Još jedan srećan kraj 🔚

5.

ZOI

Šta mi je u životu trebao ovaj izlazak? Trebala sam da ostanem u udobnodti svog doma, slušam sestrine tinejdžerske probleme i spremim plan predavanja za sledeću nedelju.

Nelagodno sam sedela pored Teodora dok su svi oko nas igrali i uživali u provodu. Ja sam sa druge strane čeznula da se ova noć što pre završi; moja prijateljica se izgubila u gužvi, nikada nam ne donevši pića po koja je otišla.

Trenutno bih više volela da budem okružena čitavom generacijom studenata nego da budem pored njega; jer on me istovremeno i privlačio i odbijao. Njegova pojava u meni je rasplamsavala žudnju za koju nisam verovala da ću je ikada osetiti. Želela sam ga, a ipak sam znala da ga ne mogu imati.

"Zoi?", uhvatila sam njegov pogled na sebi.

"Da?", zbunjeno sam odgovorila.

"Odlutala si...", videla sam blagi osmeh na njegovom licu.

Zar sam bila toliko očigledna?

"Izvini, imala sam zaista napotnu nedelju...", brzo sam smislila odgovor, ne dozvoljavajući mu da nasluti o čemu sam prethodno razmišljala.

"Pričaj mi o tome, ukoliko budem morao još koju noć da provedem dežuran mislim da će meni biti potrebna lekarska pomoć", našalio se, uzevši još jedan gutljaj svog pića.

Dok je spuštao čašu, njegova ruka je okrznula moju i osetila sam elektricitet kako prolazi mojim telom. Povukla sam ruku bliže sebi, a na njegovon licu sam ugledala zadovoljni osmeh; ili mi se to samo činilo, više nisam bila sigurna.

"Zašto si izabrala profesiju predavača na fakultetu?", zainteresovano me upitao.

Da li je on to pokušavao da me bolje upozna ili je samo želeo da započne razgovor? Možda ipak nisam jedina koja želi da otkrije o ovom drugom.

"Oduvek me organska hemija posebno privlačila, to je oblast hemije koja se neprestalno razvija i želela sam da budem u toku sa najnovijim otkrićima; a sem toga želela sam da budem uzor mlađim generacijama", iskreno sam odgovorila:"Zašto si se ti odlučio za medicinu?"

"U mojoj porodici se oduvek gajila ljubav prema medicini i uverenje da drugima uvek treba pomagati. Uz dva medicinska radnika i braću koja su bila na medicinskim fakultetima izbor je za mene bio jednostavan."

"Zašto si se baš odlučio za pedijatriju?"

"Zato što negde između detinjstva i odrastanja izgubimo tu nevinost i čistoću koju sva deca poseduju. Ljudi su opravdano zabrinuti za svoje stanje, ali deca su uvek optimistična i puna teorija kako svet funkcioniše; ja sam želeo da pomognem svakom detetu i učinim da makar takav stav zadrži tokom detinjstva čak i pored bolesti", izgledao je ponosno dok je govorio o svom zanimanju, ali istovremeno i ispunjeno.

"Ne interesuje me što je ona tvoja devojka, ja je želim; a ko si ti u odnosu na mene?!", momak u susednom separeu je ustao i bacio flašu pića.

Zabrinuto sam pogledala u Teodora jer nisam volela svađe, posle lošeg iskustva iz izlaska tokom tinejdžerskih dana plašila sam se kafanskih tuča.

Momci do nas su nastavili da lupaju čaše i flaše, a ja sam osetila probadajući bol u levoj ruci; jer me neko verovatno zakačio. Ljudi su počeli da napuštaju sprat i da silaze u prizemlje, želeći da izbegnu konflikt. Obezbeđenje je ubrzo preuzelo stvar u svoje ruke i prišlo njihovom separeu.

"Gospođice, da li ste dobro?", jedan čovek iz obezbeđenja mi je prišao, a ja sam ga zbunjeno pogledala.

"Donesite mi čiste peškire, odmah!", Teodor je zahtevao, a ja sam spustila pogled na svoju ruku i videla da je krvava; jedan pogled na svu tu krv bio je dovoljan da osetim slabost i vrtoglavicu.