Lost In Your Soul

Nemam snage da se borim.

Gledam u njega i sve sto osecam je čist prezir. Da li je išao tako daleko?
-Zašto si to uradio?
Gledala sam ga pravo u tamne oči koje nisu govorile nista dobro.
Sada sam već stajala uspravno i bili smo udaljeni par centimetara, shvativši da sam mu preblizu krenula sam unazad ali me je u mom pokušaju da se sklonim omeo zid o koji sam udarila.
Na ovaj moj nespretan potez on se samo ludački nasmejao:
-Zašto bežiš od mene?
-Gadiš mi se!
Unela sam mu se u facu sad već iznervirana, tuga strah i prezir sve mi se vrtelo i glavi da nisam znala kako da se ponašam.
Nisam mogla da izbacim iz glave činjenicu da sam sama sa njim u mračnoj uličici i da pre nego budem uspela da pozovem nekog, sve moze da bude gotovo.
Udahnuo je.
-Zašto si jebeno tako bezobrazna? Pozvao sam je da bi shvatila kakav je Lucas, nije cvećka kao što misliš. Ja sam bolji od njega, bilo ti je lepo sa mnom i ono veče kada sam rekao da si moje sunce stvarno sam to mislio. Zašto samo ne mozes da me volis? Reci mi da me voliš!

Skočio je na mene i zakačio mi ruke na zid, pokušala sam da se pomerim ali je bio mnogo snažniji od mene.

Čudno.
Mislim da sam videla suzu kako mu klizi niz obraz, verovatno sam se prevarila ovde je previše mračno da bi se bilo šta videlo.

Progutala sam knedlu:
-Ne volim te i nikad neću!Volela sam te, šta volela, bila luda za tobom, a to si samo iskoristio! Ne volim te shvati!
Bilo je to kao da govoriš malom detetu.
Izgledalo je kao da je poricao sve sto sam rekla i krenuo je nasilno da me ljubi po vratu.
Vrisnula sam na dodir njegovih usana a on se nije obazirao i ostavljao mi je crvene fleke po vratu.
Opirala sam se, udarala ali me je njegova snaga prevladavala.
Zatvorila sam oči u nadi da će sve brzo da se zavrsi.
Najgore sto moze da uradi jeste da me siluje.
A ne čekaj to je već uradio. Tako da nista vise ne može da me povredi.

Osetila sam da su poljupci prestali i uspela da otvorim oči.
Dva momka su vukla Aleca sa mene.
Ubrzo sam im prepoznala lica, bili su to Dominic i Jace njegovi drugovi.
Iza njih su se nazirale jos par figura.
Skamenila sam se kada sam videla Lucasa. Zabrinutost na njegovom licu se jasno oslikavala kao i par kapljica znoja.
Došao je ponovo da me spasi, ali nisam mogla da mu otrčim u zagrljaj iako sam to najviše u ovom trenutku želela. Lagao me je u vezi Lexi a Alec mi je na neki način otvorio oči.
Pored njega sam videla Dylana kako stoji i odmah mu potrčala u zagrljaj.
-Bože hvala ti živa si..
Udahnuo je. Istog trena sam spazila suze u Lucasovim očima.
Ne mogu sada da pricam sa njim, niti želim.
-Hvala ti Di.. I hvala tebi Lucas.
Stegla sam Dylana još jače dok sam jecala u njegovom naručju a on me mazio po kosi.
Lucas je blago klimnuo glavom i otišao. Shvatio je da sada nije pravi trenutak.
Dylan me je poneo do auta i odvezao do stana.
Nisam imala snage da pitam šta je sa Alecom, ovaj dan je bio totalna ludnica.
Spustio me je na krevet.
-Ako ti treba nešto biću u dnevnoj.
Moram da pitam, ne želim da se vrati.
-Di, sta je sa Alecom?
Glas mi je zadrhtao na njegovo ime.
Seo je na krevet pored mene i nasmejao se:
-Ne brini, on je iza rešetaka, Emily je našla drogu u stanu, i odmah nas pozvala, dok smo bili tamo svi smo dobili poziv od Lucasa, urlao je kako te nema i odmah smo potrčali. Sada je u policiji za silovanje, prodaju droge i pokušaj silovanja. Biće tamo dugo.

Na njegove reči mi je laknulo. Kao da sam ispustila veliki teret.
-I da nije bilo Lucasa, ko zna sta bi bilo sa tobom. Treba da pričaš sa njim, you know right?
-I know.
Poginula sam glavu, a on me je poljubio u čelo i izašao.

Nakon par sati kada sam uspela da se nekako sastavim sa sobom donela sam veliku odluku.
Nisam imala više snage ni hrabrosti da ga slušam, a sve ovde me je toliko podsećalo na njega.
Lagao me je. Možda se laž čini kao sitnica ali meni je i te kako značila. Laži me sad lagaćeš me i sutra. Stvarno ga volim, milion puta sam do sada to rekla ali ne mogu da podnesem da budem sa nekime u koga nemam poverenje.

Zato odlazim.
Vraćam se kuci u North Riverdale. Ovaj grad me je previse umorio. Toliko ružnih uspomena me vezuje za njega. I svaka ulica mi govori drugu priču. Vreme je da se udaljim i počnem iz početka.Bar na jedan period moram da budem sama,a fakultet može da čeka,on mi sada nije bio ni na kraj pameti.
Volim ga ali idem. Jer je tako najbolje za oboje.
Ne želim da pati pored mene a ni ja ne želim da se osećam loše pored njega.

Jutro je. Sunce samo sto je krenulo da se rađa. Celu noć nisam oka sklopila, plakala sam, ali sam bila odlučna.
Ovako je najbolje, za sve.
Spakovala sam stvari i krenula na stanicu taksijem.
On nije bio u stanu, verovatno nije ni proveo noć ovde. To je dobro. Ne mogu da se oprostim ne mogu ni da ga vidim.
Javila sam Nicol, ona je jedina koja zna i zamolila sam je da nikome ne govori, da sam rekla Dylanu on bi rekao Lucasu.
A ja ne želim to ne želim da me traži.

'Autobus na liniji 1310 za North riverdale polazi za 30 minuta'

Zbogom LA, zbogom Lucas.
Volim te.

Pa mislim da niste očekivali ovo.
Sledeći deo večeras ili sutra.
Vote/com/
Ly 💙