Djevojka bez krila |✓

12

I lied..oops

*********

Vožnja je bila mučenje.

Nije prošlo ni pet minuta a da Alvin nije imao neko novo pitanje, potpuno nevezano za ono prošlo za postaviti, većinom bez da sačeka moj potpun odgovor. Ako sam uopće i odgovarala tojest.

Pola sata u vožnju sam od muke počela lupati glavom po prozoru što on naravno nije primjetio. Na žalost sam morala prestati nakon dvadeset minuta jer me od toga glava još više boljela. Da se spasim sam uzela tri tablete i buljila kroz prozor.

Iako sam već odavno prestala odgovarati i doprinositi 'razgovoru' Alvin nikako da začepi. Kad nisam ja ništa rekla počeo je sam sebi odgovararati što se pretvorilo u razgovor sa samim sobom. Naravno povremeno bi me uzbuđeno pogledao i boksnuo u rame, što bi ja naravno uzvratila.

Više me nije lupao.

"Al ne zamisli." Rekao je, sada govoreći o nekoj svojoj konspiraciji. "Šta ako ništa od ove realnosti nije stvarno?"

"Nevjerovatno." Rekla sam ne procesoravši što je rekao.

"Što ako smo mi likovi u nekom filmu ili knjizi? Knjizi o superherojima!" Rekao je kao uzbuđeno djete.

"Dap."

"Ili što ako sam ja zapravo u komi i sve oko mene je produkt moje mašte?"

"Jadna ja onda."

"O ne." Rekao je užasnut i bocnuo me u ruku. "Činiš se stvarnom."

"Bocni me još jednom i strgat ću ti prst i ugurati ga u tvoj dušnik da se zadaviš."

Pogledao me užasnut i dignuo ruke u znak predaje.

"Ruke na volan idiotu!" Uzviknila sam ljuto.

Idiot je uskliknuo i bacio ruke na volan. Auto se zaljuljao na cesti prije nego se ustabilizirao. Netko iza nas je zatrubio.

Lupila sam glavom po staklu.

"Uredu smo. Vidiš?" Rekao je veselo kao uvjek.

"Kad stižemo?" Pitala sam. Dosta mi je ovog idiota. Rađe bi se vratila u onaj motel koji je bio pun žohara i u raspadu nego bila tu i skoro poginula s tim idiotom.

Ako mi veli još jednu njegovu teoriju o postojanju jedan od nas dvoje će umrijeti. I to neću biti ja.

"Si uzbuđena?" Pitao je. "Tvoja stara agencija!"

"Hm." Promumljala sam. "Ne idem s tobom."

"Što? Mislio sam.." pogledao me zbunjeno. Iiii evo žalosnih okica.

"Sorry. Predomislila sam se. Imam još par stvari za obaviti ovdje." Rekla sam, lažući.

"Par stvari?" Pogledao me skeptično. "Bez uvrede, ali ti si besposlena beskućnica. Kakve poslove ti imaš za raditi."

Dala sam mu tvrd pogled. "Nikakve kakve se tebe tiču."

Gledao me par sekundi prije nego je pogled ponovno vratio na cestu. Opustio je lice i nabacio malen smješak. Što ga više gledam to sam više svjesna pištolja u mojoj jakni, koji kao da me peče kroz majicu.

Na kraju sam se i ja okrenula prema prozoru te su ostala pola sata bila provedena u gotovo kompletnoj tišini. Hvala Bogu.

"Evo nas." Rekao je, veseli ton natrag u glasu.

"Divno." Rekla sam i krenula van iz auta. Već bi se nekako snašla za put natrag ili gdje već.

"Leah, čekaj sekundu." Rekao je.

I zagrlio me.

"Hvala ti za sve. Ali stvarno. Sad se osjećam kao da imam neku svrhu u svom životu i..."

Skoro mi je izletjelo da neka začepi više. No pažnju mi je skrenuo malen zvuk. I nakon toga švrljanje po papirima.

"Alvin." Prošaptala sam. Uzbuđenje je raslo u meni kad sam pomislila kako će ovo sad zakon izgledati.

"..zbog..mislim da?" Zaustavio je svoj govor. Švrljanje je na tren prestalo.

Pošto me grlio sa strane uspjela sam izvaditi pištolj i pritisnuti mu ga na vrat. (Duh igle)

"Tražiš ovo?"

Fun fact! 'Ovo' je na latinskom 'jaje'.