Još jedan srećan kraj 🔚

Epilog

Teodor

Smejem se dok gledam Zoi kako ubrzanim korakom korača ka autu pokušavajući da zadrži dozu autoriteta, da joj se pojedini srudenti ne bi smejali. Ponovo je nesvesno produžila svoje predavanje, a mi ćemo zbog nje kasniti.

"Izvini, par studenata je imalo pitanja i ja..."

"Ti si ponovo odlučila da ostaneš duže i pobrineš se da sve razumeju." -Rekao sam uz osmeh, ona zaista voli svoj posao.

Pažnju mi je odvukao njen sada već izraženi trudnički stomačić, za pet meseci opet očekujemo prinovu; ali ovoga puta će naša porodica biti bogatija za dečaka. Nas dvoje imamo skladan i ispunjen brak, mada nam je potreban neki kraći odmor bez dece i planiram da je iznenadim, jer su karte već kupljene.

"Stvarno mi je žao, zakasnićemo na aerodrom..." -Ponovo je počela sa njenim pravdanjem, a ja sam je ućutkao poljupcem.

"Teodore, ne ovde..." -Obrazi ju su joj se zacrveneli, jer se trudila da održi ugled stroge profesorke.

Nasmejao sam se i pokrenuo auto, a ona se okrenula ka zadnjem sedištu na kome se nalazila naša uspavana dvogodišnja ćerka.

"Kada je Ava zaspala?"

"Pre nekih pola sata, makar možemo na miru da uživamo u vožnji."

"Uzimajući u obzir da je to Ava, na to možeš samo da zaboraviš. Znaš da mrzi vožnju autom..."

"Celo pre podne je provela u bazenu i igrajući se u dvorištu, mirni smo dok ne ogladni." -Uveravao sam svoju ženu, jer sam polovinu slobodnog dana proveo trčeći za našom razigranog ćerkom.

"Jel ti se Stela javljala?"

"Jeste, let joj je kasnio. Trebalo bi da stigne za nekih sat vremena."

"Šta je sa Larinim treningom?"

"Danas ćemo je pokupiti ranije, jer želi da vidi tetku što pre."

"Znači sve stižemo." -Nasmejano se zabacila u automobilsko sedište.

Stelina odluka da ode na studije u Italiju nas je sve iznenadila, ali posle dužeg ubeđivanja i Zoinog negodovanja, ipak smo morali popustiti. Italija je bila zemlja iz koje je njen otac i ona je želela da se upozna sa njihovom kulturom. Isplanirala je da posle studija u potpunosti preuzme kompaniju njenog oca, a već sada je aktivna onoliko koliko joj fakultet dozvoljava. Izrasla je u pravu poslovnu ženu kao i njena sestra, ali je i dalje imala onu njenu razigranu ličnost. Nije ispunila nekadašnju želju da bude instruktorka plesa, ali i dalje joj je to bio hobi.

"Znaš da nam se bliži godišnjica braka?" -Upitno sam pogledao Zoi.

"Znam, godine zaista lete..."

"Čim se Stela vrati u Italiju, nas dvoje idemo na odmor."

"Teodore, znaš kakav mi je raspored, a deca ne vole da putuju..."

"Možeš dobiti desetak dana odmora, asistenti te mogu pokrivati, a deca će biti kod mojih roditelja, Elena se već raduje."

"Ne mogu decu ostaviti tvojim roditeljima, ljudi imaju svoje obaveze..."

"Da, uživaju u penzionerskim danima, Zoi nismo bili na odmoru skoro tri godine. Oboje neprestano radimo i potrebno nam je to pre nego što dobijemo još jedno dete."

"Jesi li siguran da Elena i Džejkob neće imati ništa protiv?" -U njenom pogledu sam video da se raduje.

"U potpunosti, znaš koliko obožavaju unučiće."

Oboje smo se radovali trećem detetu, ali smo imali i određene nedoumice jer nemamo iskustva sa dečacima. Trudnoća sa sobom donosi mnoga pitana i razmišljanja, a najviše ona vezana za to kakvo će dete biti i da li će sve biti u redu.