❣️People change - Dramione story❣️

Podrska

Hermione's POV
Kada je Drako prekjuce neuspesno proizveo Patronusa, pogledao me je kao da od mene ocekuje savet ili cak pomoc. Verovatno je, kao i svi drugi, shvatio da sam prva na meti kad je u pitanju savetovanje. Bilo mi je zao ali nekako, ne znam kako, znala sam da on to moze. Ali jednostavno ne zna da pronadje tu pravu uspomenu, pravo secanje, ono najsrecnije. Znam i koliko je meni bilo tesko. Sigurna sam da je sposoban za to, samo mu treba vezba. Htela sam da mu stavim do znanja da moze racunati na mene.
Za to sam maksimalno iskoristila danasnji dvocas Herbologije. Drako je seo blizu Harija, Rona i mene pa smo ga pozvali da sedne s nama i on je pristao, iznenadjujuce raspolozen za to. Seo je kraj mene.
-Dodaj mi tu zelenu bocicu, Rone - rece mu Hari a ovaj ucini to. Herbologija je dosta zahtevna ove godine i trudim se da ucestvujem najbolje sto mogu. Zato sam na ovom casu prilicno cutljiva. Ipak, razlog zbog kog sam pozvala Draka da sedne s nama nije mi dozvoljavao cutnju.
-Slusaj, Drako... - rekla sam iznenada - U vezi onoga... Na casu Odbrane. Vidi, nije vazno sto nisi uspeo.
-Da, ni ja nisam uspeo iz prve - rece Hari a Ron se osmehnu kao da kaze "U pravu je, poslusaj ga".
Drako se zamisli, duboko uzdahnu i rece tiho:
-Ali vi ne razumete... Ovo nije prvi put. Pokusavam to od pete godine ovde... I nisam nijednom uspeo...
-Ni to nije vazno - rekoh ohrabrujuce - Treba ti vezba, i malo podrske. A mi smo tu za to, zar ne Hari?
-Naravno - Hari klimnu glavom.
-Imam ideju - javi se Ron - Hari da li bi ti mogao da probas da ga naucis?
-Ali... Ali kako? Kada profesor nije uspeo kako ja mogu?
-To si ti, Hari! Ti si proizveo Patronusa s nepunih trinaest godina i sigurno mozes da mu pomognes...
-Ne, ne... - rece Drako ubacivsi se - Ne zelim to.
Izgledao je dosta cudno.
-Nama nece biti problem.
-Ne, ne zelim, zaista. Ne treba mi vasa pomoc. Izvinite me sada... jer... Moram da ... Idem.
On pokupi svoje stvari i vrati se za svoj sto ostavivsi nas troje razocarane. Imala sam ogromnu zelju da mu pomognem i nisam htela da odustanem jer znam kako je biti neprihvacen.
****************
Draco's POV
Ne zelim da padnem toliko nisko da me nakon svega uce kako da to uradim. Pa sta ako ne mogu da peoizvedem Patronusa? Pa sta ako svi drugi mogu? Pa sta ako pokazujem svoje najvece slabosti i mane pred njom?
Ne zelim da posle svega sto se desilo imam lekcije s cuvenim Harijem Poterom. O Nebesa mu, pocinjem da se ponasam kao ranije...

NEDELJU DANA KASNIJE...
Hermione's POV
Sedeo je kraj jezera... Sad ili nikad... Iz nekog razloga Drako je izbegavao sve predmete koje je imao s nama i ovo je bio prvi put da sam ga srela od onog casa Herbologije.
-Drako- rekla sam nesigurno prisavsi mu s ledja.
-Grejndzerova? - rekao je hladno.
- Otkud to da si ovde? - upitala sam slabasno.
-Pa verujem da slobodno vreme treba da provedem na svezem vazduhu. Ako nemas nista protiv, voleo bih da nastavim, ali sam, Grejndzerova.
-Kako god... - rekla sam i okrenula se.
Posla sam nazad i zastala u sekundi shvativsi sta se dogodilo. Skoro isti razgovor vodili smo na sahrani nakon Bitke za Hogvorts. Ne, nece se na ovome zavrsiti.
-Slusaj me sada dobro, Melfoj - rekoh mu glasnije ali ne drcno - Ili ces se odmah dovesti u red, ili cu... -
- Sta ces, Hermiona?! - prekinuo me i ustao - Smejaces mi se? Rugaces se? Zato sto sam drugaciji. Neprihvacen. Cudoviste koje nikome ne treba. Koje ceka tudju milost. Ne treba mi neki tamo Poter da me uci Patronus cini. Postoji mnogo boljih koji me mogu nauciti!
-Nisi cudoviste, Drako...
-Nego?! - nastavio je da vice - Sta sam onda? Ne pretvaraj se da nisi cula glasine kako nijedan Smrtozder sem Snejpa nikada nije proizveo Patronusa! Ni jedan jedini, Hermiona! Zasto? Zato sto mi JESMO cudovista. Cudovista i monstrumi koji su se predali bezdusnom coveku jer su KUKAVICE! Zato ne mogu to da uradim i nikada necu moci...
On se malo stisa.
-Sad slobodno mozes da me mrzis.
Osmehnula sam se blago.
-Ne mogu da te mrzim. Suvise smo dobri prijatelji da bih te mrzela.
-S-stvarno? Mislis da smo prijatelji? - ove njegove promene raspolozenja bile su fascinantne. U jednom trenutku je histerican a u drugom je kao malo dete koje ocekuje igracku od roditelja.
-Naravno da jesmo. I uvek cemo biti. Zato nas pusti da ti pomognemo.
On se samo osmehnu. Ne znam kako, ne znam zasto, prisla sam i obavila ruke oko njegovog vrata, privukavsi ga u zagrljaj. Bio je iznenadjen ali uskoro sam osetila njegove ruke oko svog struka. Konacno sam ponovo osetila da imam prijatelja... I da on ima mene...
💕💕💕💕💕💕💕💕💕💕💕