Još jedan srećan kraj 🔚

10.

ZOI

Nastavila sam da se pozdravljam sa nepoznatim ljudima koji su čeznuli za tim da me upoznaju, mora da Teodor inače ne dovodi pratilje jer videla sam da su svi puni pitanja koja nisu smeli da postave. Smeškala sam se još jednom od doktora u nizu dok me njegova žena odmeravala, čak se i ne trudeći da to sakrije.

Svi su razgovarali o nekoj operaciji koju će uskoro imati Teodorov najstariji brat i koristili su previše medicinske terminologije u koju se ja nisam razumela. Razgledala sam okolinu, trudeći se da pronađem nekog poznatog; ali čak mi ni to nije polazilo za rukom.

Ugledala sam plavušu u dugoj elegantnoj crvenoj haljini kako ide ka nama, ona mi je od nekud bila poznata... Setila sam se Steline kontrole i shvatila da je to verovatno Damienova žena; još od tog dana sam ostala zadivljena njenom lepotom i stavom.

"Nadam se da ti se haljina dopada", odratila mi se uz topli osmeh.

"Jeste, zaista je divna, hvala ti."

"Ja sam Andrea", pružila mi je ruku.

"Zoi."

"Drago mi je što smo se upoznale."

Pretpostavljam da je ona inače pozitivna osoba jer bilo je nešto u njenom osmehu što vam nije dozvoljavalo da budete loše raspoloženi pored nje.

"Hoćeš li da prošetamo?", upitala me:"Ovo zaista zna da postane naporno."

Pogledala sam u Teodora tražeći odobrenje, jer sam iskreno želella da se makar na kratko sklonim iz ove gužve; on mi se osmehnuo i sklonio ruku sa mog struka.

"Ja moram da porazgovaram sa još par osoba, a verujem da će ti uz Andreu biti zanimljivije", uzdahnuo je.

"Idemo onda, znam mesto koje je obično tiho", obratila mi se, a zatim se okrenula ka Teodoru:"Umalo da zaboravim, Elena te je tražila."

"Znači ti si ona koja je osvojila Teodorovo srce?", nasmejala se kada smo ostale same, a ja sam ostala nema sa crvenim obrazima.

"Hoćeš li mi reći šta te privuklo kod najozbiljnijeg brata u porodici", zainteresovano me upitala:"Obećavam da će ovo ostati između nas."

Na trenutak sam se zamislila da li bih trebala da budem iskrena sa njom, ali nisam se mogla odupreti njenom toplom osmehu i veseloj ličnosti.

"To su najviše sitnice; briga i požrtvovanost ka porodici, brzo rešavanje svake situacije, blagi osmeh koji mu se pojavi na usnama kada me ugleda, smeh i pozitivnost, razumevanje za nedostatak slobodnog vremena, sigurnost koju osetim kada me uhvati oko struka..."

Mogla sam ga opisivati do kraja večeri, ali sam ipak odlučila da stanem jer me Andrea iz nekog razloga zapanjeno gledala.

"Teodor nasmejan i pozitivan, jesi li ti sigurna da mi pričamo o istom čoveku?", začuđeno me upitala:"Ja kada sam ga upoznala prvi utisak koji sam stekla je bio da je hladan i ozbiljan muškarac koji se strogo pridržava formalnog stava..."

Nisam znala šta da joj kažem na ovo, jer Teodora nikada nisam videla u tom svetlu.

"Izgleda da ljubav zaista menja čoveka", nasmejano je slegnula ramenima.

"Andrea, znao sam da si opet odlučila da se izvučeš; Elena želi da održi zdravicu za pola sata", čula sam duboki muški glas iza sebe.

Okrenula sam se i ugledala visokog i mišićavog muškarca koji je neopisivo podsećao na Teodora, kosa mu je bila nešto kraća; ali nijansa njegovih očiju je bila ista kao kod Teodora. Ovo mora da je čuveni neurohirurg o kome svi večeras pričaju.