❣️People change - Dramione story❣️

Asistentski Boravak

Draco's POV
Velikom salom razlegao se uzbudjeni zagor. Svi su pricali o novim asistentima. Da li je moguce da smo Hermiona i ja asistenti?
Do onoga malopre u biblioteci danima nisam progovorio s njom. Izbegavao sam je. Plasim se da nije shvatila nesto zbog mog Patronusa... Necu moci da je pogledam u oci ako je tako...
Mekgonagalova je rekla da ce nas posle vecere obavestiti o svemu sto je u nasoj obavezi ove godine. Svaki zalogaj zastajao mi je u grlu jer sam se molio da to vreme nikada ne dodje... Ne mogu da joj se obratim od sramote. I ono danas bilo je jedva...
Pogledao sam ka grifindorskom stolu i zakasljao se umalo se zadavivsi zalogajem. Za stolom je, okrenuta licem prema meni, sedela Hermiona. Bila je prelepa. Njena, nekada neuredna, smedja kosa padala joj je niz ramena u dugim i gustim loknama, sasvim neprepoznatljivo uredna. Nasmejala se prema Dzini a zatim poprimila isti izraz lica koji i ja imam, a koji je njoj mnogo lepse stajao - preplasen. Na njenim usnama video se sjaj boje kajsije. Izgledala je kao vila... Boginja...
Da li se i ona oseca isto kao i ja? Da li se plasi kako ce ovo proci? Da li zna da je volim? Da li ima pojma koliko je volim? O cemu li sada razmislja?
To je to?! To treba i da uradim... Nisam to uradio preko godinu dana i ne znam umem li jos uvek to da uradim ali pokusacu.
Koncetrisi se, Drako... Koncentrisi se... Zagledaj se u njene oci...
To sam i uradio. Bas u pravom trenutku uzvratila mi je pogled... Zagledao sam se duboko u te oci boje cokolade. Te oci koje sam toliko godina posmatrao s ceznjom i tugom... Skoncentrisao sam se i iz nekog razloga, pomislio na sve sto sam proziveo s njom. Onda sam postupio onako kako su me naucili...
Vidim kako se ona sa tri godine popela na policu u svojoj kuci u pokusaju da dohvati jednu debelu kjigu u koznom povezu... Vidim kako joj roditelji saopstavaju da je vestica. Vidim njenu najbolju drugaricu iz normalske skole... Vidim Hogvorts Ekspres i Rona, Harija... Vidim ogromnog trola u zenskom toaletu na prvom spratu, vidim samog sebe kako joj izgovaram one reci koje nikada nisam smeo i onaj njen udarac u lice... Covece, bio je to gadan udarac...  Vidim Sirijusa Bleka, Viktora Kruma, Freda, Dzordza, sve Vizlijeve, njen poljubac sa Ronom, cas Napitaka na kom smo zajedno sedeli... Vidim... Vidim vidru... Srebrnu vidru koja lepša hodnukom kroz koji smo one veceri peolazili... Hermiona je spokojna, spasao sam je i ona je srecna, ali zbunjena, ne shvata... Ne shvata zasto je to bila vidra... Pogledala me je. I bila je srecna. Pokusao sam da vidim sta misli o meni, sta oseca prema meni... Ali kada sam to uradio osetio sam toliku bol u glavi. Toliku bol da sam poskocio i prepao Pensi i Blajza koji su tu sedeli.
Kako li se osecala ako je videla ono sto sam videla ja? Sta ako je saznala sta sam uradio?
Nazalost, u roku od par minuta, mnogi ucenici su poustajali i otisli. Vecera je gotova i bilo je vreme da odemo za direktorkom. Sve ovo oko asistenata nije mi se dopadalo. Ako iskljucimo pravo za dodavanje i oduzimanje poena kucama, i to da si glavni, sve je uzasno. U centru si paznje, ako se nesto desi ti si odgovoran, moras da drzis sve pod kontrolom. Preveliki je ovo posao za mene...
Mekgonagalova me pogleda dajuci mi znak da podjem. Pogledao sam ka Hermioni koja se oprastala od Rona i Harija. Ona pogleda u mene. Ne znam odakle mi to odjednom, niti zasto, ali osmehnuo sam joj se. Pokusao sam da je time ohrabrim. Ona mi je uzvratila osmeh krenuvsi ka sliterinskom stolu. Sreli smo se na pola sale.
