Lost In Your Soul

Pad u očima.

Trčećim korakom dolazim do stana.
Kakvu li je smicalicu sad smislila?
Ta Hann, uvek nešto spletkari, ali luda je skroz, ali malopre je bila veoma ozbiljna nikad je nisam čula takvu.
Bože, samo da onaj kreten Justin nije nesto zasrao.
Mislim ne bi mu bio prvi put, da napravi sranje i pravi se lud.
Koliko je samo puta patila zbog njega, ali bio je jedan u milion to priznajem.
Brinuo se o njoj kada je bilo najteže i zajedno smo je odvlačili od ludila.

Zvonim neprekidno i Justin mi otvara vrata, sav prebledeo.
- Šta je bilo gde gori? Pretrčala sam pola grada kreteni!
-Samo udji.
Okej ovo je čudno. To sam i uradila.
Hannah je sedela na kauču.
-Dobro ljudi sta vam je? Jel umro neko?
Kada me je čula ustala me i zagrlila.
- Hej bič poranila si, hoćes kafu?
Rekla je mirnim i tihim tonom.
-Okej Hannah ajde ispljuni više ženska!
Okrenula sam se ka Justinu koji je samo stajao u uglu nepomično:
- Ajde koji si k, opet napravio majmune?
Streljala sam ga pogledom.
-Ovaj put nisam ja pitaj svoju drugaricu, ja idem do teretane.
Samo sam se okrenula ka Hann.
Progutala je knedlu uhvatila me za ruku i progovorila.

-Freya, ja odlazim. Ne mogu vise nije ovo za mene. Mučim se i ne želim da protraćim život ovde.
Izmakla sam se na njene reči, nemo sam je gledala.
-Okej počela si sa youtube-om, ajde gde je kamera?
-Freya, nije šala. Justin i ja idemo za Južnu Koreju, njegovi su razvili tamo biznis, moram odavde.
Stajala sam nepomična i očekivala svake sekunde da propadnem kroz zemlju.
Skupila sam sve i konačno progovorila.
- Ne jebeno ne mozes to da mi uradiš! Ne posle svega, ovo je bio naš san! Da odemo dalje od North Riverdela i da ovde započnemo novi život, ja da budem psiholog ti advokat! Zar ti to ništa ne znači? ZBOG TEBE SAM KRENULA DA ŽIVIM SA ONIM KRETENOM DODJAVOLA HANNAH BRE!
Skrenula je pogled i počela da plače, nije morala da ode, ali je htela i to me jebeno ubijalo.
Savršeno je bila sposobna da završi faks ovde, čak je i imala posao odmah po završetku.
Justinovi roditelji imaju tri firme u LA-u, ali ona ide.
Ide i ostavlja me, nju sam jedno imala.
Naravno da je tu bila i Nicol, ali Hannah znam od malena.
Kakva smo sranja prošle, a ona će sve to da baci u vodu, da nije bilo mene on bi je ubio, nikad ne bi ni upoznala Justina.
Stojim i sve mi se vrti, ringišpil u glavi, sve slike sve ispočetka.
Sedam na krevet od besa, ma kakav bes to je više bilo razočaranje u nju a najviše u mene.
Iz misli me budi njen glas.
-Freya, molim te, oprosti mi, ja moram da odem, nemam izbor..
-IMAŠ JEBENO IMAŠ HANNAH, I TI TO DOBRO ZNAŠ! ALI EVO JA TI OPRAŠTAM NIJE NA MENI VIŠE! SREĆAN VAM PUT!
Izletela sam iz stana na samoj ivici plača.
Jurila sam kroz velike ulice Los Angeles-a, udarajući u sve koji su mi se našli na putu.
Suze su mi išle.
Ponovo sam sama, bez ikoga.
Sve u šta sam do sad bila potpuno sigurna njenim rečima je palo u vodu.
Neki bi rekli da preterujem.
Ali Hannah nije bila bilo koja drugarica, ona mi je bila kao sestra.
Osećala sam se izdanom.

Kada su mi se misli smirile  krenula sam nazad u stan.
Sutra ću pozvati Nicol, ona će me razumeti, Hannah je i njoj značila.

Govorim kao da je umrla.
Naravno da nije, ali za mene je ona bila upravo to. Mrtva.
Ne zanima me.
Ali zašto onda ovoliko boli?
Pokušaću da izadjem u grad da malo skrenem misli ovaj vikend.

Dolazim do vrata i napadam ključ u bravu. Umorna sam od svega.
Prvo sve te lepe stvari sa Alecom, onda sve sa Emily i Hannah, život baš hoće pošteno da me pojebe.
Ulazim u stan i padam na kolena, ponovo kreću suze.
Ne mogu, ne mogu da ne plačem.
Pola jedan ujutru a ja sedim na podu i plačem.
Na šta si spala Freya.
Odjednom sa osetila nečije ruke oko sebe.
Htela sam da se sklonim ali jebeno nisam imala snage.
- Ne znam šta je u pitanju ali proćiće, molim te ne plači.
Rekao je umiljatim glasom i dalje ne spuštajući svoje ruke.
Lucas.
Zašto bitne za mene?
Nisam mogla više, na njegove reči samo sam počela jos više da plačem, vrištala sam, on me je čvrsto držao i na sekund me nije puštao.

- Šššš.. Ja sam tu. Smiri se.
Samo sam ga zagrlila.
U njegovim rukama sam se osećala tako sigurno.
Sve je nestalo.
I Hannah i Emily i Alec.
Bilo je tako toplo i nisam htela da odem.
Ćutali smo tako i to mi je bilo sasvim dovoljno.

Lucas's P.O.V.
Bože ko li je nju mogao da natera da plače.
Ona je jedna od najhrabrijih devojaka koje znam.
A opet sada je izgledala tako krhko i nevino.
Oči su joj bile modre kao da je plakala danima.
Kosa rasčupana, i opet je bila prelepa.
Skoro me je ugušila svojim stiskom i već natopila moju odeću suzama.
Ipak ja sam mogao da stojim satima.
Nije mi smetalo, samo da njoj bude bolje.
Ma Lucas šta pričaš majmune?
Stvarno sam kreten.
Osvojila me je.
Ma ne nije.
Krenula je da ustane te sam joj pomogao.
-I-izvini.. Skroz sam te izmokrila..
Rekla je nesigurno.

Freya's P. O. V.

- Nema veze.. Nego jel smem da pitam šta se desilo?
Upitao me je.
-Izvini ja ne bih o tome.
Zamucala sam i oči su mi se ponovo napunile suzama na šta me je on ponovo privukao u zagrljaj.
-Razumem. Idi da spavaš sva si bleda. A sutra je novi dan.
Klimnula sam glavom i teškim koracima krenula ka sobi.
Iznenada sam se setila.
-Hej Lucas. Izvini za danas, ja bila sam totalna kučka i to ne samo danas, molim te hajde da pričamo sutra?
Da se razumemo, do sada smo shvatili sa ja ne radim ovakve stvari.
Ali ovaj put sam stvarno to mislila.
-Naravno.
Rekao je, dok mu se izmicao mali osmeh sa usana.
-Laku noć Freyice.
-Laku noć Luke.

_______
Evo ljudi novi deo.
Jedva sam stigla, ali obećala sam.
Jako sam brzo pisala pa izvinite za greške u kucanju.
Vote/com
Ly 💕