Još jedan srećan kraj 🔚

12.

ZOI

Provodila sam popodne sa Teodorom i Stelom uživajući u atmosferi koja je vladala. Gledali smo jedan od akcionih filmova koje je moja sestra izabrala, a njih dvoje su pokušavali da predvide šta će se sledeće dogoditi; ali oboje su bili užasni u tome.

Prošlo je već dve nedelje od našeg zajedničkog razgovora i sve je proticalo i više nego dobro. Stela je prihvatila Teodora i u njemu vidi starijeg brata, sem kada se radi o njegovom poslu pedijatra; ali mislim da to ne možemo promeniti.

"Ne mogu da verujem da ga nije ubila, pa on je ostavio bez roditelja i sestre, da nije bilo onog Sirijca nikada se ne bi izvukla!", mojoj sestri se kraj filma nije dopadao.

Gledali smo neki nemački film u kome su glavnoj junakinji ubili roditelje, a ona uz pomoć očevog prijatelja pokušava da ih osveti, mada vremenom shvata da i njena porodica nije nevina kao što se na početku činilo. Moram priznati da je radnja filma zaista zanimljiva i da sam uživala gledajući ga, ali u nekim scenama je bilo previše nasilja.

"Nije ga ubila, ali on je ipak završio u zatvoru", Teodor se uključio.

"Ali on joj je uništio život, ostala je sama..."

"Time što bi ga ubila ne bi bila ništa bolja od njega, mržnja samo rađa samo još više mržnje", bio je istrajan u svojoj nameri da Steli promeni mišljenje.

"Ne moraš mi sada držati još jedno dosadno predavanje, to je samo film...", moja sestra se povukla, a nas dvoje smo se nasmejali.

"Idem po još kokica", Stela je ustala sa fotelje i uputila se ka kuhinji.

"Nisam dosadan, zar ne?", ozbiljno me upitao, a ja sam se glasno nasmejala; ali to njemu nije bilo smešno.

"Zaista bi mogao da prekineš da joj držiš lekcije čim iznese neko mišljenje koje je protivno svim pravim moralnim aspektima, ono je fikcija i svako ima pravo na svoje mišljenje", osmehnula san mu se, spustivši glavu na njegovo rame.

"Pokušaću...", rekao je igrajući se sa mojom kosom.

Gledajući ga sa Stelom shvatala sam o kojoj je ozbiljnosti Andrea govorila, nije mislio ništa loše, ali jednostavno je ponekad preterivao. On je odličan lekar i pedijatar, ali ipak mora mnogo toga naučiti o ponašanju i stavovima tinejdžera.

Moja sestra se vratila noseći dve velike činije sa grickalicama, jednu je pružila Teodoru dok je onu veću zadržala za sebe, a zatim se ponovo smestila u fotelju.

Nastavili smo da gledamo neku komediju, a ja sam više uživala u Teodorovom zagrljaju nego u filmu.

"Želeo sam da vas pozovem na večeru kod nas večeras ako ste slobodne?", obratio nam se Teodor, videvši da smo obe smorene filmom.

"Ja sam zauzeta imam trening pred takmičenje koje je u sredu", Stela je odmah odgovorila, a osmeh joj je ozario lice.

"Kakvo takmičenje, a šta je sa školom?"

"Teodor je obećao da će mi napisati opravdanje", slegnula je ramenima, a ja sam besno pogledala u svog dečka. Dogovor je bio jasan, ne sme joj sve želje povlađivati, a uz to me mora konsultovati za sve vezano za menjanje njenih obaveza.

"Rekla mi je da znaš za to takmičenje i nije precizirala koji je to dan...", pokušao je da se odbrani, izgleda da ga je Stela opet ucenjivala nečim.

"Stela, ne ideš ti nigde dok ja ne saznam sve o tome i dok ne dobiješ moje odobrenje", bila sam ozbiljna, a ona me pogledala njenim umiljatim pogledom.

"Naravno Zoi, roditeljski vezan za takmičenje je u sedam uveče u ponedeljak", široko mi se osmehnula.

"Rekla sam ti da ne smeš previše izostajati iz škole zbog plesa, ako sada izostaneš u naredna dva meseca nema izvlačenja", morala je shvatiti da je ples vrsta hobija i da je škola na prvom mestu posle zdravlja.