Još jedan srećan kraj 🔚

26.

TEODOR

Pored svega što sam preživeo u životu, mislim da se nikada nisam nalazio u goroj situaciji. Po prvi put u životu osećao sam se očajnim i bespomoćnim zbog žene koju volim. Ona neprestalno plače i izgladnjuje se, a ja sam iscrpeo sve ideje koje sam imao. Razumeo sam njenu bol jer sam i sam mnogo zavoleo Stelu, ali ona je izgubila volju da se bori.

Zoi se u otpunosti promenila i zatvorila od kad je izgubila starateljstvo nad Stelom, pokušavam da doprem do nje i trgnem je iz sveta u koji se zatvorila; ali mi to nikako ne polazi za rukom, čak ni razgovor sa njom nije mnogo pomogao . Ovo što ona trenutno radi šteti i njoj, a i našem nerođenom detetu. Zoi me postepeno isključuje iz njenog života u slučaju da mora da krene za Stelom, a ja sebi ne mogu dopustiti da je izgubim.

Pozvao sam Viktoriju i Nikolasa, jer ja i dalje verujem da se nešto može popraviti. Verujem da mogu vratiti Stelu njenoj sestri, a uz to spasiti i našu vezu. 

Ono što sam krio od svoje devojke bilo je da sam već neko vreme preuređivao kuću koju sam kupio za nas, ali uz sve što se izdešavalo nikada nisam dobio priliku da joj je pokažem. Planirao sam da je zaprosim i pitam je da se useli odmah posle onog zajedničkog odmora; ali uz suđenje i iznenadnu trudnoću nikada nije bilo pravog trenutka.

Kuća je baš onakva kakvom sam je oduvek zamišljao, slična je kući u kojoj sam odrastao i dovoljno je prostrana za višečlanu porodicu. Nalazi se na pola sata vožnje od grada i poseduje prostrano dvorište sa bazenom, jer mi je Zoi jednom kroz razgovor pomenula da se nekada bavila plivanjem i da je u njemu uživala. Unajmio sam najbolje enterijeriste da kuća bude moderna, ali da ipak pruža osećaj topline. Spremio sam i sobu o kakvoj je Stela maštala sa velikim krevetom i stolom za šminkanje o kome mi je toliko govorila.

Iskreno sam verovao da će sud presuditi u Zoinu korist i samo sam čekao da sve prođe da je konačno zaprosim. Ona nosi moje dete i pružila mi je ljubav o kojoj sam ranije mogao samo da maštam, zbog toga sam želeo da joj pružim dom kakav zaslužuje; ali kako se stari trenutno odvijaju moj plan će propasti.

Tražio sam od Zoi da mi pruži mesec dana, a ja sam sve manje verovao da moj plan izvodljiv.

Čuo sam auto na prilazu kuće i izašao sam da dočekam brata i snaju koji su imali zapanjene izraze lica. Čuvao sam informacije o ovome, jer sam želeo da ovo podelim sa porodicom tek nakon razgovora sa Zoi.

"Teodore, poruka sa adresom, definitivno nije bila način da nam saopštiš da si kupio kuću". -Moj brat je prvi progovorio.

"Zna li još neko za ovo?"

"Damien, koji je trenutno dežuran i nije mogao da dođe."

"Pa ovo treba da se proslavi, ko bi rekao da će se najmlađi od nas prvi ostamostaliti..."

"Neće biti razloga za slavlje jer je neću još dugo imati, ukoliko mi vas dvoje ne pomognete."- Rekao sam im bolnu istinu.

"O čemu ti govoriš?"

"Hajde da uđemo, ne želim ovde da razgovaram."

Smestili smo se u dnevni boravak sa pogledom na bazen i ponudio sam ih pićem koje su kratko odbili.

"Pređi više na stvar i ne okolišaj, nismo ovde došli da pijemo sokove i razgovaramo o vremenu."

"Treba mi vaša pomoć da sredim sve ovo i trenutno ne pitam za cenu. Ako Zoi ne povrati starateljstvo nad Stelom, ja ostajem bez žene i deteta."

"O kakvom detetu sad ti govoriš?!", Viktorija me prekinula.

"Zoi je trudna i ne deli je mnogo od jednog telefonskog poziva kojim će to okončati. Trenutno je besna na ceo svet i ja ne vidim način da to promenim bez da joj vratim Stelu."