❣️People change - Dramione story❣️

Drakov Izazov Nad Izazovima

Hermione's POV
=================
Ron i Džini izašli su iz bolnice prekjuče. Harija su pustili tek juče jer su mu povrede ozbiljnije od njihovih. Sada kad su tu dosta je drugačije.
Uvek nas svi gledaju, ogovaraju, pričaju o onome što je Drako učinio. Neki ga smatraju monstrumom i ubicom, dok drugi govore najgore o njegovom ocu. Devojke me svakodnevno saleću po hodnicima pitajući da li je istina da smo zajedno. Svaki put kažem da jesmo i da su mi više dosadne jer zapitkuju, ali ne vredi. Iste devojke ponovo se vraćaju i pitaju me o vezi. Nervira me to... Slična situacija desila se i danas. Išla sam hodnikom do učionice za Istoriju magije, sama, jer su ostali još uvek bili u sali, a ja ne volim da kasnim. Prišla mi je devojka iz pete godine.
-Izvini, je li istina da ste ti i Drako Melfoj zajedno? - upitala je dosta ljubazno, ali i željno da sazna odgovor. Zašto svi toliko vode računa o tuđim životima?
Iznenada, baš kada sam otvorila usta želeći da joj kažem da se nosi tamo odakle je došla i da me ne davi više, neko me je zagrlio sa leđa.
-Da, jesmo! - muški glas iza mene se razdrao, nimalo grubo, više veselo i otkačeno - I prestanite više da davite moju Grejndžerovu!
Drako... Osmeh mi se sam pojavio na usnama kad sam mu čula glas i osetila onu posebnu jezu koju osetim svaki put kad mi se približi. Okrenula sam se ka njemu i nežno spustila usne na njegove.
-Mislila sam da si ostao s njima... - rekla sam mu kad se devojka stidljivo udalji.
-Kako da ostanem znajući da si ti ovde na meti glupih malih Grifindoraca? - rekao je izvivši levu obrvu.
Volim kad to uradi...
-A ne bi ti smetali Sliterinci? - rekla sam uradivši isto što i on.
-Ne bi oni to uradili... - rekao je s negodovanjem- Mi smo poznati kao dobri prijatelji. Smelost i podmuklost je odlika Grifindora...
-Nije istina! - rekla sam svađajući se kao malo dete - Mi smo požrtvovani i borbeni!
-Lažeš! Vi ste samo nedokazani i ludoglavi... Mi imamo mozak... - on reče potpuno opušteno, samo sam se ja nervirala.
-Mi smo svakako bolji! Grifindor!
-Sliterin!
-Grifindor!
-Sliterin!
-Grifindor!
-Sliterin!
-Grifindor! - rekla sam ponovo, pokazujući mu šal koji sam nosila oko vrata. On mi ga iznenada skide, a onda oko mog vrata stavi svoj šal, dosta duži od mog.
-Sliterin... - promrmlkao je trijumfalno se smejući, zagrlivši me.  Šal je bio zeleno-siv, i mirisao je na Draka. Zelena jabuka i menta... Obožavam taj miris...
-U sredu dolazi mama... - rekao je tiho.
Nasmejala sam se ali se malo prepala. Ne znam kako da pričam s tom ženom i iskreno se plašim. A onda se desilo nešto što me je uplašilo još više.
-... A to znači da će verovatno spavati u mojoj sobi. Dakle, do tada moramo sve bitno da završimo ovde. Ko zna koliko će ona dugo ostati... - prošaputao mi je na uho,učinivši da se naježim. Sledila sam se odjednom. Ovakve reči mogu imati hiljade značenja, ali znajući ga, znam tačno šta on ima na umu. I iskreno, uopšte nisam sigurna kako će sve to proći...
Sa Ronom sam to na svaki mogući način izbegavala, znajući da želim da raskinem sa njim, čekajući onog pravog. Da li je to Drako, ne znam...
Po pitanju prvog puta, jako sam neobičnog stava. Ne želim da to bude neko s kim ću prvovesti deset dana. Uvek sam želela da to bude onaj kog stvarno volim i ko voli mene, neko na duže staze.
S Drakom sam nepunih deset dana i ne znam koliko će sve ovo trajati. Sve se desilo iznenada i ne znam oseća li on išta prema meni ili samo glumi...
**********
Dan je protekao dosta brzo. Sve vreme mislila sam o onome što je Drako rekao... Nisam ni pomišljala da to uopšte ima na umu...
Nakon časova obišli smo Hagrida i rekli mu za nas dvoje.
-Dobro veče, Hagride... - rekao je Drako, kada je ove večeri, sa Ronom, Harijem i sa mnom došao u njegovu kolibu. Feng ga i dalje nije potpuno prihvatio i počeo je da reži čim ga je ugledao. Draku se dopadao Feng i uvek je pokušavao da ga pomazi, ali ogromni hrt nije bio prijateljski nastrojen prema malom Sliterincu.
-Dobro veče i vama, deco... - Hagrid uzviknu veselo, uzevši lonce čaja da nas posluži - Šta vi je? K'o da ste nešto pokisli svi četvoro!
-Ma nismo - rekla sam osmehnuvši se, kada Feng poče da mi veselo balavi ruku - Samo smo malo umorni... Tipičan ponedeljak, znaš...
-Da, da... Shvaćam vas skroz naskroz. 'Oćete kolača? Ja ih sam sprem'o!
-Hoću ja! - reče Drako koji još uvek nije imao iskustva s Hagridovom kuhinjom, a bio je gladan. Nas troje se samo nasmejasmo, a Ron nam pokaza prstom da ćutimo i ne govorimo Draku ništa, da bi se sam uverio.
Hagrid mu ponudi činiju s keksom, a Drako rado uze jedan. Hari, Ron i ja čekali smo njegovu reakciju smejući se. Kad je zagrizao jedan, trebalo mu je duže vreme da odgrize zalogaj. Kada je napokon uspeo, lice mu je poprimilo neki zgađen izraz koji Hagrid, srećom, nije primetio. Drako brzo vrati keks.
-Odlični su - promrmljao je on kada se Hagrid okrete ka njemu, a onda se okrenuo i pogledao u mene kao da zove upomoć. Nasmejala sam mu se i slegla ramenima.
-To što si ti, Melfoju, uradijo jest' baš hrabro... - reče Hagrid zamišljeno, a onda sede s nama - Ne bi' ja mog'o utepat' ćaću, da mi plate.
Drako pognu glavu na ovo, a Ron i ja sasekosmo brzopletog poludžina pogledaom.
-Mis'im, nije to ništa loše... - Hagrid poče da se ispravlja - Uradijo si šta s' mor'o... Al' ne shvaćam samo nešto... Kako je on mog'o svoje dete da proba da utepa? Koji je to zao čo'jek bijo?
Drako slegnu ramenima nemajući šta da kaže.
-To je razlog što ga svih ovih godina trpim... Plašio sam ga se. I plašio sam se i one večeri u kolibi. Ali je tada postojao neko... - Drako zaćuta okrenuvši se ka meni i uzevši moju ruku - Za koga sam morao da se borim.
Hagrid nas je posmatrao par trenutaka kao da ne shvata šta se dešava, a onda ustao i osmehnuo se.
-Ček' malo... Pa ti i Hermiona? Joj što sam sretan za vas, deco moja!
On nas privuče u jedan presnežan zagrljaj iz kog se jedva iskobeljasmo.
-Ti Melfoju, slušaj! - on se uozbilji - Nemoj da si mi povredijo Mionu ilače ima te utepam!
Mi se nasmejasmo glasno, a onda sedosmo da popijemo još malo čaja s Hagridom.