MORE • Ante Rebić •

4.

~...A ja i sad ti cujem glas kako mi govori da svaka istina je laž, da ništa nemaš da mi daš dušu kad otvoriš...~
Deniz/
Vidjela sam Antu kako bezbižno i ne osvrčući se ulazi u svoje auto. Zar je tako lako ostaviti sve?
Okrenem se i pogledam voljene Vinjane zadnji put. Par suza mi klizne niz obraz dok promatram uličnu rasvjetu i prisjećam se svog života ovdje.
"Ideš li!?"začula sam Antin glas iz auta pa sam se trznula i krenula prema autu. Nisam se trudila zaustavljati suze niti ih brisati. Ja se ne sramim svojih osjećaja. Bar znam da ih imam. Za razliku od njega, koji tako hladno napušta sve što ga je napravilo čovjekom. Ovu zemlju i ovi ljudi.
Sjednen u auto i pogledam ga, a on glasno uzdahne.
"Vidi, znan da je teško. I meni je bilo prvi put, al siti se kako ti je teško bilo ode. Ponekad je najbolja stvar koju možemo napravit je upravo otić."rekao je gledajući me u oči.
Ovim riječima kao da me probudio iz transa. Pokupila sam torbu sa stražnjeg sjedišta i hitro izašla iz auta.
"Deniz, di ćeš!?"čula sam Antu pa sam se okrenila i zaustavila.
"Fala ti, Ante. Na svemu. Al ja nisan ti. Ja ne ostavljan ono šta volin jer znan da bijeg nije rješenje. Sritan put!"kažem i nastavim pravcem za selo.
Dotrčao je do mene i zaustavio me.
"Ti stvarno misliš da ću ja otić bez tebe?"pitao me.
"Morat ćeš."kažem mirno.
"Nema šanse. Ostat ću stebon zauvik onda."rekao je.
"Triba bi krenit, Ante."kažem i potapšem ga po ramenu.
"Kako moš bit takva jebemu sve?!"zaderao se a ja sam se trznila.
Kad je to vidio ispričao se.
"Šta očekuješ da ti rečen..Da zora ne svane kad tebe nema tu? Žalin.."kažem mirno i počnem ga zaobilaziti.
"Deniz, svit nije u tvojin mapama i knjigama, vanka je!"zaderao se.
"Bojim se."promrljala sam.
"Čega?"pitao me.
"Novih stvari..Ne znan, nikad nisan napustila Vinjane a sad odjednon iden u skroz drugu državu.."rekla sam tužno.
"Ulazi u auto, Deniz."rekao je pomalo čvrsto. Nisam znala što se dešava no poslušala sam.
Odmah nakon mene ušao je i on u auto i upalio ga.
"Ti moraš znat da si uz mene najsigurnija osoba na ovon jebenon svitu."rekao je ozbiljno. Kimnula sam glavom.
"Znan ja to."rekla sam i krenuli smo.
On je vozio a ja sam se pomolila.
"Gladna?"pita me.
"Samo nastavi vozit."kažem i zaspem.