Lost In Your Soul

Gde najviše boli.

Lucas's P. O. V.

Ne mogu da verujem da je došla. Mislio sam da sam je se davno rešio. Ne želim da imam ništa sa njom ni sa mojim pohlepnim ocem. Uvek smo imali dovoljno novca, čak i previše, zato sam se i odrekao tih para, jer mi nisu bile potrebne.
Da sam hteo mogao sam da kupim ceo kvart, a ne da živim u trosobnom stanu, sva sreća pa sam izabrao ovo drugo.
Jer da sam bio pokvateno derište nikad ne se ne bih zaljubio u Freyu.

Kako me je gledala razočarano, oči su joj bile pune suza. I ja sam bio razočaran u sebe. Trebao sam da joj kazem za Lexi, ali nakon što sam otišao bez reči od kuće mislio sam da je ta stvar gotova.
Ko prodaje svog sina za novac?

Taj čovek više nije mogao da se nazove mojim ocem. Sa majkom sam bio u kontaktu i milion puta sam joj rekao da ode od te životinje, ali ona nije ni pomišljala. Jednostavno ga je previse volela. Nisam je nikada razumeo sve dok se i ja nisam zaljubio.
Moram ovo da rasčistim i da joj se vratim sto pre.

Vučem Lexi za ruku dok ona neprestano priča sebi u bradu.
Odveo sam je do obližnjeg parka kako bi smo pričali.

-Zašto si došla?
Rekao sam oštrim tonom. Nije imala sta ovde da trazi rekao sam joj da ne osećam ništa prema njoj milion puta.
Ćutala je i gledala u pod.

-Da li te je on poslao? Moj otac?
Dobio sam nagon za povraćanje kad sam izgovorio njegovo ime.
-Ne.
Odgovorila je kratko i video sam da joj se suze slivaju niz obraz.
Zasto plače?
-Zašto onda? Ona devojka koju si videla je jedina za mene, možes slobodno da mu preneseš da se nosi, sa sve svojim parama!
Prodrao sam se već viđeno iznerviran, jer za sat vremena koliko sedimo ovde nisam dobio nikakve informacije o njenom dolasku.
Sve vreme je pokušavala nesto da mi kaze, ali kao da se konstantno borila sa sobom. Gde je nestala ona kučka Lexi koju sam znao? Ona nije nikad imala dlake na jeziku.

Konačno je skupila hrabrosti progutala knedlu i progovorila:
- Zajebi sve ne mogu ja ovo.
Gledao sam je u čudu dok je naglo ustala i šetala gore dole oko klupe.

Odjednom me je pogledala i sledio sam se:
-Alec. On mi je rekao gde si ucenio me da dodjem. I ja imam nekog koga volim znaš? Znam da sam pre bila za ovo, ali vise nemam osećanja prema tebi. Ucenio me je preteći da će uzeti mom ocu sve. Znaš kako se on drži u firmi, veoma je slab, a rak pluća mu ne pomaže.

Gledao sam je i nisam mogao da verujem šta sam čuo. Alec je išao tako nisko.

-Bila sam odlučna da dodjem i da te dovedem, zato sam se i onako ponašala prema onoj devojci. Bila sam odlučna zbog oca, ali kad sam videla kako te gleda, jednostavno nisam mogla.

Kleknula je i počela da place. Pričao sam joj i kleknuo i zagrlio je. Bes je kjučao u meni i imao sam jaku potrebu da udarim nešto. Išao je toliko daleko da preti devojci koju ni ne zna, samo da bi dobio ono što želi, to je bolesno!
Sazaljevam ga.
-Hvala ti sto si mi rekla, stvarno cenim to. Platiće za to što je uradio, ne brini za oca.

Uveravao sam je. Odrasla je, iako je godinu mlađa od mene, ovo sto je uradila je bas zrelo od nje.
Dao sam joj novac za taksi i hotel i ispratio je.

Požurio sam nazad ka stanu, kako bih sve objasnio Freyi.

Nije u stanu. Dođavola!
Onaj skot je sigurno sve ovo predvideo.
Proklet da je!
Ovaj put ne idem prazne glave.

Okrenuo sam par brojeva i za tren su se ispred mene stvorili Dominic Dylan Jace i Mett.
Brzo sam im objasnio situaciju i krenuli smo.

Freya's P. O. V.

Sedim na podu i plačem. Ne mogu sebe da ubedim da ovo nije san. Plačem po ko zna koji put. Nije mi trebalo da se zaljubim. Kako sam mogla da pomislim da neko kao ja može da se svidi tako lepom dečku?
To nije ni bitno više. Najviše od svega boli što me je lagao, zasto mi nije rekao?
Zašto se igrao sa mnom tako zar, ja nemam osećanja, zar ja nemam prava da budem voljena?
I posle svega sto sam doživela sa Alecom svaka njegova reč i dodir su bili laž?

Zar je moguće da se neko tako dobro pretvara, odbijam da verujem u to.
Možda sam od početka bila u pravu, možda je on samo običan igrač.

Nervozno protresem glavu i brišem suze.
Moram da se sklonim odavde i da potisnem ove misli.
Oblačim jaknu i zakljičavam stan, stavljam naočare za sunce kako bi prekrila svoje natekle oči iako je već predveče.

Jurim po ulicama, ne znajući kuda idem, pokušavajući bezuspešno da pročistim glavu od misli koji mi zvone u glavi.
Kuda SAD?

Odlučujem da stanem kod jedne zgrade koja je bila išarana raznim nijansama ljubicaste. Za oko mi je zapao citat napisan jarko crnom bojim :

'You know that I can't show you ME,
And give you ME.
The weaknesses that I hide you CAN'T never see, but I still WANT YOU. '

Opet me stiže sve i suze mi kreću.
Odjednom na ulici nema nikoga, iako je veče u ovo doba grad je pun, ali sada nije bilo nikoga.
Sama sam u svojim mislima. Padam na kolena i plačem jer to je jedino što sam mogla da uradim.
Telefon mi neprestano zvonio ali nisam imala snage da se javim.

Neko je stao pored mene i stavio ruku na moje rame.
-Lucas?
Rekla sam nesigurno, jer iako sam ga mrzela, želela sam da ga vidim, želela sam nešto, da mi kaže da me nije voleo bilo šta, samo da znam na čemu sam.

Čula sam poznati smeh, ali na moju nesreću to nije bilo Lucas.

Podižem glavu i vidim lice koje sam se nadala da je davno nestalo.
Refleksne ustajem u pravim što veću razdaljinu između mene i siluete koju sam vrlo dobro poznavala.

-Ne mogu da verujem, posle svega što ti je uradio ti i dalje hoćes njega? Iako ima drugu?

Čekaj kako on ovo zna?

-Odakle ti to?
Rekla sam nesigurno.

Nasmejao se:
-Pa ja sam je pozvao bebo. Hteo sam da ti pokazem da sam ja najbolji za tebe.

Srce mi se prepolovilo.
Udario me je tamo gde najviše boli.
Nisam bila spremna da ponovo patim.

Hej ljudi imaćemo još dva dela do kraja.
Iako su mi likovi prirasli za srce nažalost priča se završava.
Sledeće nedelje počinjem da pišem prvu priču na engleskom koja je Jungkook fan fiction i nesto sto do sada nisam radila.
Podržite me ako želite.
Hvala što čitate.
Vote/com.
Ly💜