❣️People change - Dramione story❣️

Otac I Sin

Iznenada, vrata sobe se naglo otvoriše i unutra uleteše Ron, Hari, Drako i Džini.
-Ekspeliarmus! - uzviknu Drako, štapić njegovog oca odlete u vazduh, a ovaj ga uhvati.
Ron i Hari ošamutiše dva Smrtoždera, ali jedan od preostalih zatim pogodi Rona, koji pade na pod nepokretan kao statua.
Džini pritrča pokušavajući da pokupi štapiće ošamućenih Smrtoždera, ošamutivši tako još jednog,ali joj jedan štapić ispade i dođe u ruke Lucijusa Melfoja.
-Krucio! - vrisnu on besno, uperivši štapić ka rođenom sinu. Drako beše taj koji se, urlajući od bola, uvijao na zemlji. Srce mi se slamalo dok sam vrištala na Lucijusa i molila ga da stane.
-Flipendo! - viknu jedan od Smrtoždera, učinivši da se Hari prevrne unazad i padne ostavši bez svesti.
Džini se i dalje borila sa preostalom dvojicom, dok je jedan od njih ne pogodi istom kletvom kojom je pogodio Harija.
Drako je ležao na zemlji u neizdrživim bolovima i, iznenada, pojavi se šansa. Iz šake mu ispade štapić njegovog oca. Nekako sam ga dohvatila, ne znam ni sama više kako.
-Finite Inkantatem! - viknula sam, zaustavivši bolnu kletvu, ali štapić mi već ispade iz ruke i pade na pod.
Drako protrese glavom, brzo ustade i baci ošamućujuću kletvu na svog oca. Ova ga promaši.
-Sektumsempra! - viknu jedan od dva Smrtoždera. Vrisnula sam videvši kako zrak svetlosti ide ka Draku. On md ču, okrete se i uspe da izbegne kletvu, koja ga ipak pogodi u šaku. Drako je ostao bez jednog prsta. Iako je bio u bolovima, ipak je pogodio ona dva Smrtoždera istom kletvom za saplitanje.
-Nikada nećeš naučiti dobro da ciljaš, zar ne, sine moj? - reče Lucijus sa podsmehom. Sada su se njih dvojica kretali u krug, držeći isto odstojanje jedan od drugog. Izgledalo je kao dvoboj izbeđu Voldemora i Harija,prošle godine.
-Kako možeš ovo da radiš? - Drako ga prekide - Nisam znao da me mrziš toliko da te ni Askaban nije urazumio!
-Naravno da jeste, Drako - Lucijus nastavi - Došao sam da osvetim svog gospodara. Tvog gospodara, Drako!
- Ne! Došao si ovde i napao one do kojih mi je stalo! Povredio si ih! Povredio si mene i moju majku! Sramota nas je! Iskorišćavao si nas, čitavog života! A što se tiče toga, Tom Ridl nikada nije bio, niti će biti moj gospodar! Ni ti nikada nisi bio moj otac! Bio si samo onaj kome je stalo do ugleda! Nikada nisi voleo ni majku ni mene!
Posmatrala sam čoveka kog volim, i koji, neverovatno, ali istinito, voli mene, kako se bori sa rođenim ocem da bi mene spasao. Da bi spasao sebe i svoju majku. Svoj ugled i čast. Osetila sam se ponosnom.
- Nikada u životu nisi se obazirao na nas. I zato nisi nikakav otac, ni muž. Nikakav čovek. Živeo si promašen život, slepo sledeći čoveka koji je hteo da izbriše pola naše populacije sa lica zemlje. Nikada nisi voleo nikoga, pa ni nas. I nikada i nećeš.
Iznenada, bez ikakvog upozorenja, obojica uperiše štapiće jedan u drugog, zraci zelene svetlosti se sudariše,a oni, obojica uzviknuše isto:
-Avada kedavra!
To je to. Jedan će umreti. Pitanje je da li će to biti otac ili sin. Prosto je neverovatno da Lucijus može biti u stanju da ubije rođenog sina, a Drako da istupi tako smelo pred oca, sa istim ciljem. Suze su mi krenule niz lice...
Mesto gde su se dve čini sudarile, u vidu bele kugle išlo je ka jednom pa ka drugom, uz i niz zrak.
Iznenada, potpuno se približila Draku, došavši do vrha njegovog štapića. Na licu mu se mogao videti strah. On po prvi put prekide kontakt očima s ocem, pogledavši u mene. Iako su mi se suza slivale niz lice, osmehnula sam mu se ohrabrujuće. Setila sam se da je Legilimens i samo pomislila:"Volim te. Možeš ti to."
On uzvrati osmeh klimnuvši glavom. Znala sam da me je razumeo, da zna šta sam mu rekla. Nikada nikome nisam rekla da ga volim. Osećala sam se prilično čudno. Ali valjda je to taj mir i spokoj koji osetiš kad znaš da konačno ne kriješ ništa.
Kad je klimnuo glavom, Drako se okrete ponovo ka ocu. Kao da je dobio neku dodatnu hrabrost nakon ove naše "komunikacije".
Lucijus je, s druge strane, izgledao totalno suprotno. Potpuno je izgubio svaku trunku hrabrosti, kada je kugla počela da se približava njemu. Iako je upravo ubijao rođenog oca, Drako nije posustajao, već je nastavio da se bori. Najzad, velika svetla kugla dođe do samog vrha štapića kog je držao Lucijus. Desio se bljesak zelene svetlosti. Zatvorila sam oči na trenutak,a onda ih ponovo otvorila.
Lucijus je ležao na zemlji nepomično. Oči su mu bile otvorene a izraz lica potpuno prazan. Drako je stajao naspram beživotnog tela svog oca, dok su suze lile niz njegovo lice.
Gledao ga je par trenutaka,a onda prekrio šakama lice. Upravo je učinio najveću grešku, ali i pravu stvar, u životu. Pogledao je ka meni i prišao.
-Difindo! - promrmljao je, a konopci koji su me držali, rasekoše se i padoše pored mene.
Pogledala sam u Draka, koji je plakao. Jedna suza pobegla je iz mog oka i slivala se niz obraz. Bacila sam mu se u zagrljaj i ispustila jecaj bola. Držao me je čvrsto, ljubeći me u kosu, pa u čelo.
-Nikada nisam rekao tako nešto! - rekao je tresući glavom, i dalje držeći me u zagrljaju - Nikada ne bih! Veruj-
-Volim te! - prekinula sam ga šapatom.
-I ja tebe - osmehnuo mi se, a onda me nežno poljubio. Uzvratila sam što sam nežnije mogla, zagrlivši ga ponovo. Nije bilo kao onog dana. Bilo je mnogo mnogo lepše. Sada sam to radila znajući da to želim. I da on želi isto.
Razdvojilo smo usne na trenutak, a onda se on samo ironično nasmeja i prošaputa:
-Srećan Božić, Miona...

