ko si ti pa da te se bojim?

-Pa ja sam tebi niko.Za sada.

-Mislim i da ćeš ostati niko.
Na ovo je podigao obrvu.

Naš je razgovor prekinuo konobar koji je doneo šampanjac.
O-o sampanjac.Ovo ne valja.Moram da se vadim iz ove situacije brzo.

-Amm,Alec hvala ti na divnoj večeri.Ali ja sada moram da idem već je jako kasno.Uskoro će da svane.

-Razumem te.Ali moraš ostati još malo želim da dočekam izlazak sunca sa tobom.

-Ali...prekinuo me je u pola rečenice
-Nema ali..Molim te Freya.

-Pa izgleda da nemam izbora.I onako ne znam put do stana.

Seli smo na rub paviljona i posmatrali izlazak.Pošto je park bio na uzvišici sve se savršeno videlo.Sedili smo tako u tišini.Izlazak je zaista božanstven.Volela bih da sam sunce.Da mogu da vidim sve ljude.Da vidim kako im prolazi dan.I da ih grejem i ulepsavam im zivot.
Iz nekog razloga sam ovo izgovorila na glas.
Alec me je nepomično gledao.Nasmejao se a u očima mu se video sjaj koji sam onog dana videla u Lucasu.
-Freya ti si moje sunce.

Kako to?-rekla sam.

-Tako si prelepa,a tako nedostižna.Kao sunce.Ti si jedina zvezda u mom univerzumu.

Ostala sam zatečena ovim rečima.Nisam znala da to ima u sebi.Prvo sam pomislila da laže,ali jasno se videlo da je govorio istinu.
Vau...Ja sam nečije sunce.Jebote.

-Hoćeš sada da te odvezem kući?

-Mogao bi.Hannah sigurno brine.

Vratili smo se u auto i odvezao me je kući.Napolju je već uveliko bilo jutro.Iz auta sam mogla da vidim pospane ljude koji su zurili na posao.Kroz glavu su mi prolazile razne misli.Zapravo nisam i znala šta da mislim.
Alec mi je ponovo otvorio vrata.
-Pa hvala ti još jednom.Bilo je divno.-stvarno sam to mislila.Mozda bi bilo i lepše da nisam bila zaokupirana mišlju da ću da budem oteta.

Krenula sam ka vratima.Povukao me je za ruku veoma jako i pribio svoje telo uz moje.Ostala sam zatecena i gledali smo se par trenutaka kada je on prislonio svoje usne na moje.Osetila sam elektricitet kako struji kroz moje telo.Da li je to zbog poljupca?
Iz sve snage sam ga gurnula od sebe.Na to je on bio začudjen ali se trudio da ja to ne vidim te je prošao svojom rukom kroz kosu i nasmejao mi se.

-Alo!Šta misliš ko si ti?Šta ti znači ovo? Ja nisam neka laka kuckica koju možeš da imaš!!!!-počela sam da se derem iz petnih žila sada već jako iznervirana.
-I ako baš želiš da znaš pošla sam sa tobom samo zato što sam morala,a ne zato što mi se svidjaš.Nikad ne bih bila sa tobom!
Znaš zašto jer te se bojim!

Videla sam da ga je ovo jako pogodilo.Čak mi se učinilo da sam videla kako mu suza kreće niz obraz.
Nije ništa rekao.Samo je ušao u auto i otišao.
Da nisam bila malo pregruba?
Mozda jesam.Sada je kasno.Svakako nije smeo da me poljubi.
Penjala sam se uz stepenice.Mirisala sam na njegov parfem.Nisam mogla da skinem osmeh sa lica kada sam to primetila.

Da li mi je bilo lepo?