-Zdravo, Miona - rekao sam joj tiho pogledavsi je - Idemo?
Ona duboko udahnu i klimnu glavom.
Posli smo ka nastavnickom stolu gde nas je cekala direktorka sa ispruzenom rukom.
-Gospodjice Grejndzer, gospodine Melfoj, sledite me, molim vas...
Posli smo s njom do cetvrtog sprata. Isli smo dugim hodnikom, nas dvoje iza nje. Bio sam nesiguran, verujem, kao i Hermiona.
Dosli smo do velikih dvokrilnih drvenih vrata. Mekgonagalova ih uz skripu otvori i pusti nas da udjemo unutra. Miris neceg jako ukusnog dopirao je iznutra i, da nisam znao gde idemo, verovao bih da je u pitanju kuhinja.
-Ovo je vas dnevni boravak - rekla je direktorka pokazavsi nam ogromnu kruznu prostoriju, zbog cega sam pretpostavio da smo u jednom od tornjeva. Dnevni boravak imao je veliku sofu i dve fotelje oko niskog stocica u sredini. Oko njih su bile rasporednjene police sa knjigama i dva radna stola, kao i veliki kamin. Imali smo cak i malu kuhinju, koja nam verovatno nece ni trebati ali moze da posluzi za neki ponocni zalogaj...
Ulaz u veliko kupatilo nalazio se kraj jedne od polica, a jos dvoje vrata bila su preko puta. Bile su to spavace sobe.
-Merlinove mi brade - rece Hermiona odusevljeno dok joj je na licu igrao osmeh.
-Potrudili smo se i napravili novi boravak nakon bitke - rekla je Mekgonagalova s osmehom koji ubrzo izblede kada nastavi - Molim vas da sednete jer imam nesto da vam kazem.
Uradili smo sta je trazila, kada je i ona sela naspram nas i pocela.
- Vase odgovornosti sada su velike. Verovatno vec sve znate ali moram vas jos jednom informisati.
Ona nam onda isprica sve ono cega smo se najvise plašili. Pricala je o nasim odgovornostima...
-Moram da vas upozorim... Verujem da se pitate zasto su ove godine asistenti odabrani mnogo ranije, zasto niste bili obavesteni o svemu jos letos. Verovali smo da... Asistenti nece biti potebni ove godine. Lord Voldemor je mrtav i bili smo sigurni da ce i bez asistenata sve biti u redu od sada. Ipak, kada su ovi provalnici na slobodi, shvatili smo da ce biti bolje da neki ucenici, vec iskusni u borbama, budu tu da brinu o mladjima od sebe. Morate da znate da ce ova vodina biti jako naporna i da ce, sve dok su provalnici na slobodi, svaki ucenik biti u jednakoj opasnosti. Posebno zelim da obratite paznju na bezbednost Harija Potera.
-Ne brinite, direktorka - rece Hermiona - ucinicemo sve sto je u nasoj moci da ispunimo sve zahteve.
-Znam da hocete, Grejndzerova - rece ona - Samo jos nesto... Vas dvoje ste uravo izabrani da branite svoju skolu s Redom Fenjksa i Aurorima. Naravno, ne u toj meri ali... Mnogo je ozbiljnije nego asistentske duznosti do sada... Nadam se da, ako stupite u komunikaciju s provalnicima, to jest ako ih sretnete, odmah cete obavestiti nekog od nadležnih lica i bicete potpuno nepriatrasni - ona to naglasi pogledavsi u mene - prema njima bez obzira ko su.
Klimnuo sam glavom, a za mnom i Hermiona. Profesorka nam pozele laku noc i izadje.
-To je to, zar ne? - rekoh Hermioni s nekim nesigurnim osmehom.
-Izgleda...
Ona ustade.
-Jako sam umorna - rece ona, proteze se i krenu ka sobi - Laku noc, Drako...
-Laku noc, Grejndzerova -odgovorih s osmehom.
Otisla je a ja sam ostao i gledao u vatru u kaminu. Znao sam kako ce ovo proci. Znao sam da je to to...