************************

Tri dana kasnije...

-Trebalo bi da ih posetimo, zar ne? - reče Drako, nakon što smo završili doručak. Ron, Hari i Džini svo troje su bili u bolničkom krilu. Hari i Džini zadobili su gadne povrede glave kad su pali, kao i Ron.
-Možemo kasnije - odgovorila sam - Prvo moramo do biblioteke. Moram da uzmem Uspon i pad Mračnih veština. Moj primerak je kod Lune. Nisam ga čitala još od letos. Baš bi mi dobro došao ovih dana... Očuvan je i nov i...
Zastala sam shvativši da već neko vreme pričam o tome, a da me Drako sve vreme nasmejano posmatra lica naslonjenog na šake i izvijenih obrva.
-Šta? - upitala sam buntovnički - Šta je smešno, Melfoj?
-Ohoo... - reče on smejući se - Sada smo ponovo prešli na prezimena? U redu onda, Grejndžerova... Idemo u biblioteku da uzmeš tu svoju knjigu.
Inače, ovo između nas dvoje nije ni približno jednostavno kako sam mislila da će biti. Sada uopšte ne znamo na čemu smo. Naš poslednji poljubac bio je jutro nakon Božića. Nakon toga, postao je dosta čudan. Obavestio je majku o tome što se desilo,što ona nije najbolje podnela, ali je rekla da je uradio pravu stvar.
Oseća krivicu, vidi se po njemu. I razumem ga u potpunosti.
Pati za ocem. Voleo ga je, a morao da ga ubije. Ponekad se i ja osetim krivom, a onda se setim da sam samo bila sporedni element, nimalo odgovoran. Ovo bi se dogodilo pre ili kasnije.
Često nam je užasno teško da nešto uradimo i plašimo se kako će sve biti... Ali neke stvari u životu moramo prevazići da bi postali bolji ljudi i imali nadu za neko bolje sutra.