Djevojka bez krila |✓

2

Probudila sam se kad mi je nešto jako počelo svjetliti u oči.

Otvorila sam oči i trepnula par puta. Sunce.

Ustala sam s poda i protegnula. Kralježnica mi je bilno škljocnula.

Ogledala sam se oko sebe.

Na podu oko mene je bilo svakakvog smeća, od plastike do stakla. Zapravo imam i sreće da se nisam gdje ozlijedila. Na podu sam primjerila par igla.

Uz uzdah sam pogledala prema nebu. Plavo. Bilo je plavo.

Spustila sam pogled.

Polako sam počela hodati van uličice. Pridržavala sam se za zid pošto su mi se noge osjećale ko žele. Stresla sam ruke stvorivši iskrice između njih. Energija je prošla kroz mene te sam se osjećala malo bolje.

Stala sam kod završetka zida i pogledala van na ulicu. Ljudi su se šetali bez brige.

Stisnula sam vilicu. Odlučila sam ne ići na ulicu nego se popeti na krov.

Okrenula sam se i vratila nazad u uličicu. Još jednom sam se ogledala oko sebe i podigla na krov uz pomoć zraka. Kad sam sletjela počela sam teško disati.

Trbuh mi se oglasio. Stresla sam glavom. Ne sjećam se kad sam posljednji put jela.

Počela sam se šetati krovom. Na tren sam pogledala prema dolje na ljude u ulici.

Možda mogu ukrasti nešto.

U daljini je hodao netko sa kutijom pizze u ruci. Stisla sam usne da spriječim smješak na licu te skočila s krova. Usporila sam pad te sletjela gotovo nečujno.

Čovjek se počeo približavati autu koji je bio ispred mene. Došao je do njega i odključao ga. Sagnuo se da uđe i tad sam ja počela trčati.

Zgrabila sam još vruću pizzu i nastavila u suprotnom smjeru od njega. Čula sam vikanje i korake iza sebe.

Sranje. Ide zamnom.

Brzo sam utrčala u novu ulicu s nadom da pobjegnem na krov no nešto mi se omotalo oko noge te sam pala na pod. Ogrebala sam koljeno no nisam obratila pažnju na to. Krenula sam da odmotam što god mi je oko noge no onda sam pauzirala u šoku.

"Biljka?" Promumljala sam. Brzo sam je otrgnula i ustala s poda. Na drugi kraj ulice je dotrčala osoba koja me je bila ganjala.

Prema toj građi nema šanse da pobjegnem. Barem ne s šakama.

Stajali smo tako par sekundi. Ja sam njega gledala širokih očiju a on mene s malim osmjehom.

"Imaš nešto što je moje." Rekao je i počeo se približavati. Ali je išao do pizze koje je bila u kutiji na podu podalje od mene.

"Tko si ti?" Pitala sam oštro. Zastao je na to i pogledao me zbunjeno.

"Tko sam ja? Tko si ti? Ti si ona koja je ukrala od mene." Rekao je zbunjen.

"Ne mislim na to." Rekla sam i sagnula se da pokupim list s poda. Kad jesam primila sam ga s prstima i ispružila ispred sebe.

Problijedio je. "Neznam o čem pričaš." Rekao je oštro i napravio korak do pizze.

Ne vjerujem mu. Zna li tko sam? Možda je iz Lige svjetla te je dobio zadatak da me nađe. Znam za ustanak i znam da okupljaju ljude za njega.

I mislila sam da im je jasno da ja ostajem daleko od svega toga.

Stala sam ispred pizze i prekrižila ruke. "Ne vjerujem ti. A sad pričaj prije nego te prisilim."

"P-prisiliš?" Promucao je i počeo se smijati. "A kako bi ti to napravila?"

Stresao je glavom uz smijeh i stao ispred mene. Krenuo me pogurati ali sam ga primila za šaku i pustila val struje u njega.

Pao je na pod.

"A sad." Rekla sam i kleknula do njega. "Govori."

Počeo je kašljati na podu i rukama se vući dalje od mene. "Što-što je ovo sad bilo? Što si ti?" Pitao me.

Strah. Bio je uplašen.

"O ne." Promumljao je. "Nemoj mi reći da je ono sve istina."

Pogledala sam ga zbunjeno. "Što?"

"Da vlada otima ljude i radi eksperimente na njima. Da pogodim. Mene su oteli kao bebu ali su me pustili jer nije bilo nikakvih promjena no kasnije sam dobio moći jer sam...neznam pojeo radioaktivnu bananu. Ti radiš za njih i sad kad su saznali došla si me oteti i prisiliti da se pridružim nekakvom tajnom timu napravojenom od super ljudi."

Gledala sam ga bez riječi. Što je on to sad izbrbljao?

"Sve banane su radioaktivne."

Stvarno? Ovo je prva stvar koju izbrbljam?

Oči su mu se raširile. "Znao sam."

"Čekaj." Zaustavila sam ga. "Ti stvarno ne znaš ništa? Liga svjetla, bića tame? Pokret?" Podigla sam obrvu.

Pogledao me zbunjeno. "O čem ti?"

Pogled mi je skrenuo na pizzu te mi se trbuh ponovno oglasio.

"Ovako." Osmjeh mi se protegnuo na ideju. "Ako mi daš pizzu reći ću ti sve što znam."