❣️People change - Dramione story❣️

Nevilova Prica

Draco's POV

Danas smo Hermiona, Hari, Ron, Dzini, Luna Lavgud i ja zamolili Mekgonagalovu da nam dozvoli da obidjemo Nevila u bolnickom krilu. Dvoumila se malo, ali je nakon toga odobrila nasu posetu, ako budemo pazljivi i ne uznemiravamo ga nekim losim vestima.
Bolnicko krilo, kada smo dosli, bilo je potpuno pusto. Jedina osoba koja je bila tu, bio je Nevil. On je lezao, i dalje nesvesno, na bolnickom krevetu trecem od ulaza.
-Oh, Nevile - rece Hermiona tuzno, naslonivsi glavu na Harijevo rame - Kako si samo hrabar...
Istina, Nevil Longbotom, iako prilicno trapav i nespretan, pokazao se kao pravi heroj Bitke za Hogvorts. Potpuno je neobjasnjivo sto nije uspeo da se odbrani od grupice carobnjaka, kada je imao snage da se suprotstavi Voldemoru i Nagini, kao i mnogo opasnijim Smrtozderima od ovih sada.

Hermiona ispusti uzdah ocajanja od kog me je podilazila jeza. Ona je toliko patila. Ipak im je svima bio jako dobar prijatelj...
-Smiri se, Hermiona - ne znam kako sak imao snage da joj se obratim sada, ali izgleda da sam samo pogorsao stvari... Pa, u nekom pogledu.
-Drako... - rece ona iznenada prisavsi i zagrlivsi me cvrsto - Hoce li se probuditi?
-Hoce, Grejndzerova... Nadam se da hoce...
-A sta to?
Na ovaj glas svi se trgosmo i okrenusmo ka jedinom zauzetom krevetu u prostoriji.
-Nevile! - povika Hermiona i otrca ka njemu pustivsi me. I Dzini i Luna im se pridruzise placuci.
-Nevile, kako si nas uplasio! - Hermiona mu se baci u zagrljaj.
-Lakse, Hermiona, lakse malo! - vikao je Ron prilazeci im.
-Mislila sam da ces... Da ces... - Dzini se samo ucuta pustivsi mladica koji je lezao u bolnickom krevetu sa zavijenom desnom rukom i glavom- Ali srecom sve je bilo u redu.
-Bilo je dosadno bez tebe - rece Luna zaneseno. Ron potapsa Nevila po ramenu, a Hari ga zagrli.
Nisam bio siguran kako da se ponasam ali kada Nevil pomalo nesigurno ispruzi levu ruku ka meni, ja je zbunjeno prihvatih i klimnuh glavom.
-Ne znas sta se sve dogadjalo ovde! - rece Ron uzbudjeno - Dosla je nova devojka iz Bobatonsa. Znas kakva je!?...
-Aham-aham - Dzini se lazno zakaslja - Rone, mislim da si dovoljno objasnio.
Nevil se nasmeja.
-Sta se desilo, Nevile? Te veceri... - Hermiona zastade, ocigledno se pokajavsi sto je to pitala.
-Cekaj - rece Dzini kada Nevil zausti da odgovori - Idem po direktorku pa nam ispricaj kad ona dodje.
Cekali smo u tisini par minuta i kada se Dzini pojavila s Mekgonagalovom pocelo je standardno ispitivanje o tome kako se sada Nevil oseca.
-A sta se tacno desilo tamo? - Mekgonagalova nesigurno upita.
-Bilo je... Ne znam... - poce Nevil - Vracao sam se s imanja nakon casa Brige o Magijskim stvorenjima i, naravno kao i uvek isao sam poslednji i bio sam potpuno sam. Svi su vec usli u dvorac osim Itana Batona koji je bio par metara od ulaza. Zacuo sam necije glasove i ubrzane korake, a onda me je zamalo pogodila kletva. Okrenuo sam se i ugledao nrkoliko Smrtozdera iza sebe. Potrcao sam. Gadjali su me kletvama ali sam ih nekako izbegavao. Razoruzao sam jednog ali sam pao i povredio ruku. Onda su me pogodili. Petrifikus Totalus, rekao bih... Bio sam na zemlji potpuno paralizovan i nisam mogao nista da ucinim. Video sam kako se nekoliko Smrtozdera dosaptavaju nesto gledajuci u mene. Onda mi je jedan od njih prisao.
"Gospodin Longbotom, ako se ne varam", rekao mi je i glas mi je bio veoma poznat,"Niste toliko hrabri kada ste sami, zar ne? Pitam se sta bi vasi roditelji sada rekli da vas vide..." A onda je skinuo masku. Bio je to... Melfoj.
Trgnuo sam se kada su me svi odjednom pogledali.
-M-moj otac? - upitao sam nesigurno.
Nevil klimnu glavom.
-Ali ne ljutim se na tebe... Znam da ti ne mozes biti umesan u to jer, ipak je bio u Azkabanu bez kontakta sa spoljasnjim svetom...
On nastavi da objasnjava sta se desilo zapravo.
-Onda me je Melfoj upitao  "Vidis kako smo pobegli u ovako malom broju? To je zato sto nas nije mnogo ni preostalo. Ali i nas nekoliko i dalje smo ostali odani."
Mislio sam da cu propasti u zemlju od sramote. Oni se druze s nekim ciji otac zeli da ih ubije... Potpuno razumem ako budu zeleli da prekinu svaki kontakt sa mnom u buducnosti.
-Onda se okrenuo ka jednom od Smrtozdera i nesto mu tiho rekao. Ovaj je prisao i osamutio me, rekao bih da me je pogodio u glavu.
-Gospodine Longbotome - rece Mekgonagalova tiho- pokazali ste neverovatnu hrabrost i sada je najvaznije da se odmorite.
-Ali, profesorka... - on upita iznenada - gde su sada Smrtozderi? Kada ste ih uhvatili?
-Nazalost - direktorka uzdahnu - Nismo jos uvek. Ali u skoli su Dementori koji strazare svakodnevno i bas za nekoliko minuta doci ce pred ova vrata da strazare nocas...
-Zato ovde nocu postaje tako jezivo hladno... - rece Nevil.
-Da tako je. Pretpostavljam da vas sestoro ne bi zeleli da ih sretnete kada budete isli natrag u spavaonice.
-Molim vas, pustite nas da ostanemo jos malo s njim - rece Dzini.
-Madam Pomfri ce se protiviti, deco...
Dzini i Ron je pogledase. Dzinin izraz lica bio je tako umiljat da verujem da ni Mekgonagalova nije mogla da dozvoli a da joj ne dozvoli da ostane. Gospodine Melfoj, krenite sa gospodjicom Lavgud i gospodjicom Grejndzer nazad. Ostali neka ostanu jos malo...
Nevoljno, pozdravivsi se sa Nevilom, krenuli smo dugim hodnikom. Ne znam zasto bas nas troje...
Isli smo hodnicima a onda se Luna pozdravi i uputi se ka Revenklovskom dnevnom boravku.
Nas dvoje nastavili smo sami. Molio sam se da ovo "putovanje" dvorcem traje sto duze. Bilo je kao u snu.
-Mislis li da ce ova osamucujuca kletva u glavu, uticati na Nevilovo psihicko stanje? - upitah tiho.
-Nebesa mu, nece - rece Hermiona - Sada kada se osvestio siguran je. Secas li se kada su Mekgonagalovu pogodili u nasoj petoj godini. Sve dok se nije osvestila bila je j nestabilnom stanju a madam Pomfri onda je rekla da je opasnost prosla.
Iznenada, u hodniku postade hladno i prosla me je jeza...