Djevojka bez krila |✓

8

Jesam vas ostavila na grznom završetku XD. Nije mi ni žao. Nego, nastavimo s tim. Btw nemam pojima što ću uopće napisat jer mi je inspiracija nulaaaa.

Yeet.

TAKOĐER. Evo recept za nešt što obožavam.

Četiri žlice oštrog brašna pomješati s tri žlice šećera. Nakon toga u to dodati recimo 8 žlica mlijeka i pomješati. Zagrijete nakon pola litre mlijeka, malo manje, te kad zakipi dodate to unutra. Mješate oko minutu dvije i voila bitch. Bon apetit.
********

Hodajući mračnom ulicom, udisala sam hladan noćni zrak. Svakim korakom se čulo pucketanje pod mojim nogama. Nije bilo vjetra, ali je u zraku bila magla koja mi je navlažila kosu.

Potpuna tišina.

Osjećala sam se opušteno u tom okruženju. Bez briga.

No ta je atmosfera nestala kad sam podalje u uličici čula glasove.

Zbunjeno sam nagnula glavu i što tiše se počela približavati.

Nemam najbolji osjećaj u vezi ovog.

"-znam idiotu?" Jedan je prosihtao. "Prema onome što čuješ, možda su i ukrivu."

Došla sam do kraja te lagano okrenula glavom pogledavši iza zida.

Na drugom kraju su stajala dva visoka muškarca i svađala se oko nečeg. Imali su jednu stvar zajedničko.

Crna krila.

"Ako je Kralj tako rekao tako i je." Došao je dubok, ljut glas drugog. "Ne preispitij ga, pogotovo sad kad-"

"Normalno da ću ga preispitivat kad se sve što je rekao temelji na glasinama!" Zarežao je drugi, sada isfrustriran. "A da samo ostanemo tu par dana i vratimo se rekavši da nismo pronašli ni-"

"Ne." Odjeknuo je ulicom hladan glas. "Ostat ćemo tu. I tražit ćemo sve dok je ne pronađemo. Ti se možeš tamo vratiti kad god hoćeš, ali ja ne želim da mi glava bude otrgnuta od mog tijela prije mog vremena. Jasno?"

"Ah!" Ovaj drugi je iznervirano uzdahnuo. "Što ne zna neće ga ubit!"

Drugi se prebližio prvom. Pregrizla sam usnu da smirim živce. Srce mi je kucalo kao ludo te je hladnoća prošla kroz mene. Mučila sam se da ostanem nepomaknuta.

"Sve mi se nekako čini da ti ne želiš da je nađemo." Tiše, s rubom na glasu je progovorio. Krila su mu se stegnula, kao spremna na napad.

"Samo ne želim beskorisno tražiti." Prvi je odgovorio, zadržavši stav. Glas mu je ipak izašao malo snažnije.

"Hm." Drugi je promumljao, očito ne vjerujući što je prvi rekao. Ostao je stajati tako par sekundi, oboje gledavši jedan u drugog, prije nego je napravio korak unatrag.

Mene je bilo strah da mi nekako ne čuju kako mi srce brzo kuca.

"Tražit ćemo je. Pogledat ćemo u svaki kut, sobu, ormar, kanalizaciju ako treba. Jedno ako je ne nađemo dok pročešljamo svaki kutak ovog gradića, možemo ići. Inaće se ti slobodno vrati a ja ću sam tražiti. Iako sumnjam da Kralj neće doznati što si učinio. Te ti tada glava leti. Jasno?"

Polako, prvi je kimnuo.

"Onda idemo." I s tim su nestali u vrtlog pepela i prašine.

Meni je srce bilo u grlu.

Traže me. Traže me. Prema ovom što se sad dogodilo već neko vrijeme.

Što brže okrenula sam se na peti i krenula onuda od kud sam došla. Kolko god bi voljela Alvina izostaviti iz ovog, bolje je da zna neke stvari. Sve je bolje nego da taj glup idiot sam počne ispitivati okolo za informacije. A znajući ga, to bi i učinio.

Prošlo je skoro tri godine od kad sam pobjegla i ostavila Tamnu stranu i Ligu svjetla iza sebe. I prema tome kako ide to će me sve udarit nazad u glavu.

I iskreno, nisam spremna za to.

****
Napisala bi više ali mi se spava.