Još jedan srećan kraj 🔚

27.

Teodor

Pucao sam po svim šavovima, jer se više i ne sećam kada sam imao osmočasovni san. Moje radno vreme koje je trebalo da traje osam časova trenutno je bilo udvostručeno, jer sam morao na sebe da preuzmem pojedine pravne poslove kojima se bavila Elena da bi se ona posvetila istrazi. Raditi od osam do dvanaet časova sa pacijentima, a onda se prebaciti na upravljanje bolnicom je gotovo nemoguće. Ukoliko ovako nastavim ni alarm mi neće pomoći da se probudim, jer je kofein odavno prestao da deluje. 

Moram biti jak zbog Zoi i našeg deteta, jednostavno moram.

Zoi nisam ni uspevao da vidim, a razgovarali smo jednom u par dana i to uglavnom o nebitnim temama. Ona nije bila najoptimističnija u vezi suđenja, jer se plašila da će ponovo završiti povređena. Pokušavao sam da doprem do nje, ali sam shvatio da je najbolje da joj pružim vreme koje joj je potrebno. 

Već sam počinjao da se brinem za zdravlje našeg deteta, jer sam znao koliko stres može loše uticati na razvoj fetusa, ali se nisam usuđivao da to pomenem Zoi. Ona je bila previše zaokupljena svojim mislima da bih je dodatno brinuo svojom paranojom, ali mislim da ću za par dana ipak morati da joj predložim da ode na mesečni pregled.

Oči su već počinjale da mi se sklapaju i koliko god se borio sa umorom, ipak sam odlučio da se odmorim pola sata i da onda nastavim sa radom. Bacio sam dopola punu čašu kafe u smeće i smestio se na dvosed u mojoj kancelariji, a umor me odmah nadvladao. Čim me uhvatio prvi san, neko je uleteo u moju kancelariju i ja sam odskočio sa onog ležaja. Definitivno nikada više neću zaboraviti da zaključam vrata...

Gledao sam u jednog specijalizanata treće godine kao u svog zakletog neprijatelja, jer mi je upravo uništio pauzu koju ću svakako kasnije morati da nadoknadim dodatnim radom. Obično sam se trudio da budem uvek dostupan specijalizantima na svom odeljenju i da ne budem pregrub kao Nikolas jer sam se odlično sećao perioda svoje specijalizacije, ali ovaj period je bio dosta drugačiji.

Svašta mi se dešavalo i koliko god se trudio da to držim podalje od posla i ove ustanove, ipak mi to u nekim trenucima nije polazilo za rukom. Sa pacijentima sam imao isključivo profesionalan odnos, ali sam povremeno previše burno reagovao na pojedine bezazlene greške zaposlenih. Povremeno sam samom sebi bio nepodnošljiv za rad, a samo mogu zamisliti kako su se ostali osećali.

"Boje bi bilo da je nešto ozbiljno, jer nisam spavao više od dvadeset časova, a mojim obavezama  se kralj i dalje ne nazire." -Prostrelio sam Eriksona pogledom.

Sve više sam razumeo Nikolasovu strogoću, jer nije postojala šansa da njega specijalizanti uznemiravaju osim u hitnim situacijama, dok su pojedini od specijalizanata kod mene dolazili zbog najbanalnijih mogućih stvari. Primera radi, juče me je njih pet dolazilo da me pita za menjanje rasporeda jer im se koleginica udaje, iako odličnno znaju da ja sa rasporedima nemam ništa i da su o tome trebali da razgovaraju sa šefom specijalizanata.

"Ja  Vam se zaista izvinjavam, ali imamo problem sa strujom na neonatološkom odeljenju..."

"Kako misliš imamo problem sa strujom na neonatološkom odeljenju?!" -Viknuo sam na njega zatežući kravatu i uzimajući svoj mantil, dok su mi kroz glavu prolazili svi mogući ishodi.

"Generatori ne rade već deset minuta, ne možemo da ih pokrenemo..."

"Jeste li zvali nekoga?"

"Vas."

Upravo sam se zapitao da li se on upravo šali sa mnom, jer ova situacija nije ni malo jednostavna. U slučaju paljenja rezervnog generatora imamo manje od sedamdeset minuta da se pobrinemo da se glavni kvar otkloni, inače ne želim ni da mislim šta bi se moglo desiti sa svim preveremeno rođenim bebama kojima su oni aparati potrebni.