Još jedan srećan kraj 🔚

7.

ZOI

"Mogu li ja da saznam ko je tajanstveni muškarac sa kojim moja sestra izlazi?", Stela je bezuspešno pokušavala da ubedi Arianu i mene da joj damo odgovor na ovo pitanje.

Posle kraće rasprave sa mojom prijateljicom uspela sam da je ubedim da Stela makar neko vreme ne bi trebama da zna za ovo, makar dok oboje ne shvatimo da li će ovo uopšte funkcionisati. Njoj se ova odluka nije ni malo dopadala, ali znala je da odgovor neće dobiti dok ja to ne odlučim.

Samo mi je još trebalo da situaciju učinim još čudnijom ukoliko ovo ne bi išlo. Razgovarala sam sa sestrom o tome da li ima nešto protiv toga da ja izađem sa nekim, a ona na moje veliko iznenađenje nije pravila probleme, već se i radovala tome.

"Da li je go onaj crni muškarac iz komšiluka koji te je par puta pozivao na kafu, a ti si ga uporno odbijala?"

Ariana se smejala pored mene, ovo je Stelin sedmi neuspeli pokušaj da sazna o kome se radi; ali joj to na moju veliku radost nije polazilo za rukom. Cele večeri nabrajala mi je muškarce sa kojim sam razgovara u prethodne tri godine, čak i one koje sam znala samo iz viđenja.

"Makar mi recite da li je to osoba koju poznajem?", upitala nas je prekrštenih ruku na grudima, već je postajala nervozna jer ništa nije saznala.

Ja sam i dalje odbijala bilo šta da kažem, dok se Ariana nasmejala na ovo pitanje.

"Znači poznajem ga?!", moja sestra je radosno uzviknula sa nadom u glasu.

Ćušnula sam priajteljicu rukom dajući joj do znanja da se ne sme izjašnjavati, a Stela je to primetila.

"Saznaću ja ko je on", rekla je ustavši sa fotelje u mojoj sobi.

Prostrelila sam Arianu pogledom, dobro sam poznavala Stelu, učiniće sve da shvati o kome je reč; jer ona tajne nikada nije volela.

"Ne možeš mene kriviti, nisam ništa rekla", prijateljica mi se nevino osmehnula dok mi je uvijala jedan tanki pramen kose.

"Da li si sigurna da ne preteruješ sa ovolikim pripremama, ipak je to samo jedna večera", rukom sam pokazala na hrpu elegantnih haljina koje su bile razbacane po mom krevetu i mnoštvo šminke ispred sebe.

"Žena nikada ne može biti previše sređena, kada ćeš to shvatiti?", uzdahnula je.

Ariana je sa sobom donela pun kofer dizajnerskih haljina,koje ne verujem da je ikada oblačila, i zadala je sebi cilj da me mora spremiti za ovo veče. Dok je ona brinula o mom izgledu, moja jedina briga bila je da će Stela shvatiti da je moja večerašnja pratnja njen novi izabrani doktor. Sigurna sam da bi je ovo učinilo i više nego presrećnom , ali želela sam da izbegnem njela detinjasta sanjarenja nastala po uzoru na tinejdžerske ljubavne romane koje je toliko volela.

"Kako planiraš da je sprečimo da ga vidi?"

"Na tebi je da brineš o ostatku večeri i kako da zavedeš zgodnog doktora, a Stelu i njenu radoznalost prepusi meni", namignula mi je i nastavila sa stilizovanjem moje kose.

Imala sam preveliku tremu, iako sam znala da je ona bespotrebna, želela sam sebi da dokažem da Teodor nije savršen; dok se moja podsvest nadala da grešim.

Jedno je sigurno, ubeđena sam da onako božanstvenom nuškarcu ne mogu ja da se dopadnem; jer sam ja samo obična žena iz susedstva, a on je sve ono što ja nisam.

"Spremna si!", Ariana je radosno uzviknula, shvatila sam da sam se toliko zamislila da nisam ni primećivala koliko je vreme brzo proticalo.

"Toliko si savršena sa minimalnom količinom šminke da he to prosto nezamislivo", moja prijateljica je preterivala kao i obično.