❣️People change - Dramione story❣️

Da Ili Ne?

Harry's P. O. V.
Bio sam siguran da zelim da se vratim na Hogvorts. Nakon bitke imao sam zelju da nikada ne odem odatle. I Hermiona zeli da nastavi. Samo se Ron jos nije izjasnio. Kada se to desi, svima ce nam spasti kamen sa srca. Zelim njih dvoje uz sebe tamo...
Jednog dana, iskoristio sam priliku da se obratim Ronu i zamolim ga da porazgovaramo nasamo.
Usli smo u njegovu sobu i seli.
- Kazi, druze. - rekao je u iscakivanju - O cemu si zeleo da pricamo?
-Pa... - poceo sam nesigurno - Hocu da te pitam nesto ali da mi odgovoris iskreno... Da li se vracas ne Hogvorts?
On se uspravi u stolici, ispusti dug uzdah i pogleda kroz prozor.
-Ne znam. Prosto... Sve je cudno sada.
Kako to mislis? - upitah ja - Razlika je ta sto Voldemora nema, da... I sto smo ja i Dzini zajedno, kao i Hermiona i ti -
-Ne - rece on.
-Molim?
-Nas dvoje nismo zajedno. Mislim jesmo...ali nismo... Ne znam. Prosto je cudna. Ne znam sta zeli od mene. Govori da me voli. Volim i ja nju ali... Kad god pokusam da joj se priblizim, ona kaze da jos nije spremna i da... Da zurimo. A znamo se toliko godina i najbolji smo prijatelji!
On mi isprica o svemu sto se izmedju njih dvoje dogodilo tog dana. Iskreno, tako nesto i lici na Hermionu ali... Cudno je, zaista...
-Slusaj me, druze - rekao sam - Pokusaj da je razumes. Ipak je to prvi put... Devojke su takve. I Dzini je bila -
- Molim te, Hari! Ne zelim da slusam o ljubavnom zivotu svoje mladje sestre!
-Nisam ni zeleo da ti govorim detalje... - rekoh s osmehom - Razumi Hermionu. Daj joj vremena. Sve ce doci samo od sebe. A sada...reci mi...da li se vracas na Hogvorts?
On se zamisli a onda se osmehnu.
-Naravno, druze!
__________________________
Draco's P. O. V.
Lezao sam u krevetu u svojoj sobi. Bilo je jutro i upravo sam se probudio. Bilo je dosta hladno vreme za ovo doba godine. Kisa je dobovala po prozorskom staklu. Hladnoci je dodatno doprinosila tamno zelena boja zidova i namestaja u mojoj sobi kao i ostatku palate Melfoj.
Lezao sam i mislio o Hogvortsu. Da li da se vratim tamo? I sta nakon svega sto sam ucinio? Svi ce me mrzeti... Ali nekako, i kad sam prihvatio svoju sudbinu kao Smrtozder, i mislio o ovom trenutku kada Voldemora vise nema a mi moramo odluciti sta cemo dalje, uvek sam znao jednu stvar. Uvek sam znao da cu se vratiti. Zbog nje. Zbog one koju volim. I vraticu se. Zato sto ce sigurno i ona. Pa kako da ona ne zavrsi skolovanje? Nebi to sebi dopustila. Vraticu se. A vratice se i ona. Siguran sam.
A ja cu biti tamo. Da sacuvam uspomenu na nju ove poslednje godine zajednickog skolovanja. Makar proveo citavu godinu gledajuci je izdaleka. Ne znam kako cu bez nje... Snaci cu se valjda nekako. Ali...vec mi sada nedostaje vise od bilo cega na svetu. Pa ona i jeste, na neki nacin, moj svet. Moja Grejndzerova.