Još jedan srećan kraj 🔚

4.

Zoi

"Lepo se provedi na treningu!", rekla sam sestri i privukla je u zagrljaj:"Samo te molim da budeš pažljiva jer se nisi još uvek u potpunosti oporavila..."

Uzvratila mi je zagrljaj, a zatim se brzo odmakla; tinejdžerske godine su prebrzo došle... Iako sam nekada mislila da to nikada neću pomisliti, nedostaje mi period kada bi uvek išla za mnom i tražila da je držim za ruku gde god da smo išle.

"I ti u izlasku sa Arianom", čula sam smeh u njenom glasu.

Idalje sam bila nesigurna što je ostavljam sa Lisom, Arianinom majkom. Imala sam potpuno poverenje u tu ženu u kojoj sam videla svoju drugu majku, ali nisam navikla da veče ne provodim sa sestrom.

"Ukoliko ti zatrebam, nemoj da se ustručavaš da me pozoveš u bilo kom trenutku, biću tamo za manje od dvadeset minuta", još jednom sam joj naglasila, ona će mi uvek biti na prvom mestu i ni jedan izlazak to nije mogao promeniti.

"Izađi i uživaj, Zoi imaš dvadeset i osam godina, a ponašaš se kao neka asocijalna osoba. Život ti prolazi u ona četiri zida tvoje radne sobe, testovi koje treba da pregledaš neće nigde pobeći; a postoji šansa i da nađeš nekoga..."

Zagledala sam se u sestru kada je ovo rekla. Da li je to ona mene posavetovala da nađem dečka? Iskreno, bilo bi lepo da imam osobu koja bi me podržavala i bila uz mene; ali to će morati da sačeka Stelin fakultet. Mnogi muškarci su me pozivali na sastanak, ali svakog bih odbila jer sam se plašila da bih zapostavila sestru; a ja taj luksuz sebi nisam mogla dozvoliti. Njoj sam morala biti dostupna dvadeset i četiri sata dnevno, sedam dana u nedelji.

"Vidimo se!", uzviknula je izašavši iz auta i otrčavši do svojih prijateljica.

Još jednom sam se nasmejala na mogućnost da večeras upoznam nekog muškarca, a zatim sam pokrenula auto i uputila se ka našem stanu. Pre nego što Ariana dođe moram pospremiti stan i potruditi se da pročitam i ocenim bar dva rada. Ovaj izlazak će mi oduzeti dosta vremena koje bih provela radeći i moraću sve ovo da nadoknadim sutra, ali ipak ću posle dužeg vremena videti svoju najbolju prijateljicu.

Kada sam ušla u stan podigla sam kosu u visoku punđu, skinula šminku, zamenila sočiva naočarima i preobukla se u udobnu plišanu trenerku; a zatim sam se bacila na pospremanje i čišćenje stana. Pobacala sam nepotrebne papire iz radne sobe, oprava sudove i bacila se na brisanje podova.

Zaista ne znam kako se stan ovako brzo zaprlja, imam osećaj da što ga više čistim on se brže zaprlja. Imala sam sreće jer sam pre par dana usisavala i brisala, tako da su podovi bili donekle čisti; ali se zbog toga veš u korpi nakupio. Od kako se Stela vratila na treninge imamo duplo više prljavih stvari za pranje. Čula sam zvono na ulaznim vratima i brzo sam otrčala do njih da otvorim Ariani.

Vreme mi je zaista proletelo, zar je zaista prošlo tri sata od trenutka kada sam ostavila sestru na treningu? Otvorila sam Ariani koja me zapanjeno gledala.

"Zoi, mislim da smo se dogovorile da izađemo u klub, a ne da veče provedemo gledajući filmove..."

Ona je za razliku od mene bila u potpunosti sređena; kosu je uvila u blage lokne, a maslinastozelena uska haljina je isticala sve njene obline dok su štikle u istoj boji upotpunjivale njen stajling. Njena pojava je prosto odisala stilom i elegancijom za kojom su mnoge žene žudele.

"Izvini, obavljala sam kućne poslove i mislim da sam se malo zanela i izgubila pojam o vremenu...", pokušala sam da opravdam svoje postupke, iako sam znala da mi to i neće previše pomoći.

"Ne mogu reći da ovo nisam očekivala", duboko je uzdahnula, a zatim je ušla u stan pruživši mi kesu.

"Sta je ovo?", upitala sam, radoznalo je otvarajući.