❣️People change - Dramione story❣️

Dijagon-aleja

Draco's P. O. V.
_____________________
Deset dana do povratka na Hogvorts. Jutro je. Za sat vremena krecemo u Dijagon-aleju. Ne znam zasto majka zeli da ide sa mnom. Imam 18 godina i mogu sam da se snadjem tamo. Nema potrebe za svim ovim. Mada, ona kaze da mora sa mnom zbog mnogih koji ce me gledati popreko. Merlinove mi brade, bice ih dosta... Bice ovo naporan dan.
Namestam kravatu stojeci pred ogledalom. Cujem nezan glas svoje majke.
-Drako, treba li ti nova skolska uniforma? Mislim da ti je ta malo tesna...
-Mama! - viknuo sam smoreno - Nece biti potrebe za time...
Ona se pojavi na vratima. Njena duga plava kosa bila je zakacena u neurednu pundju a na licu joj se ocrtavala briga. Oci su joj bile crvene i naduvene. Opet je plakala.
-Kupicemo novu. Zar svi treba da pomisle da nemas mogucnosti da kupis novu odoru nakon...? - ona se ucuta i sklopi oci. Stavivsi ruku preko usta ona pade na kolena i zaplaka. Pritrcao sam joj i podigao je.
-Polako, mama. Bice sve u redu. Tata ce izaci brzo. I ponovo ce sve biti kao nekada. Smiri se...
Govorio sam ovo znajuci da ce sve biti suprotno.
Hermione's P. O. V.
_______________________
Danas idemo u Dijagon-aleju za udzbenike i pribor. Mekgonagalova se silno obradovala kad smo joj poslali sovu da cemo se vratiti na Hogvorts i brzo nam poslala spisak udzbenika i dodatne opreme. Gospodja Vizli je kao i uvek kada je kupovina u pitanju, veoma uzbudjena. Probudila nas je u cik zore i polazimo uskoro.
Sto se tice Rona i mene, stvari su se zacudjujuce poboljsale. Pokazao je razumevanje sto mi se jako dopalo juce. Eto kako se to desilo:
Sedela sam u svojoj dobi i proucavala spisak udzbenika. Ndko je pokucao na vratima i kada sam odgovorila, pojavio se Ron. Uspravila sam se spremna za zestoku raspravu i zapitala ga sta zeli.
-Pa... Hteo sam da vidim kako si...
-Dobro.
Odgovorila sam nekako kruto i, kada je seo kraj mene, poceo je da prica:
-Slusaj, Miona... Zao mi je... Poneo sam se kao kreten i... Budala...
Slusala sam razmisljajuci sta da uradim: da li da prihvatim izvinjenje ili ne? Sta ako ponovo pokusa nesto uskoro? To bi bio problem...
- I znam da nije trebalo da te prisiljavam ni na sta... Oprosti... Bili smo najbolji prijatelji toliko godina a sada... nadam se da imas poverenja u mene i dalje. Molim te, Hermiona, oprosti.
Pogledala sam ga i osmehnula se, sto se moglo protumaciti na dva nacina:oprostaj ili sarkazam.
-Hermiona, obecavam ti: vise nikada necu bidi takav kreten. Iskreno se kajem i... Zao mi je, stvarno. Necu te pozurivati ali... ne raskidaj sa mnom, molim te. Znas da te volim najvise na svetu i... ne mogu bez tebe, Miona! Molim te, raskid necu podneti...
-Zasto bih raskidala s tobom? - rekla sam tiho.
On me pogleda kao da me pita jesam li ozbiljna.
-S-stvarno?
-Da, nema razloga! - rekoh sa osmehom i pomilovah ga po obrazu.
-Volim te i razumem sve. Oprastam ti, Rone...
-Zaista? - on upita, a onda skoci od srece i uze me u narucje zavrtevsi me po sobi.
-Volim te, Miona, volim te! - govorio je.
- I ja tebe!
On me spusti na zemlju i poljubi nezno.
-Ne znam sta bih radio da smo ostali u onakvim odnosima jos malo. Verovatno bih poludeo...
Nasmejala sam se a onda ga cvrsto zagrlila. Kad sam ga pustila rekao je da odlazi do Harija da mu saopsti da smo se pomirili. Vise ga nisam videla te veceri.
Vrata se otvorise i u moju sobu udje gospodja Vizli.
-Hermiona, duso, jesi li spremna za polazak?
-Jesam gospodjo Vizli... - rekoh i krenuh za njom u prepunu trpezariju. Tamo su gospodin Vizli, Ron, Hari i Dzini doruckovali, svi spremni za polazak. Primetila sam da mi je Ron sacuvao mesto kraj sebe. On izvuce stolicu da sednem a zatim mi se osmehnu. Sada sam sigurna da sam donela ispravnu odluku. Hari i Dzini su nas posmatrali s osmesima na licu cesto razmenjujuci poglede. Slicno su se ponasali i ostali. Verujem da i gospodin i gospodja Vizli znaju sve o nama dvoma.
-Gde je Dzordz? - upita iznenada Moli, a Dzini odgovori.
-Nije mu do jela. Tako kaze.
Dzordz je retko provodio vreme sa ostalima i najradije se zatvarao u svoju sobu. I razumem ga u potpunosti...
Malo kasnije, vec smo se nasli u Dijagon aleji, svako drzeci svoj spisak potrebstina i misleci o kupovini. Bili smo tu Hari, Dzini, Ron, gospodja i gospodin Vizli i ja.
-Pa mislim da vam nismo potrebni - rece Artur i povede svoju zenu u stranu - Idemo u posetu starim prijateljima. Naci cemo se za sat i po vremena.
-Drustvo, hajdemo po odore! - viknu Dzini i povuce Harija za ruku. Nekako osecala sam kao da smo njima i Ron i ja visak... Usli smo u radnju Madam Aljkavuse i Dzini je bila prva za uzimanje mera. Iskreno me cudilo da ona i Ron ne nose odore svoje brace, kao sto je ranije bio slucaj ali... u redu. Nakon kupovine novih odora otisli smo po udzbenike. U knjizari je bila prevelika guzva.
-Hermiona, imam predlog - rece Hari - Kako bi bilo da nam ti svima uzmes knjige a da te mi cekamo napolju, kod tezge za prodavanje sladoleda?
-Dobra ideja - slozi se Dzini - Ionako se najvise razumes u to.
Bez moje dozvole ili bilo koje reci svo troje mi predase svoje spiskove i izadjose iz radnje.
-TO BE CONTINUED-